Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Lavrov maše Srbiji ukrajinskim scenarijem


Čudi me da je diplomata kalibra Sergeja Lavrova u Srbiji prepoznao Ukrajinu: Vuk Drašković (na fotografiji: Sergej Lavrov i Aleksandar Vučić).

Stavljanjem Srbije pred izbor – "ili ste sa Rusijom ili sa Zapadom", Evropska unija čini istu grešku koja je dovela do ukrajinske krize.

Dok je ova izjava ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova prošla bez reakcija srpskog političkog vrha, koji je do skora uporno ponavljao da u Srbiji neće biti "ukrajinskog scenarija", pojedini lideri manjih stranaka vladajuće koalicije i opozicije Lavrovljeve reči prepoznaju kao ozbiljnu i nedvosmislenu rusku pretnju Srbiji.

Gost Srbije 21. i 22. februara je šef diplomatije Rusije. Sastaće se sa predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerkom Anom Brnabić i ministrom spoljnih poslova Ivicom Dačićem.

Red Zapada, red Rusije – očekivana je dinamika srpske spoljne politike. Tek što je pre tri dana Beograd napustio američki senator Ron Džonson (Johnson), a nešto malo pre njega i nemački šef diplomatije Zigmar Gabriel (Sigmar) koji je poručio da Srbija mora prihvatiti nezavisnost Kosova ako želi da uđe u EU, a koga je srpski šef diplomatije Ivica Dačić ispratio rečima "Putuj Gabriele!", evo sada i visokog ruskog gosta.

Pre nego što je i kročio na srpsko tle, Sergej Lavrov je uputio tešku kritiku Briselu i uznemirio duhove na Balkanu.

U intervjuu za Euronews dan pre posete izjavio je, naime, da Evropska unija, ako nastavi politiku uslovljavanja, rekao je čak i ultimatuma, prema državama Zapadnog Balkana, može dovesti do ukrajinskog scenarija u tom regionu.

Ono što se dogodilo u Ukrajini, naveo je, posledica je širenja NATO-a, koji je stizao sve bliže ruskim granicama, a Evropska unija je preuzela takvu filozofiju i takav mentalitet.

"Sada u tu igru žele da uvuku i Balkan, postavljajući balkanske države pred izbor – ili ste sa Zapadom ili ste sa Rusijom. Takav isti izbor su tražili da napravi i Ukrajina i tada je došlo do pukotine u ukrajinskom društvu, u ukrajinskoj državi, koja je dovela do neustavnog prevrata... u unutrašnjem političkom životu naše susedne države", reči su Sergeja Lavrova.

To što Evropska unija ističe zahteve bilo kom kandidatu da se priključi zajedničkoj spoljnoj i odbrambenoj politici Unije, posledica je iste te filozofije i mentaliteta, što povećava napetost u Evropi, kazao je ruski šef diplomatije.

Srpski državni vrh ostao je nem na Lavrovljeve asocijacije na ukrajinski scenario na Balkanu, uprkos tome što je još pre četiri godine poručivao – najglasniji je u tome bio tada prvi potpredsednik ondašnje vlade Aleksandar Vučić – da u Srbiji neće biti ukrajinskog scenarija, šta god se pod tim podrazumevalo.

Iz bočnijeg ešelona vlasti na Lavrovljevu poruku, apsolutno je podržavši, reagovao je jedino Nenad Popović, lider Srpske narodne partije i ministar za inovacije i tehnološki razvoj, percipiran, inače, kao ruski čovek u aktuelnoj srpskoj vladi.

"Rusija najbolje zna kakav problem je Zapad izazvao u Ukrajini, kako su se dva bratska naroda, ruski i ukrajinski, posvađali, i vidi da jedna ista ruka pokušava da ovde napravi pritisak na Srbiju... na ove ostale učesnike procesa u regionu, kako bi Srbija odustala od onoga što je njeno, a to je naše Kosovo", kazao je Popović za javni televizijski servis.

Vaši tenkovi ne mogu izvršiti agresiju na način na koji je to urađeno u Ukrajini.
- Liga socijaldemokrata Vojvodine

Opoziciona Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV) optužila je u saopštenju šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova da "preti" Srbiji ukrajinskim scenarijem, to jest građanskim ratom.

Svojim poređenjem Srbije sa Ukrajinom, ukoliko srpsko društvo nastavi da usklađuje svoju spoljnu i bezbednosnu politiku sa Evropskom unijom, Lavrov je poslao ozbiljnu i nedvosmislenu pretnju Srbiji, upozorila je LSV i pozvala ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića i ostale predstavnike vlasti u Beogradu da jasno odbiju preteće poruke šefa ruske diplomatije Sergeja Lavrova.

Vojvođanski socijaldemokrati poručuju još ruskom ministru Lavrovu da se u Srbiji neće desiti ukrajinski scenario.

"Vaši tenkovi i Vaši vojnici u zelenim uniformama bez oznaka ne mogu upasti na našu teritoriju i izvršiti agresiju na način na koji je to urađeno u Ukrajini, kada ste pogazili njen suverenitet i oteli joj deo teritorije", navela je Liga socijaldemokrata Vojvodine.

"Takvo negativno iskustvo je razlog više da Srbija otkaže gostoprimstvo tzv. Ruskom humanitarnom centaru u Nišu, zbog ozbiljne pretnje bezbednosti u regionu. Srbija ima svoju evropsku viziju budućnosti i ne želi da bude nepotopivi ruski nosač aviona i raketa na Balkanu", ističe se u saopštenju LSV.

[RSE/Video, 2016.]

Ruski centar u Nišu
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:04:49 0:00

Asocijacije Sergeja Lavrova na mogući ukrajinski scenario u Srbiji i na Zapadnom Balkanu do kojeg bi, kako ruski šef diplomatije navodi, mogla dovesti politika Evropske unije, komentariše za Radio Slobodna Evropa (RSE) i Vuk Drašković, nekadašnji šef diplomatije i lider Srpskog pokreta obnove, koalicionog partnera Srpske napredne stranke (SNS).

"Čudi me da je diplomata kalibra Sergeja Lavrova u Srbiji prepoznao Ukrajinu. Za Moskvu je Ukrajina 'unutrašnje inostranstvo', kako kažu. Ova kovanica, smatraju u Rusiji, nije bez osnova jer je Ukrajina prva istorijska ruska država i bila je neotuđivi deo i carske Rusije i Sovjetskog Saveza. Ništa od toga nikada nije bila Srbija, pa je svako poređenje naše države sa Ukrajinom nerazumljivo i neodrživo. Srbija nije, niti može biti, rusko 'unutrašnje inostranstvo', rusko ili ma čije drugo", decidno poručuje Drašković.

Nema rizika da će Rusija izvesti vojnu akciju ili puč u bilo kojoj zemlji u regionu, ali onda se nameće pitanje šta Rusija zapravo hoće, kaže za RSE stručnjak za jugoističnu Evropu sa Univerzitetskog koledža u Londonu, Erik Gordi (Eric Gordy).

"Mislim da traži dve stvari: jedna je da Evropska unija bude što slabija i u tome uglavnom uspeva jer je zapadna politika u regionu značajno oslabljena, naročito odsustvom Amerike. Rusija je dobro prepoznala svoju priliku u toj situaciji. Vidi kako se to lako može uraditi, kako može dobiti veliki publicitet, a da gotovo ništa ne košta", ocenjuje Gordi.

Gordi: Rusija dobro prepoznala priliku
Gordi: Rusija dobro prepoznala priliku

Erik Gordi navodi da Rusiji nije ostalo mnogo toga što može da traži u Srbiji.

"Najveću stvar koju su mogli dobiti – to su već dobili, a to je energetski sektor. Imaju tu bazu kod Niša i, koliko vidim, Lavrov u intervjuu manje-više priznaje da je to vojna baza jer traži ista prava za ruske građane u toj bazi kao što imaju američki građani na Kosovu, koji jesu vojnici. Mislim da Rusija hoće prvo da destabilizuje Bosnu i Hercegovinu i to radi prilično očigledno putem alijanse između Milorada Dodika, lidera bosanskih Srba, i Dragana Čovića, vođe bosanskohercegovačkih Hrvata, a onda hoće i da proširi svoj uticaj u Hrvatskoj, što radi trenutno kroz bankarski sektor", ocenjuje Erik Gordi.

Neumesno je i zabrinjavajuće poređenje Srbije i Ukrajine kakvo je Lavrov napravio, navodi za RSE zamenik predsednika Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, Dragan Đukanović.

"Mislim da je prilično sporna ta vrsta komparacije koju je Lavrov napravio jer podrazumeva jednu vrstu dubokog rascepa unutar jedne države. Srbija nije stavljena pred bukvalno takav svršen čin kako Lavrov u svojoj izjavi predstavlja", kaže Đukanović.

Reč je, ističe Dragan Đukanović, o vrlo neumesnom poređenju.

"Mislim da se Srbija još 2000. godine opredelila za put evropskih integracija i Rusija je jako dobro znala šta taj put podrazumeva, uključujući i usklađivanje spoljne politike Srbije sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom Evropske unije, kao i razne druge aranžmane koje Srbija treba da preduzme na tom putu, tako da je u nekoj meri sada i zabrinjavajuće kada čujemo ovakvu vrlo oštru ocenu od jednog prilično visokog zvaničnika Ruske Federacije", ocenjuje Đukanović.

Zastava EU i Srbije ispred Skupštine Srbije, Beograd
Zastava EU i Srbije ispred Skupštine Srbije, Beograd

Komentarišući ćutanje srpskog šefa diplomatije Ivice Dačića na Lavrovljeve navode o eventualnom ukrajinskom scenariju u Srbiji, Erik Gordi kaže da nije nemoguće da se čitava situacija može tumačiti u kontekstu Kosova.

"Sada, kada je ozbiljno postavljeno pitanje pristupanja Evropskoj uniji, neke njene članice su našle da je dobar trenutak da malo forsiraju pitanje odnosa između Srbije i Kosova, što nije popularan stav u Srbiji i nije nemoguće da je Dačić prepoznao trenutak da iskoristi ovaj mali nered koji je Lavrov napravio kako bi smanjio taj pritisak. Mada, nema tu mnogo prostora za nadu: čim se razgovor o Kosovu svodi na to šta su radili Surinam i Burundi, to znači da ne ostaje baš mnogo otvorenih velikih pitanja", zaključuje Gordi.

Govoreći o Kosovu, Lavrov je naveo da će Rusija prihvatiti bilo koje rešenje o kom se dogovore Beograd i Priština i dodao da je bez toga besmisleno govoriti o mestu Kosova u Ujedinjenim nacijama.

Tokom posete Beogradu, ruski šef diplomatije uručiće svom srpskom kolegi Ivici Dačiću Orden prijateljstva, kojim ga je odlikovao ruski predsednik Vladimir Putin.

Ministri spoljnih poslova Dačić i Lavrov u zajedničkom tekstu za Politiku i Rusku gazetu naveli su da dve zemlje sprovode samostalnu, pragmatičnu i izbalansiranu spoljnu politiku, koja se oslanja na vlastite nacionalne interese.

"Naša međusobna saradnja je posebna po uzajamnom poštovanju izbora druge strane i uzimanju u obzir njenih interesa. Beograd i Moskva protive se štetnoj praksi 'ili sa nama ili protiv nas', koja je već dovela do jačanja nepoverenja i nestabilnosti na evropskom kontinentu", poručili su oni.

Podsetili su da su odnosi između dve zemlje 1999. prošli ispitivanje čvrstoće, a da su dva svetska rata pružila više primera bratstva po oružju i žrtvovanja oltaru pobede.

U tekstu su dvojica ministara napravili presek odnosa dve zemlje otkako je knez Miloš Obrenović u Kragujevcu 23. februara 1838. primio prvog ruskog konzula Gerasima Vaščenka, što označava i početak diplomatskih odnosa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG