Češkoj Republici preti opasnost da 500 ljudi dnevno umire od korona virusa i kolaps bolnica kao proletos u Italiji i Njujorku, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Petr Ludvig (Ludwig), češki stručnjak za statistiku i pisac.
"To je veoma tužno jer smo imali pola godine za pripremu, ali je Vlada propustila tu priliku. Sada nam je potrebna pomoć sa strane. Biće veoma teško, ali se nadamo da će naš 'češki scenario' pomoći drugim zemljama da budu odgovornije na vreme", ističe Ludvik objašnjavajući kako je Češka Republika od jedne od najuspešnijih zemalja proletos u borbi protiv korone sada sa najviše zaraženih u svetu po glavni stanovnika.
Pretprošle sedmice je bilo bilo više od 15 hiljada zaraženih dnevno, što su za zemlju od 10,7 miliona stanovnika mnogo nepovoljnije brojke nego u Francuskoj, Italiji i drugim državama.
"Broj zaraženih sada malo usporava, ali, kao što znate, postoji vremenska razlika između poravnjavanja krive inficiranih i onih koji preminu," precizira Ludvig.
On je autor bestselera "Kraj odugovlačenja: Kako prestati sa odlaganjem i živeti ispunjeno" (The End of Procrastination: How to Stop Postponing and Live a Fulfilled Life). Knjiga je prevedena na 20 jezika i prodata u 100 hiljada primeraka.
Preti kolaps bolnica
RSE: Situacija u Češkoj je veoma teška i pogoršava se zbog širenja korona virusa. Pre neki dan ste izjavili da će bolnice kolapsirati i da će lekari doći u situaciji da odlučuju kojem bolesniku će pokušati da pomognu da preživi, a kojem ne, jer neće moći da ih sve leče. Da li poslednje mere , uključujući i policijski čas, mogu pomoći u obuzdavanju virusa, ili preti italijanski scenario iz proleća?
Ludvig: To nije samo moje mišljenje već i grupe vodećih čeških naučnika iz različitih oblasti – epidemiologa, virusologa, zatim ekonomista iz prestižnog Instituta CERGE. Napravili smo modele koji pokazuju da će male bolnice biti prenapregnute u narednim danima, a velike u sledećih nekoliko sedmica.
Ove restriktivne mere kasne najmanje nekoliko sedmica tako da će bolnice doći u veoma tešku situaciju. Čak da se sada uvedu i najstrože mere, to ne bi odmah pomoglo. Osim širenja virusa među stanovništvom, problem je što raste i broj zaraženih lekara i medicinskih sestara.
Problem lažnih vesti
RSE: Šta je najgori scenario?
Ludvig: Najgori scenario bi ličio na Italiju i Njujork u proleće gde su lekari bili u užasnoj situaciji jer su morali da odlučuju ko će biti lečen a ko ne. Češka je možda čak i u malo goroj situaciji, zato što u prvoj fazi pandemije nije bilo toliko lažnih vesti i dezinformacija kao sada. Zbog toga je u ovom trenutku teže primeniti rigorozne mere jer znatan deo češke populacije smatra da pandemija nije velika pretnja, čak i da virus uopšte ne postoji.
Rizik da 500 ljudi dnevno umre
RSE: Naredni meseci će biti kritični.
Ludvig: Da, naredni meseci će biti izuzetno teški. Procenjujemo da će dnevno umirati oko 500 ljudi krajem novembra i prve dve sedmice decembra. To je veoma zastrašujuće za malu zemlju sa nešto više od 10 miliona. Potrebno je da građani budu odgovorni. To je jedini način.
U ovom trenutku se ne testira dovoljno, što pokazuje podatak da je više od 30 odsto zaraženih među testiranima. To znači da je broj inficiranih veći. Kada je reč o hospitalizaciji, taj broj je u septembru i oktobru rastao eksponencijalno. Broj zaraženih sada malo usporava, ali, kao što znate, postoji vremenska razlika između poravnjavanja krive zaraženih i onih koji preminu.
RSE: To znači da će bolnice biti prenapregnute. Na sajmištu Letnani u Pragu vojska je napravila bolnicu. Premijer Babiš je najavio da će tražiti pomoć od više zemalja, pre svega Nemačke. Očito Češka Republika neće moći sama da se izbori.
Ludvig: Definitivno. Vlada je uz pomoć vojske sagradila bolnicu sa 500 kreveta. Međutim, toliko se sada dnevno hospitalizuje. To znači da pomenuta bolnica može biti popunjena u jednom danu. Broj hospitalizovanih se duplira već 12 dana, tako da će biti potrebni dodatni kapaciteti.
Ako je sada hospitalizovano oko 7.500 pacijenata, onda će sredinom novembra biti 11 do 12 hiljada, dok zdravstveni sistem u Češkoj ima limit od 10 hiljada mesta u bolnicama. Stoga je nemoguće da se izbori bez pomoći drugih zemalja i gradnje još vojnih bolnica.
To je veoma tužno jer smo imali pola godine za pripremu, ali je Vlada propustila tu priliku. Sada nam je potrebna pomoć sa strane. Veoma cenim da su mnoge zemlje već poslale ventilatore i drugu opremu. Biće veoma teško, ali se nadamo da naš „češki scenario“ pomoći drugim zemljama da budu odgovornije na vreme.
Vlada kasni 3-4 sedmice
RSE: Rekli ste koji je najgori scenario, međutim koji je najverovatniji?
Ludvig: Ovim merama se smanjuje uticaj virusa, ali ne u potpunosti. Kada vidite da ćete udariti autom u zid nastojite da što jače pritisnete kočnice kako biste ublažili taj udarac. Dakle, ove mere imaju funkciju kočnica ali se ne mogu izbeći negativne posledice.
RSE: Da li će osim poslednjih mera biti preko potrebno da se uvedu dodatne?
Ludvig: Da, dosta je naučnih dokaza da što su mere rigoroznije, onda kraće traju i samim tim je manja šteta po ekonomiju. Mi smo preporučivali vladi da uvede lokdaun (lockdown) pre tri-četiri sedmice, ali je ona to odlagala. Istovremeno, ljudi na ulicama ne poštuju u potpunosti ni postojeće mere, što je problem jer se umanjuje njihov efekat.
Građani ne poštuju mere u potpunosti
RSE: Koje konkretno mere Vi i Vaše kolege predlažete, jer ovo nije najtvrđi lokdaun, iako je uveden i policijski čas?
Ludvig: Veoma je teško reći koje su najstrože mere.
RSE: Kao na primer u Izraelu?
Ludvig: Da, upravo tako. Verovatno će biti potreban angažman policije i armije kako bi osigurali da građani poštuju mere. U protivnom, za tri sedmice bićemo u još težoj situaciji i zato sada mora da se odlučno deluje i uvede pravi lokdaun jer ljudi i dalje mogu da se slobodno šetaju. Takođe, znamo da se tajno organizuju i žurke.
Stoga je osim uvođenja mera neophodna i odgovarajuća komunikacija od strane vlade prema građanima, a koja sada nedostaje. Možda bi vlasti trebalo da angažuju poznate ličnosti kako bi objasnili građanima zašto je neophodno da se poštuju ove restrikcije. Naime, ima čak i starijih osoba koje se ne pridržavaju mera iako su one najugroženije.
Populizam je glavni problem
RSE: Međutim, stiče se utisak da vlada nije odlučna da primeni takve mere jer strahuje od ekonomskih posledica, a premijer Andrej Babiš je preduzetnik. Takođe, stvorena je konfuzija zbog koje su, kako ste istakli, vlasti nekoliko sedmica zakasnile sa uvođenjem neophodnih mera, a i sada nije spremna na radikalan pristup kao u Izraelu.
Ludvig: Glavni problem je populizam. Ako vlasti nemaju hrabrosti da saopšte neprijatne stvari, onda odlažu nužne mere zbog čega preti još gori scenario. Međutim, moramo da delujemo, potrebna nam je hrabrost i vlada koja je u stanju da donose i neprijatne odluke.
Od najuspešnije do najugroženije zemlje
RSE: Kako je došlo do toga da Češka Republika, koja je proletost bila jedna od najuspešnijih u borbi protiv korona virusa, sada ima najveću stopu zaraženih u svetu po glavi stanovnika? U međuvremenu, u junu je proglašena pobeda na pandemijom a onda se od septembra situacija dramatično pogoršala.
Ludvig: Ja sam bio jedan od osnivača pokreta "Maska za sve" tokom prvog talasa pandemije. Angažovali smo vodeće naučnike, influensere i nakon nekoliko dana gotovo svi Česi su nosili maske i napolju. U međuvremenu, vlada je donela odluku da je to obavezna mera.
RSE: Češka je prva u Evropi uvela obavezu nošenja maski i napolju?
Ludvig: Da, Češka je bila po tome prva u Evropi. To je jedan od razloga zašto je ona bila tako uspešna tokom prvog talasa pandemije. Međutim, nakon toga je počelo da kruži mnogo dezinformacija i lažnih vesti koje su objavljivali pojedini vebsajtovi sa tezom da su maske opasne te da Covid 19 nije opasan i tako dalje. Imamo podatke da je svake sedmice objavljivano nekoliko stotina tekstova sa lažnim vestima koji su širene preko društvenih medija.
Lažne vesti iz Kine i Rusije
RSE: Ko ih širi? Pojedinci ili grupe?
Ludvig: Očigledno isti akteri kao i u drugim situacijama. Ako analizirate ostale lažne vesti one su uperene protiv Evropske Unije, negiranju klimatskih promena, a sada postojanja virusa. Neki od tih aktera su povezani sa Rusijom i Kinom. To je veoma opasno i slično je situaciji u kojoj neko bombarduje bolnicu u klasičnom ratu, sada napada naše bolnice sa lažnim vestima.
Vlada odlagala mere zbog izbora
RSE: A kada je reč o vladinom odgovoru koja je, kao što sam rekao, u junu proglasila pobedu, tokom leta nije želela da uvede mere iako su epidemiolozi i drugi stručnjaci upozoravali da će se virus vratiti sa početkom školske godine u septembru. Mnogi smatraju da je premijer Babiš želeo da tu pobedu proletos nad virusom politički kapitalizuje na izborima krajem septembra.
Ludvig: Kada analizirate sve pandemije, kao što je Španska groznica iz 1918. godine, sve su dolazile u dva-tri talasa. Tokom leta situacija je uvek mirnija zbog sunca i prisustva vitamina D i sve sugeriše da je mali rizik od povratka virusa. Međutim, sva predviđanja, a verujem da ih je češka Vlada imala, pokazuju da se stanje pogoršava u septembru i oktobru – i to se upravo desilo.
Mislim da su vlasti potcenile rizik od drugog talasa. Istovremeno, pojedini naučnici iz različitih oblasti, uključujući i lekari, takođe su govorili javnosti da ne postoji prevelika opasnost. Dakle, populističko ponašanje Vlade koja nije želela da uvede neprijatne mere, nastupi pomenutih eksperata i lažne vesti – ta tri faktora u kombinaciji su nas dovela u situaciju da smo najgora zemlja na svetu kada je reč o širenju korona virusa.
RSE : A kada je reč o političkoj kalkulaciji uoči izbora?
Ludvig: Da, krajem septembra su bili izbori i zbog njih je Vlada odlagala uvođenje restriktivnih mera. Zato smo izgubili dragocene 2-3 sedmice i kaskamo za virusom.
RSE: To znači da su ove mere primenjene nekoliko sedmica ranije, uoči izbora, sada bi situacija bila bolja?
Ludvig: Definitivno, jer susedne zemlje kao što su Nemačka, Austrija i Slovačka imaju mnogo povoljniju situaciju sa 4-5 puta manje zaraženih. Da smo nosili sve vreme maske, imali bismo slično stanje kao u Nemačkoj. Međutim, tokom leta kod nas su ukinute skoro sve mere i Vlada je veoma sporo reagovala uvodeći ih ponovo u septembru zbog izbora i trendova u društvu jer je znatan deo stanovništva bio protiv nošenja maski.
RSE: S druge strane, bilo je stručnjaka koji su još tokom leta upozoravali da je neophodno što pre ponovo uvesti restriktivne mere, ali je premijer Babiš to odbio. Međutim, sada kada je izložen kritikama sa raznih strana, on negira odgovornost i prebacuje je na građane koji nisu voljni da nose maske.
Ludvig: Očigledno je problem kod obe strane. Građani itekako mogu da utiču na suzbijanje virusa ako bi se odgovorno ponašali. Ako to ne čine, onda je Vlada u teškoj situaciji jer uvedene mere nemaju očekivani efekat. Međutim, problem je i što komunikacija vlasti sa građanima na veoma niskom nivou i nije u stanju da im objasni važnost pomenutih restrikcija kao što su to učinili, na primer, zvaničnici Tajvana i Južne Koreje.
Češka nema institucije kao CDC i Robert Koh
RSE: Postoje različite grupacije i motivi za ignorisanje restriktivnih mera. U jednoj su pristalice teorije zavere da je virus stvoren u laboratoriji, u drugoj su građani koji trpe ekonomske posledice jer su ostali bez posla. Ima i građana koji su nezadovoljni vladinom politikom i nemaju u nju poverenje. Sveukupno, to je znatan deo češke populacije.
Ludvig: Tačno. Kao što sam rekao lažne vesti su bile problem i pre pandemije, na primer tokom svih važnijih izbora u Evropi, SAD. Sada se šire po celom svetu, ne samo u Češkoj Republici. Međutim, ako postoji snažna vlada onda te teorije konspiracije i dezinformacije nemaju preveliki uspeh jer ljudi veruju vlastima i slede uvedene mere.
Na primer, u SAD postoji CDC-i (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti), koji je veoma pouzdan izvor informacija, dok u Češkoj Republici ne postoji takva institucija zbog čega se uspešno šire lažne vesti.
RSE: Zašto ne postoji?
Ludvik: Ne znam.
RSE: Češka Republika je relativno razvijena zemlja sa dosta eksperata. Da li je Vlada odgovorna što ne postoji takva institucija?
Ludvig: Ne znam zašto je to tako, ali mi nemamo instituciju kao što je Institut Robert Koh u Nemačkoj. Kada novinari prave intervjue uvek mogu da nađu naučnike sa drugačijim mišljenjem, a češki mediji su prepuni tekstova sa oprečnim stavovima. Tako su neki eksperti protiv nošenja maski, neki za, pa su građani na kraju zbunjeni.
Lažni medijski balans
Ako imate ozbiljne naučne studije koje u 99 odsto slučajeva dokazuju da maske štite od virusa i onda kao novinar pozovete radi balansa eksperta sa drugačijim stavom, ta činjenica se relativizuje i nejasna je. Međutim, nauka je veoma jasna u tome, a ne ti eksperti koji ne slede naučne zakone.
Slično je i sa klimatskim promenama. Dosta je naučnih dokaza da se stanje na planeti pogoršava. Međutim, kada mediji radi balansa pozovu eksperta sa drugačijim stavom, onda ispada da je istina negde u sredini, a nije.
RSE: To je lažni balans.
Ludvig: Tačno.
Nedostatak kritičkog mišljenja
RSE: Pomenuli ste u nekoliko navrata lažne vesti. Time dolazimo do šireg političkog pitanja oko rasta populizma koji je neraskidivo vezan za dezinformacije o raznim pitanjima kao što su migracije, abortus. Zašto lažne vesti nalaze plodno tle u Češkoj? Da li zato što i politika premijera Babiša u neku ruku slovi kao populistička?
Ludvig: Mislim da je jedan od razloga nedostatak kritičkog mišljenja. Neke zemlje imaju veoma uspešni školski sistem sa učenjem kritičkog mišljenja, kao što su Švedska i Finska.
Lažne vesti su relativno novijeg datuma i trebalo je građane ranije primeniti za kritičko rasuđivanje, ali nismo. Stoga da bi se pripremili za budućnost moramo promeniti i kurikulum u školama.
Nedostatak lidera poput Havela
RSE: Međutim, početkom 1990-ih neposredno posle sloma socijalističkog režima, češki građani su veoma entuzijastično podržali evropske integracije, univerzalne vrednosti kao što su sloboda, ekonomska i svaka druga saradnja, jedan Vaclav Havel je bio predsednik. Sada raste evroskepticizam pa se nameće pitanje da li je za deo građana članstvo u EU bitno samo zbog ekonomskih interesa ili i vrednosti?
Ludvig: To je delimično tačno. Nadam se da su vrednosti za mnoge Čehe još uvek razlog zašto smo u EU i verujem da imamo nove političare i inicijative koji mogu da promene raspoloženje javnosti. Optimista sam kada je reč o budućnosti jer ima, na primer, mnogo mladih influensera koji rade sjajne stvari koje se tiču kritičkog mišljenja i vrednosti. Problem je što je starija generacija ponekad pod uticajem lažnih vesti. Na primer, šalju grupne imejlove jedni drugima koji su prepuni lažnih vesti o Evropskoj Uniji.
To je globalni problem – manjak lidera i vrednosti. Odličan primer liderstva zasnovanog na vrednostima bio je Vaclav Havel. On nije samo pričao o vrednostima već je i delovao u skladu sa njima. U poslednje vreme nedostaju takvi lideri i bez njih postojaće ovi problemi.
Šta je pozadina smene ministra zdravlja?
RSE: Doktor Roman Primula, koji je uspešno proletos vodio kampanju protiv pandemije, smenjen je pre neki dan sa pozicije ministra zdravlja jer se sastao sa šefom poslaničke grupe vladajućeg pokreta ANO u restoranu u vreme kada je bio zatvoren a pri izlasku nije nosio masku. On je očito prekršio pravila koja je sam doneo.
Međutim, mnogi se pitaju šta je pozadina, tačnije da mu je taj sastanak namešten kako bi ga se premijer Babiš rešio s obzirom da ga kao poznati stručnjak može zaseniti.
Ludvig: Niko zaista ne zna šta je pozadina, jer nema dokaza za bilo koju tvrdnju. Lično nisam siguran, mogu biti oba tumačenja. Smatram da nam je potreban neko koga javnost poštuje kako bi shvatila i prihvatila restriktivne mere. Nakon ovog skandala, bilo je nemoguće da ostane na mestu ministra i zato je morao da bude zamenjen. To je tužno jer je on poznati epidemiolog i bio je veoma uspešan tokom prvog talasa pandemije.
RSE: Nema sumnje. Međutim, ima mnogo nejasnoća jer je pozvan da dođe na sastanak u restoran gde su se iznenada pojavili novinari.
Ludvig: Da, to je definitivno sumnjivo. Ja sam nekada živeo u tom delu grada i on je uveče generalno prazan. Naš premijer je nekada bio pripadnik tajne službe bezbednosti (za vreme komunizma zbog čega je pokrenuta istraga i dovedena u pitanje mogućnost da Andrej Babiš bude predsednik Vlade, ali je on to negirao – DŠ) i zna kako se te stvari rade. U svakom slučaju, za mnoge Čehe ovaj slučaj je veoma sumnjiv i biće potrebne dodatne informacije da bi se utvrdilo šta se zaista desilo.
Samo trećina Čeha želi da se vakciniše
RSE: Vodili ste proletos kampanju za nošenje maski. Da li ćete možda pokrenuti sličnu inicijativu i da što veći broj građana primi vakcinu kada bude proizvedena. Naime, deo lažnih vesti i dezinformacija je i da je cilj vakcinisanja da se ljudi čipuju. Prema nedavnom istraživanju, samo trećina Čeha je izrazila spremnost da se vakciniše, ostali nisu sigurni.
Ludvig: To je sjajna ideja. Verovatno hoću. Vidimo da je sličan i trend u SAD gde mnogi građani ne žele da se vakcinišu jer su pod uticajem lažnih vesti i teorija zavere da Bil Gejts, navodno, želi da čipuje ljude. Ja verujem u nauku te da će vakcina koja prođe kroz sve neophodne postupke biti bezbedna – 100 puta bezbednija nego da se zarazimo virusom.
RSE: Zanimljivo je da prema rezultatima pomenutog istraživanja koje je radila agencija STEM, samo 6 odsto ispitanika bi bilo spremno da primi vakcinu poreklom iz Rusije, a 4 procenata iz Kine. To je malo u kontradiktornosti sa činjenicom da su skloni lažnim vestima koje dolaze iz ove dve zemlje.
Ludvig: Jeste. Kao što je poznato, Kina je već napravila vakcinu i biće nadmetanja širom sveta ko će je od kog proizvođača kupiti za imunizaciju svog stanovništva. U svemu tome ima dosta i PR promocije. Ne verujem previše da je ruska vakcina „Sputnjik“ već spremna kako tvrde vlasti u Moskvi.
Početkom sledeće godine mnoge vakcine će biti na tržištu i biće teško odabrati onu u koju ćete imati poverenja. Za mene je uvek ključna nauka. Dakle, treba verovati naučnicima koji slede naučne zakone. U svakom slučaju, vakcinacija je jedino rešenje.
Kriza kao prilika za novi početak
RSE: Tokom pandemije zaoštreni su neki od političkih problema u svetu, ekonomija je u padu sa produbljivanjem socijalnih nejednakosti. Pesimisti smatraju da će se teret osećati maltene čitavu deceniju. Optimisti, pak, očekuju brz ekonomski oporovak i redefinisanje politike koja bi viša počivala na vrednostima.
Ludvig: Posle svake krize prilika je da se mnogo toga ponovo pokrene. Nakon Drugog svetskog rata zabeležen je zapanjujući uspon Evrope. Verujem da ćemo obnoviti Evropu na drugačijim vrednostima sa održivijim kompanijama i projektima. Za mene je kriza izazvana koronom poziv na buđenje, isto kao i klimatske promene.
Nužno je predvideti krajnjih ishod i shodno tome preduzeti preventivne mere, jer kad izbije kriza prekasno je za njeno rešavanje. Po meni, pandemija korona virusa je „bolja verzija“ krize koja preti zbog klimatskih promena. Ipak, nadam se da će budućnost biti svetla jer čovečanstvo ima prilično snage da se izbori za opstanak.