Dostupni linkovi

Lažne bombe kreiraju veštačku nestabilnost u Srbiji


Policija ispred Gradske bolnice u Beogradu, nakon dojava o bombi, 18. maj 2022.

Autorka: Iva Gajić

"Masovne pretnje imaju i operativni uticaj u Srbiji i na Balkanu, jer kreiraju veštačko stanje nestabilnosti u kojem se troše nepotrebni resursi za veću aktivnost policije u regionu, no i istovremeno se narušavaju ekonomska klima i trgovina Balkana."

Tako svakodnevne dojave o bombama za Radio Slobodna Evropa (RSE) komentariše Aleksandar Srbinovski iz međunarodne organizacije Global Initiative, sa sedištem u Beču, koja se bavi oblastima bezbednosti i odbrane.

Giorgio Fruscione, koji je deo ekspertske mreže iste organizacije, za RSE ocenio je da je uobičajeno za ovakve situacije da se, pre zvaničnih izjava i ocena, urade istrage. U Srbiji se dogodilo upravo suprotno.

Niz javnih objekta u Beogradu, ali i širom Srbije su poslednjih meseci, od početka ruske invazije na Ukrajinu (24. februara 2022), bili meta lažnih dojava o postavljenim bombama. Objekti su iz predostrožnosti evakuisani, njihov rad je blokiran, a ni jedna od dojava se, do sada, nije pokazala kao istinita.

Ko je sve primio pretnje i kako je vlast odgovorila?

Dojave su pristigle elektronskom poštom na adrese bolnica, škola, aerodroma, tržnih centara, zoološkog vrta, mostova, kao i za letove kompanije Air Serbia za Rusiju.

Prema saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova od 18. maja, pretnje su stigle iz Poljske, Gambije, Irana, Nigerije i još tri zemlje.

Policija je identifikovala lokacije ukupno 19 mejl adresa sa kojih su stigle preteće poruke o postavljenim bombama na različitim lokacijama u Srbiji - 18 adresa je sa Gmail servisa i jedna mejl adresu servisa ProtonMail, a utvrđeno je da je osam takvih pretnji stiglo iz Poljske, četiri iz Gambije, po dve iz Irana i Nigerije i po jedna iz Ukrajine, Slovenije i Rusije.

Vlast u Srbiji je ranije saopštilo da će zbog dojava o bombama tražiti pomoć putem međunarodne operativne policijske saradnje radi dobijanja podataka o nalogodavcu, organizatorima i izvršiocu ovog krivičnog dela.

Ministar unutrašnjih poslova Srbije Aleksandar Vulin je 16. maja izjavio da je u toku "specijalni rat koji se vodi protiv Srbije" i da je "suštinski cilj svih tih napada da Srbija prestane da vodi samostalnu politiku i da odluke donosi pod pritiskom i u strahu".

Premijerka Srbije Ana Brnabić je 17. maja navela da su u pitanju pritisci protiv Srbije, jer zvaničan Beograd odbija da uvede sankcije protiv Rusije.

Aleksandar Srbinovski (levo) i Giorgio Fruscione (desno)
Aleksandar Srbinovski (levo) i Giorgio Fruscione (desno)

Da li je Srbija izuzetak?

RSE: Koliko je ova situacija izazovna i jedinstvena u bezbedonosnom smislu i šta su sve opasnosti po građane?

Fruscione: Ne bih rekao da je izazovna niti jedinstvena. Od kad je počeo rat u Ukrajini, u Srbiji je bilo raznih dojava bombi, najviše na letovima za Rusiju, i sve su bile lažne, što se odmah ispostavilo i za ove. Zbog toga ne bih govorio da su građani u realnoj opasnosti, nego da se im se nameće da je to tako.

Srbinovski: Masovne lažne dojave bombi, koje su sada evidentno najviše u Srbiji, ali su simultano registrovane i u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori i Rumuniji, govore nam da je reč o stanju čiji organizatori ne misle dobro o Balkanu, a ne samo jednoj državi. Njihov cilj je širenje panike i histerije, i imaju više psihološki efekat koji sprečava normalan život građana. Ono što je evidentno je da su sada targetirani u našem regionu specifični tipovi srateške infrastukture, koji na nacionalnom i regionalnom nivou imaju velik značaj.

Ove masovne pretnje isto imaju i operativnu pretnju i impakt ka Srbiji i Balkanu, jer kreiraju veštačko stanje nestabilnosti u kojem se bespotrebno troše resursi za veću aktivnost policije u regionu, no i istovremeno se narušavaju ekonomska klima i trgovina Balkana.

Rakcije brže od istrage

RSE: Na koji način bi bezbednosni aparat trebalo da reaguje i mislite li da su dosadašnje reakcije zvaničnika primerene?

Fruscione: Trebalo bi da se sazna ko je poslao, ili fabrikovao, te mejl poruke, koje izgleda da su jako slične porukama korišćenim u atentatu u Permu, u Rusiji, prošle godine (pucnjava u kampu ruskog univerziteta u Permu 2021, u kojoj je ubijeno najmanje osam studenata, a kasnije i napadač, prim.aut).

Reakcija vlasti je bila jako brza: i premijerka Brnabić i ministar Vulin su odmah govorili o specijalnom ratu i napadima spolja da bi Srbija morala da uvede sankcije Rusiji. U ovakvim situacijama inače se obično čeka neko vreme da se obave istrage. Ovde izgleda da im je bilo potrebno da spekulišu, premijerka je odmah na prorežimskim televizijama izjavljivala kako je ubeđena da to dolazi spolja.

Srbinovski: Pretnje od postavljenih bombi je stvar koja ne može da se uzme sa lakoćom ako je prijavljena i verujem da bukvalno svaku dojavu, koliko god da je nelogična, policija treba da istraži temeljno. Koliko državne vlasti bilo kojih zemalja našeg regiona reagiraju brzo na pretnje, toliko su veće šanse da se smanje potencijalne štete od ovih pretnji.

Iskustva opisana u profesionalnim literaturama na ovu temu govore da se masovne bombaške lažne pretnje šalju preko emaila, telefona ili čak i preko automatskih govornih poruka. Ukoliko država brzo i profesionalno ne odgovori na ove specijalne ili hibridne pretnje, mogu da smanje potencijal zemlje da kad je zaista potrebno ne shvate ozbiljno potencijal rušenja bezednosti.

Stvaranje situacije 'opšte opasnosti'

RSE: U kojoj meri postoji mogućnost da su dojave povezane sa ratom u Ukrajini i kome bi to išlo u korist?

Fruscione: U velikoj meri, iako su indirektno povezane. Nedeljama se u Srbiji govori "o pritiscima", koji stižu iz zemalja Evropske unije, ali i iz Rusije. Stvara se situacija opšte opasnosti kako bi se dokazalo da Srbija nema izbor, da treba da se svrsta sa EU i da uvede sankcije Rusiji. Na taj način, vlasti ne nose direktnu odgovornost, jer će svojim građanima nastaviti da prodaju priču kako je država bila primorana na taj izbor.

Ovo ide u direktnu korist predsednika Srbije Aleksandra Vučića zbog dva razloga: sankcije Rusiji, dakle zaokret od proruskih osećanja, biće rezultat nečega spolja, a ne lične odluke; drugo, on će izgledati još jači. Autokratima treba javna opasnost kako bi pojačali izgled "faktora stabilnosti", pa nije slučajno što Vučić godinama koristi baš tu frazu.

Rat u Ukrajini

Priče, analize, video/audio zapisi, fotogalerije i infografike o ratu u Ukrajini. Sve na jednom mjestu.

Srbinovski: Koja je veza i kakav je motiv ovih pretnji za Srbiju, a i za ostale zemlje, ne mogu da komentarišem, jer za sada nema organizirane istrage koja ima za cilj da utvrdi da li je sve što se zbiva povezano direktno ili indirektno sa Rusijom i konfliktom u Ukrajini.

Drugim rečima, da neko pošalje toliki broj dojava na toliko različitih adresa u par zemalja na Balkanu u isto vreme, ne može da je pojedinac, nego je reč o veoma ozbiljnoj organizaciji, a to bi zapravo trebalo da bude fokus istrage srpske policije, no i njihovih kolega iz regiona gde su istovremeno registrovane ove pojave.

Da li je potrebna međunarodna pomoć?

RSE: Da li mislite da država kao što je Srbija ima kapaciteta da se nosi sa ovakvom situacijom u kojoj posle svake dojave objekti budu evakuisani, nastava prekinuta, vrše se provere...? Da li bi trebalo tražiti pomoć međunarodnih agencija?

Fruscione: Ne verujem da će to da se nastavi i ne verujem da je potrebna pomoć međunarodnih agencija. Ali svakako, ukoliko vlasti insistiraju retorikom "specijalnog rata" protiv Srbije, što je za mene izbegavanje političke odgovornosti prema međunarodnoj zajednici, onda da, možemo da očekujemo nova slična dešavanja.

Srbinovski: Dodatno verujem da država Srbija ima kapacitet da se izbori sa ovim pojavama, a to je praktički i dokazala na terenu, no istovremeno i vlasti Beograda važe za jako ozbiljne i pouzdane međunarodne partnere, koji verujem da su već i potražili saradnju sa ostalim partnerima iz međunarodnih policijskih organizacija.

RSE: Ukoliko se situacija nastavi i dojave o bombama nastave da stižu na dnevnom nivou - gde vidite razrešenje situacije?

Fruscione: Najverovatnije će razrešenje biti svrstavanje uz jednu stranu, Zapad ili Rusiju. To se neće desiti do formiranja nove Vlade. U međuvremenu, na kraju meseca, ističe ugovor snabdevanja ruskog plina po starim, privilegovanim cenama. Vreme konačne odluke je sve bliže i bliže.

Pogledajte

Perspektiva - specijal sa Aleksandrom Jovanovićom– Ćutom u Beogradu: 'Protest protiv svega'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:24:17 0:00
XS
SM
MD
LG