Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Liste čekanja na život za obolele od raka


Ilustracija

Vesela Savin (65) iz Sombora, grada na severozapadu Srbije, dva puta je pobedila rak dojke.

"Još 2005. godine sam operisala rak. Prošla četiri hemoterapije, pet godina sam pila Nolvadex i posle toga sam svake godine redovno išla na kontrolu".

Sve je bilo u redu do prošle godine.

"Igrom slučaja, uvek nešto primetite petkom popodne ili subotom prepodne kada niko ne radi. Najteže mi je bilo dočekati ponedeljak. Odmah sam dobila uput za onkologa, hirurga i u roku od deset sam bila na operacionom stolu", priča Vesela.

Danas je dobro. Ali, Društvu za borbu protiv raka u Somboru čija je sekretarka, kaže, svakodnevno dolazi sve veći broj žena koje imaju karcinom dojke. Najmlađa, navodi Vesela Savin, ima nepunih 18 godina i rak obe dojke, dok najstarija ima 80 godina.

Problemi od dijagnostike do terapije

Srbija je, prema procenama Međunarodne agencije za istraživanje raka, zemlja sa visokim rizikom umiranja od malignih bolesti u Evropi - na drugom mestu odmah iza Mađarske i srednjim rizikom obolevanja, na 12. mestu od 40 evropskih zemalja.

"To govori da nešto nije u redu sa dijagnostikom i terapijom", kaže dr Dragana Jovanović, pulmo-onkološkinja.

Iako je situacija danas bolja nego ranije, problemi prema rečima sagovornika Radija Slobodna Evropa (RSE) i dalje postoje na svakom nivou, od dijagnostike i kontrolnih pregleda, do terapije, koja se u onkologiji sastoji od hirurške, hemioterapije i radiološke terapije. Najveći problem i dalje su liste čekanja na zračenja, odnosno radiološku terapiju.

Svake godine najave ukidanja lista čekanja

Kada je prošle godine imenovana za v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, dr Danica Grujičić je kao jedan od prioriteta postavila ukidanje lista čekanja. Pre nje, to su više puta najavljivali predstavnici vlasti, pa je tako predsednik Aleksandar Vučić još u julu 2015. godine, sa mesta premijera, poručio da će liste čekanja za onkologiju biti ukinute do kraja te godine. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar je 2017. godinu označio kao "istorijsku za onkologiju" jer zahvaljujući novim aparatima "neće biti lista čekanja".

Danas, u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije na zračenje u dnevnoj bolnici čeka 71 pacijent od 23. jula ove godine, dok za stacionar od 4. jula 2019. čeka 173 pacijenta.

"Ovde je i najteža situacija, jer imamo ograničen broj aparata. Svega osam od kojih su četiri stara. Da nije bilo nabavke novih aparata za radioterapiju, verovatno bi morali da istu prekinemo. Na sreću, nabavljena su četiri nova, a na smanjenju liste značajno utiče i radioterapija na 'iks' i 'gama' nožu u Centru za neuroonkologiju Klinike za neurohirurgiju Kliničkog centra Srbije. Obe institucije su u svakodnevnom kontaktu, tako da se značajno ubrzava i dijagnostika i terapija", navela je za RSE dr Danica Grujičić.

Ona dodaje da pacijenti ne čekaju kada je reč o "određenim lokalizacijama tumora kod kojih se razvoj odvija veoma brzo".

Na listama čekanja za hemioterapiju (dnevna bolnica ili stacionar) trenutno je 155 pacijenata, dok za hirurške intervencije, kada su u pitanju maligni bolesnici, prema navodima dr Grujičić, u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije nema lista čekanja.

Iako je u maju 2018. u okviru ovog Instituta otvorena nova zgrada, uz nabavku novih aparata, dr Dragana Jovanović ukazuje na to da je Srbija i dalje ispod proseka kada je reč o potrebama stanovništva.

"Tu ima nekoliko segmenata. Jedan su radioterapijski aparati koji bi morali da budu u značajno većem broju. Postoje tačne brojke, morao bi da bude jedan aparat na 250 hiljada stanovnika. Kod nas je to daleko ispod. Drugo je raspored mesta gde ljudi mogu da se zrače. Treći momenat koji je stahovito važan je da mora da postoji kontinuitet samog kadra. Sva sreća, mnogi su dobili specijalizacije, ali mnogi radioterapeuti i uopšte radiolozi odlaze iz zemlje. Odlaze radiološki tehničari koji su neophodni i kvalitetni", navodi dr Jovanović.

Pet centara za celu Srbiju

U Srbiji postoji pet centara za radioterapiju, u Beogradu, Sremskoj Kamenici, Nišu, Kragujevcu i Kladovu. Problem je njihova dostupnost pacijentima.

"Ja sam imala hemoterapiju koju sam mogla da primam u Somboru. Međutim, zamislite žene koje dobijaju po 30 zračenja. One svaki dan moraju da putuju za onaj minut, ni toliko ne traje, ili da borave kod nekog u Novom Sadu, u Kamenici, bilo gde. To je baš problem", kaže Vesela Savin.

Dr Draško Karađinović iz nevladine organizacije "Doktori protiv korupcije" upravo ovo vidi kao "najbanalniji primer pogrešno postavljenog sistema".

"U inostranstvu je stvar sasvim drugačija. Svaka opšta bolnica ima aparat i odeljenje za radioterapiju. Napolju je privatna radioterapeutska služba integrisana u zdravstveni sistem, što u Srbiji nije moguće. Iako je to lista čekanja i centralizacija, neće da se dozvoli privatnom sektoru da se uključi u sistem i da i to bude refundirano od Fonda (Republički fond za zdravstveno osiguranje). Francuska ima par stotina centara za radioterapiju, od kojih je velika većina u privatnom vlasništvu. Međutim, to za pacijenta nema nikakve veze jer je sve uključeno u zdravstveno osiguranje", ukazuje dr Karađinović.

Iako Republički fond za zdravstveno osiguranje pacijetima refundira troškove puta, i dr Dragana Jovanović ukazuje na to da sistem nije prilagođen ni građanima, ni lekarima.

Stare mašine

"Na Onkološkom institutu aparati rade od 6 ujutru do 12 uveče. Iscrpljuju se ljudi i aparati. I opet ne može sve da se stigne. Ljudi kod nas žive vrlo siromašno. Mnogi od njih ne stignu na zračenje jer nemaju da plate prevoz pa da im se kasnije refundira. Kod nas reforma zdravstva nije napravljena nikada i nikako. Stalno se nešto poboljšava na malom planu, ali ne možete da napravite kuću kada nema dobre temelje", navodi dr Jovanović.

U upotrebi je još uvek veliki broj starih aparata za zračenje koji se često kvare i nisu u funkciji. Koliko su građani na to navikli, svedoči Vesela Savin iz Sombora.

"Danas ima nešto što se meni svidelo, a što pre nije bilo. Ranije žene odu u Kamenicu i onda im kažu – jao, danas nam ne radi aparat. Sada unapred obaveštavaju žene da ne dolaze. Ipak naših 100 kilometara od Sombora do Kamenice nije malo da dođete tamo i da vam kažu da ne radi aparat. Ranije se to mnogo puta dešavalo", kaže Vesela Savin.

Kao jedan od načina da se izbegnu sve liste čekanja na onkologiji, dr Danica Grujičić navodi upravo zamenu starih aparata novim i još nabavki.

"Republička stručna komisija Ministarstva zadravlja za onkologiju radi na planu daljeg razvoja radioterapije. Da bi se smanjile liste čekanja za hemioterapiju, jedan od načina bi bio otvaranje dnevnih bolnica za medikalnu onkologiju u Kliničko-bolničkom centru 'Dr Dragiša Mišović' i 'Zvezdara', zatim u pojedinim klinikama samog Kliničkog centra Srbije kao što je to slučaj sa Klinikom za neurohirurgiju. I naravno, uslovi lečenja pacijenata i rada lekara bili bi daleko bolji izgradnjom nove zgrade Instituta, jer je ova nedovoljna za veliki broj pacijenata", navodi dr Grujičić.

Ona dodaje da je problem i veliki priliv novih pacijenata zbog rekonstrukcije u Institutu za onkologiju u Sremskoj Kamenici.

Za razliku od klinika u Beogradu o kojima govori dr Grujičić, RSE od Ministarstva zdravlja nije dobio podatke o drugim centrima u Srbiji. Resorni ministar Zlatibor Lončar u julu je obišao radove na proširenju kapaciteta Instituta u Sremskoj Kamenici i tada je najavio da u Vojvodini od početka 2020. godine više neće biti lista čekanja "jer će u funkciji biti ukupno šest aparata".

"Već smo kupili, nabavili, sazidali, opremili više od deset akceleratora, obnovili smo u Sremskoj Kamenici Onkologiju dva, napravili smo Centar za 'iks' i 'gama' nož. Imamo akceleratore u Kladovu, Nišu, Kragujevcu, svim onim mestima gde toga nije bilo. Samo zamislite kakva je bila situacija bez tih 11 akceleratora. Nažalost, neki od njih nisu ni dočekali zračenje", rekao je tada Lončar.

Afere bez epiloga

Upravo se za Institut za onkologiju u Sremskoj Kamenici vezuje jedna od najvećih afera u vezi sa listama čekanja, poznata kao "trgovina listama smrti" kada su, kako je još 2009. godine navela uzbunjivačica Bojana Bokorov, tadašnja zamenica načelnika Klinike za radioterapiju, strani državljani stavljani na takozvanu "komercijalnu listu čekanja", plaćajući lekarima od 3.000 do 6.000 evra da se zrače umesto redovno planiranih pacijenata.

"Sve je to konstatovano i u zvaničnom izveštaju Agencije za borbu protiv korupcije", navodi dr Draško Karađinović iz organizacije "Doktori protiv korupcije" koji su uključeni u slučaj od samog početka. Uprkos tome, Više javno tužilaštvo u Novom Sadu utvrdilo je 2014. da nema osnova za gonjenje.

"Nažalost, tu nikada nije bilo nikakvog sudskog epiloga. Veliki broj pacijenata koji nije mogao da plati nije stigao da se leči od malignih bolesti. Imali smo trgovinu listama smrti i na kraju se ništa ne desi, niko ne odgovara. Sve državne institucije iz sve snage potiskuju tu aferu u zaborav i šta mi sada da očekujemo?", pita dr Karađinović.

Iako su brojni pacijenti u Srbiji na listama čekanja, za onkološke je ovo pitanje koje ih može koštati života. Norma govori da radioterapija treba da počne četiri nedelje nakon hirurške intervencije. Sve preko toga smanjuje verovatnoću izlečenja.

"Pravovremeno zračenje je presudno. Ono značajno utiče na efekte lečenja, dužinu i kvalitet života. Mi još nemamo neke pristupe koji su toliko značajni u svetu, nemamo mnoge opcije i formate zračenja, nemamo aparate koje imaju razvijene zemlje i tako dalje. Dakle, mi smo još uvek u osnovnoj školi, a treba doći do fakulteta", kaže dr Dragana Jovanović.

Čekanja na dijagnozu i kontrolne preglede

Ona navodi da liste čekanja postoje u svakom segmentu onkologije, od dijagnoze do terapije, i ukazuje da u državnim ustanovama nisu dostupna dijagnostička sredstva koja omogućavaju da se utvrdi kakva je bolest, kog je stepena, koliko je raširena i koje zračenje je potrebno.

"Ako pacijenti ne urade privatno skenere, magnetne rezonance, uglavnom ne mogu da dođu do termina kada treba. Imamo ljude koji nemaju para to da plate i onda dignu ruke od svega. Pravovremena dijagnostika i terapija vuku jedna drugu. Ako ne mogu da urade kontrolni skener, a treba im za konzilijum i da bi radioterapeut odlučio da li je to za zračenje ili ne, pa šta reći. Onda tako odugovlače, dobiju metastaze i gotovo je za njih. Pustite nas više floskule da je lečenje malignih bolesti besplatno. To je mimikrija jer je daleko od besplatnog", kaže ona.

Privatne klinike u Srbiji nude mamografiju, kao "preglede dojki bez čekanja". S obzirom na situaciju na koju ukazuje Vesela Savin, oni koji to sebi mogu da priušte opredeliće se za privatni pregled.

"U Somboru, odgovorno tvrdim, snimaju samo tri žene dnevno. To je jako malo. Ako sve mi koje smo operisane treba da idemo jednom godišnje, neke i na šest meseci ako je novija operacija, to je baš dugo čekanje. To je suština, sve dugo", navodi Vesela Savin.

Rak dojke jedan je od najčešćih malignih tumora kod žena - čini četvrtinu svih novootkrivenih slučajeva i vodeći je uzrok smrti (15 odsto). Kod muškaraca, najčešći je rak pluća i čini više od petine svih smrtnih slučajeva od raka kod muškaraca.

Bitku sa nekom vrstom kancera u Srbiji godišnje izgubi oko 20.000 ljudi, dok se istovremeno u proseku otkrije oko 36.000 novih slučajeva malignih bolesti, podaci su koje je na Svetski dan borbe protiv raka, 4. februara, objavio Institut za javno zdravlje Srbije "Milan Jovanović Batut".

* Ovaj prilog urađen je u okviru projekta "Vladavina prava i trošenje javnih sredstava u zdravstvenom sistemu u Srbiji" koji uz podršku Evropske unije, realizuje RSE i Business Info Group.

  • 16x9 Image

    Iva Martinović

    Posle petooktobarskih promena počinje da radi na beogradskom radiju Studio B, u početku kao novinar-reporter, a potom i kao urednik informativnih emisija. U aprilu 2007. prelazi na Radio Slobodna Evropa, gde radi kao novinar-reporter i voditelj dnevnih informativnih emisija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG