Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Krojenje bolje budućnosti


Obuka je organizovana tri puta nedeljno, u tri grupe, po tri sata

Da bi se poboljšao socio-ekonomski položaj žena kroz razvoj ženskog preduzetništva, pre tri godine u opštni Rudo osnovano je Udruženje žena Eva. Kroz projekte i motivacione radionice ovo udruženje pokušava da nezaposlene žene postanu vidljivije u društvu i da se ekonomski osnaže.

Udruženje okuplja 35 žena različitog profila, starosne dobi i obrazovanja. Kako kažu ove vredne i ambiciozne žene, ideja je uvek na pretek, tako da se trenutno radi na implementaciji projekta "Doškoluj se za posao". U sklopu projekta sprovodi se kurs šivenja, koji pohađa dvadeset nezaposlenih žena iz Rudog. Obuka je organizovana tri puta nedeljno, u tri grupe, po tri sata.

Projekat je podržan u okviru Regionalnog programa za lokalne demokratije na Zapadnom Balkanu kojeg finansira Evropska unija, a implementira Razvojni program UN-a, u saradnji s Opštinom Rudo.

Predstavnica Udruženja Eva, Marija Ivanović, kaže da je za ovaj kurs bilo veliko interesovanje, a da je osnovni cilj projekta da nezaposlene žene steknu samopouzdanje i postanu vidljivije u društvu.

„Cilj je da steknu rutinu krojenja i šivenja na šivaćim mašinama, posle čega bi mogle, ili udruživanjem ili samostalno, da krenu sa radom, kod svojih kuća ili eventualno u gradovima koji su u našem okruženju gde imaju tekstilne fabrike, da probaju udruživanjem više njih, da se zaposle. Ujedno radimo na tome da dovedemo nekog od tih tekstilnih proizvođača u opštinu Rudo, da otvori svoj pogon. Par njih koje su već kod kuće počele pomalo da rade, njima je ova obuka dobro došla da usavrše svoje znanje, ovim da potvrde svoje znanje, da bi mogle da pređu u profesionalne šnajderke. Projekat je vrednosti 19.400 maraka. Od toga je 30 posto učešće Opštine“, kaže Ivanović.

Naša sagovornica kaže da statistika nije pouzdana kada je u pitanju broj nezaposlenih žena u opštini Rudo, jer mnoge od žena, prvenstveno sa sela, nikada i nisu bile prijavljene službi zapošljavanja:

„Sad Udruženje radi na podizanju svesti žena o prijavljivanju i mogućnostima koje one imaju, tako da nam podaci nisu baš tačni.“

Već sada se može videti da su žene stekle osnovno znanje i da bi nakon završenog kursa mnoge polaznice mogle da rade u nekoj od fabrika tekstila, kaže Milena Sefer, koja podučava žene krojačkom zanatu:

„Neke mogu da se uklope u industrijsko šivenje. To je serijsko, svi znaju ravno da šiju. Mislim da bi većina mogla da se uklopi da radi negdje u industriji. Ove druge možda mogu u kućnoj radinosti, za svoje potrebe nešto da odrade.“

A koliko ovakav vid obuke znači nezaposlenim ženama, najbolje govore njihove priče.

„Uvijek treba nešto da se prošije, sašije. I to će mi mnogo pomoći. Mnogo. Ovo je svakoj ženi potrebno, bez obzira da li neko radi ili ne radi. Ovo je svakome potrebno. Malo sam znala da šijem, ali da krojim, nisam znala“, Rada Čemerdžić, majka troje djece.

Na pitanje da li će joj ovo iskustvo pomoći da kasnije popravi svoj kućni budžet ili da nađe posao, Rada odgovara:

„Da, hoće. To će da mi pomogne da naučim da šijem, pa i da se negdje zaposlim.“

„Znači mi mnogo, za svoje kućne potrebe, neću više da nosim drugome, da plaćam. Imam i unukicu, pa da i za unukicu da sašijem“, kaže Ljubinka Terzić.

„Da, ja sam nezaposlena, po struci sam inženjer građevine, pa je malo neobično da se nađem tu, ali, šta ćemo. To je život. Da kažem, volim šivenje, to je svima nama potrebno, pogotovo što imam dve devojčice kući i uvek će mi dobro doći njima nešto da se sašije, prošije, suzi, prepravi. Treba za lične potrebe. Neko bi nešto i krenuo dalje, nikad se ne zna, možda do kraja obuke. Ovo je ipak tek početak, to je nepunih mesec dana. Ne može da se iskristališe odmah ni ko šta želi, ni ko šta misli. Ja mislim, do kraja obuke, za tri meseca, da će to mnogo jasnije i meni i njima, i svima nama koji smo u ovome, da se vidi šta i kako dalje. Ali želja za dalje postoji. Od šivenja može lepo da se živi.

Sad, koliko je ko spreman sebe da da, da uloži u sve to, koliko može, pre svega koliko ima startnog kapitala da krene. Ovde žene uglavnom imaju neku običnu mašinu, koje za svoje potrebe šiju. Profesionalne koštaju mnogo više, a ove žene nisu baš u mogućnosti sebi to da priušte. Kad bi se neki pogon otvorio sa strane, neka mini proizvodnja, to bi više rešilo problem ekonomskog značaja, nego samostalno da rade. Da se obavezno na kraju obuke polaže to završno, da se dobije sertifikat koji je priznat za posao, pa koja zadovolji u toku ova tri meseca osnove šivenja, posle može da se prijavi za bilo gde“, kaže Ljiljana Lasica, iz Rudog.

Planirano je da dve uspešne polaznice dobiju po jednu šivaću mašinu koja će im omogućiti da nakon obuke i stečenog znanja razviju posao i ostvare prihod. Pored praktične obuke planirana je i studijska poseta tekstilnom kombinatu na Palama.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG