Dostupni linkovi

Krize iz ljudi izvlače najbolje, ali i najgore


Medicinski tehničar meri temperaturu osobe, Srbija

Sa širenjem korona virusa pojavila se i stigma prema obolelima, uprkos upozorenju Svetske zdravstvene organizacije (SZO) da "naš najveći neprijatelj sada nije virus korona sam po sebi već strah, glasine i stigmatizacija".

U Crnoj Gori, koja je poslednja evropska zemlja u koju je stigao korona virus, dve pacijentkinje koje su nakon povratka iz inostranstva obolele bile su na društvenim mrežama i internet portalima izložene, najblaže rečeno, neumesnim komentarima ali i uvredama i osudama.

"Ovo što se događa kod nas je svakako neki vid pokušaja da te ljude odgurnemo od sebe i da upremo prst u nekog i da kažemo – evo, sve nam se ovo dešava jer su te osobe bile neodgovorne, evo nekoga ko je krivac. Voljela bih da smo društvo koje umjesto toga pokazuje više empatije", kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) psihološkinja Aida Perović, komentarišući stigmatizaciju koju su prošli prvi crnogorski građani kojima je registrovan korona virus.

Prvi slučajevi oboljelih od korona virusa u Crnoj Gori
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:10 0:00

Ubrzo nakon što je crnogorski premijer Duško Marković 17. marta saopštio da su u Crnoj Gori registrovana prva dva slučaja infekcije, na društvenim mrežama objavljen je ne samo identitet Podgoričanke, koja je majka tri deteta, već i fotografije porodice, što je dodatno pojačalo retoriku i napade na nju na Fejsbuku, ali i u komentarima na internet portalima.

Ova porodica je u tim komentarima optuživana da je pustila dete u školu sa simptomima i da su čak išli na litiju, proteste koji su se do pojave korona virusa održavali u Crnog Gori zbog nezadovoljstva Srpske pravoslavne crkve i dela javnosti novim Zakonom o slobodi veroispovesti.

Vojska čuva karantine u Crnoj Gori
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:02 0:00

Nakon ovih prozivki na društvenim mrežama se oglasio suprug ove Podgoričanke koji je napisao da je njihov jedini "greh" to što su početkom marta ove godine boravili u Španiji.

On je naveo da je njegova supruga dobila temperaturu dan po povratku u Podgoricu i da su od tada bili u svakodnevnom kontaktu sa Centrom za epidemiologiju i postupali po njihovim instrukcijama. Takođe je negirao da su bili na litiji.

Ovaj bračni par se sada nalazi u karantinu jer su testovi u međuvremenu pokazali da su oni i njihovo troje dece pozitivni na korona virus.

Nepoštovanje tuđe privatnosti

Osudama je bila izložena i druga pacijentkinja, za koju je zvanično saopšteno da je iz Ulcinja i da je nedavno boravila u Americi. Osim što se po društvenim mrežama spekulisalo njenim kretanjem u vreme inkubacije virusa, komentari su sadržali i dozu nacionalne netrpeljivosti zbog pretpostavke da je žena Albanka.

Svojevrsna hajka na portalima i društvenim mrežama na osobe koje su inficirane virusom korona ukazuju na strah opšte populacije od novog virusa, ali i na malograđanski duh koji ne poštuje tuđu privatnost, kaže psihološkinja Aida Perović.

"Zbog straha nam je sada važno da detektujemo sve te ljude kako bi se odaljili od njih i tako sebe zaštitili. Sa druge strane, mislim da se u konkretnom slučaju pokazala naša malograđanština i preveliko zabadanje nosa u tuđe stvari. Mislim da onoga trenutka kada bismo mi bili u toj poziciji da neko objavljuje i dijeli podatke o nama kao zaraženima ni najmanje nam se ne bi svidjela ta pozicija i ne bi smo imali baš toliko opravdanja za takve postupke", primećuje Perović.

Salve uvreda i osuda zaraženih korona virusom ukazuju na potrebu dela zajednice da upre prstom u nekoga koga bi mogla da proglasi krivcem za ono što se događa, ističe Perović i dodaje kako ovakve krize iz ljudi izvlače ono najbolje, ali i ono najgore.

Ne propustite da pročitate:

Zaštitnik ljudskih prava i sloboda građana Siniša Bjeković kaže za RSE da svi građani i ukupna javnost treba da imaju više empatije i razumevanja za sve one koji su pogođeni novim virusom.

"Pozvao bih javnost da generalno sve one koji su oboljeli ili su na bilo koji drugi način došli u spektar javnosti zbog ovog virusa ne stigmatizuju i ne proglašavaju krivcima na nivou katastrofe koja navodno zbog njih treba da pogodi cijelu državu. Umjesto tih osuda koje su na žalost češće, mi treba da se solidarišemo sa njima i da im na kraju krajeva dodatno ne otežavamo i onako tešku situaciju u kojoj se nalaze", poručuje Bjeković.

Upravo je i Svetska zdravstvena organizacija apelovala na saosećanje prema svima koji su pogođeni bez obzira iz koje zemlje potiču. Ova organizacija je 16. marta upozorila da se ne stigmatizuju ljudi koji imaju ili su imali virus.

Stigmatizacija i nakon samoizolacije

Stigmatizaciji su izloženi i oni koji su po povratku iz inostranstva izašli iz samoizolacije i nisu imali simptome. To se desilo našoj sagovornici iz Bosne i Hercegovine koja je 27. februara iz Italije stigla u BiH. Nije testirana na korona virus, niti je imala bilo kakve simptome. Nakon 14-dnevne izolacije otišla je na šalter bh Telekoma, u jednom gradu BiH, i službeniku na šalteru rekla da živi u Italiji. Kada je sutradan njena majka došla na isti šalter, kaže da joj je drsko prigovoreno zbog čega njena ćerka dolazi i zašto se nikom nije prijavila.

"Rekao joj je gospođo, ja imam djecu, ja se brinem što se ona nikom nije prijavila ako je došla iz Italije. Jel ja sada na čelu treba da istetoviram datum dolaska na sarajevski aerodrom, koji je bio 27. februar? Ili da nosim rješenje sa sobom koje sam dobila na aerodromu pa da ga svima pokazujem, pa da se vidi da sam ja provela dvije sedmice kod kuće i da je to rješenje isteklo", kaže ova žena za RSE.

Stigmatizacija zaraženih korona virusom ili onih koji su poslati u samoizolaciju zbog mogućnosti da su zaraženi izazvana je pre svega neznanjem, a onda i strahom, kaže za RSE psihološkinja Vahida Djedović.

"Ljudi su u strahu, boje se za vlastiti i život ljudi oko njih. Treba se informisati prvobitno, šta znači biti zaražen, šta znači korona virus. Imamo svakakvih vijesti koje moramo izabrati, ali i oslušnuti sebe", kaže ona.

Stigmatizaciju je prema njenim rečima teško sprečiti, ali postoje načini.

"Svi se možemo naći u takvoj situaciji, svi možemo biti zaraženi i hajmo poći od sebe. Dakle, kako bismo mi voljeli da nas drugi tretiraju, ako smo mi ta zaražena osoba. I hajmo se onda tako ponašati i prema drugima. Nemojmo činiti drugima ono što ne bismo voljeli da nama drugi čine", dodaje Djedović.

TV Liberty: Odluke u samoizolaciji
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:27:37 0:00

Na 'tapetu' i povratnici iz inostranstva

U Srbiji je u pojedinim tabloidima objavljeno ime i fotografija mladića pozitivnog na korona virus, koji radi na kruzeru, sada usidrenom u blizini San Franciska u Sjedinjenim Američkim Državama, uz razgovor sa njegovom majkom. O nekim pacijentima su iznošeni podaci o tome kakve kompanije vode, kojim se poslovima bave uz navođenje u kom gradu žive. U nekim tekstovima se spekulisao o kretanju i kontaktima obolelih uz navođenje gradova u kojima žive i profesijama kojima se bave.

Poverenik Srbije za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Milan Marinović apelovao je 9. marta na sredstva javnog informisanja da ne objavljuju podatke o licima inficirana korona virusom. Tada je u saopštenju Poverenika navedeno da su poslednjih dana učestale vesti o državljanima Srbije koji su zaraženi, uz informacije koje njihov identitet čine "određenim ili odredivim", čime se tim građanima narušenog zdravlja ugrožavaju privatnost i dostojanstvo.

Novinarka Tamara Skrozza, koja je i članica Saveta za štampu, nezavisnog, samoregulatornog tela, kaže za RSE da je, s obzirom na stanje u medijima, očekivala mnogo gore stvari.

"Imamo povremeno slučajeve otkrivanja identiteta inficiranih ljudi. Imamo slučajeve u kojima sami ljudi ili njihovi bližnji otkrivaju identitet. Ako se proceni da je neko potpuno svestan posledica otkrivanja sopstvenog identiteta ili svojih bližnjih, onda je na neki način u redu preneti i tu priču. Ali nije u redu ukoliko zloupotrebljavamo nečije neznanje da proceni kakav je efekat otkrivanja identiteta", napominje Skrozza.

Pet stvari koje treba da znate o korona virusu i maskama
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:19 0:00

Skrozza, međutim, stigmatizaciju vidi i u upotrebi reči "zaražen".

"Nekako je davno dogovoreno, pre svega ovoga, dok je AIDS bio glavna tema, da mediji pokušaju da tu reč zaraza, koja je bremenita negativnim konotacijama ako je ikako moguće zamene rečju inficiran, odnosno infekcija", poručuje Skrozza.

Na "tapetu" su se našli i državljani Srbije koji se vraćaju u zemlju iz inostranstva zbog pandemije korona virusa. Na društvenim mrežama se mogu naći uvredljivi komentari, mada takvi ipak ne dominiraju, a u kojima se dovodi u pitanje patriotizam tih ljudi, te iznose optužbe da će oni proširiti virus u Srbiji. Ne zaostaju ni tabloidi, pa tako pojedini licitiraju koliko bi od više desetina hiljada onih koji su se vratili moglo da bude zaraženo korona virusom.

Prethodno je premijerka Srbije Ana Brnabić, izjavila novinarima u Vladi Srbije, da su najveći bezbedonosni izazov Srbiji ljudi koji se, i pored apela srpskih vlasti, vraćaju iz inostranstva u zemlju, te da bi bilo patriotski da su ostali u tim zemljama u kojima su bili.

Zašto je teško napraviti vakcinu protiv korona virusa?
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:09 0:00

Od pojave korona virusa krajem decembra 2019. u kineskom gradu Vuhanu, 159 zemalja i teritorija širom sveta prijavile su slučajeve obolelih od COVID-19, bolesti koju ovaj virus izaziva.

Širom sveta ima više od 222.000 obolelih. U svim zemljama Zapadnog Balkana ima obolelih a zemlje uvode rigorozne mere ograničenja kretanja kako bi sprečile širenje virusa.

Svetska zdravstvena organizacija je više puta apelovala da je vreme za solidarnost.

**Saradnja na tekstu: Predrag Tomović iz Podgorice i Marija Arnautović iz Sarajeva

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG