Dostupni linkovi

Kosovo o Mladiću: Zločinci ne mogu pobeći pravdi


Policajci u selu Lazarevo nakon hapšenja Mladića, 26. maj 2011.
Policajci u selu Lazarevo nakon hapšenja Mladića, 26. maj 2011.
Visoki dužnosnici Kosova pozdravili su hapšenje Ratka Mladića, ističući da kriminalci nikada ne mogu pobeći od pravde.

Vest o hapšenju Mladića je dobra vest na koju je međunarodna pravda dugo čekala, a naročito porodice žrtava i svih građana koji su pretrpeli od njegovih postupaka, navodi se u saopštenju predsednice Kosova, Atifete Jahjaga.

“Ovaj čin je dokaz da kriminal nikad ne zastareva, i da kriminalci nikada ne mogu pobeći pravdi”, rečeno je u obaveštenju.

Ona takođe dodaje da će izručenje Mladića Hagu omogućiti da se objasni ideologija onih koji su uništili živote velikog broja naroda u bivšoj Jugoslaviji.

Ovaj slučaj, navodi se u reakciji, služiće kao podsticaj da se svi kriminalci suoče sa pravdom i da se zasluženo kazne, što predstavlja jedini put ka pomirenju i odricanju od prošlosti.

Za zamenika premijera Kosova i Ministra pravde, Hajredina Kućija, hapšenje Ratka Mladića predstavlja zakasneli potez Vlade Srbije.

“Ali ono što mogu da kažem jeste da je ovo jedna simbolika za zemlje bivše Jugoslavije, koja ukazuje na novi pristup Republike Srbije i na njeno pokajanje za zločine koje je počinila nad ostalima”, kazao je Kući u izjavi za RSE.

On je dodao da je prevladalo međunarodno pravo nad počinjenim zločinima kod predstavnika srpske politike, ali je naglasio da hapšenje Mladića nema nikakve veze sa evropskim integracijama, zato što je ovo bila međunarodna obaveza.

Ko je Ratko Mladić?

Ratko Mladić nakon hapšenja, 26. maj 2011 (Izvor: www.politika.rs)
Ko je Ratko Mladić?

Ratni komandant Glavnog štaba Vojske Republike Srpske Ratko Mladić, rođen je 12. marta 1943. godine u selu Božanići kod Kalinovika. Završio je Vojno-industrijsku školu pri „Teleoptiku“ u Zemunu, a potom, kao šesti u klasi, i Vojnu akademiju kopnene vojske.

Oficirsku karijeru započeo je u Skoplju 1965. godine. Napreduje do načelnika za nastavu 3. vojne oblasti Jugoslovenske narodne armije (JNA) u glavnom gradu Makedonije. Početkom januara 1991. godine postaje pomoćnik komandanta Prištinskog korpusa. Krajem juna iste godine i odlazi u Knin. Tamo komanduje bitkama koje pobunjeni Srbi vode protiv hrvatskih snaga. Početkom marta 1992. po naređenju načelnika Generalštaba JNA Blagoja Adžić sa dužnosti u Kninu odlazi u Sarajevo. Preuzimajući dužnost od generala Milutina Kukanjca, Ratko Mladić postaje komandant 2. vojne oblasti JNA, sa sjedištem u Sarajevu. Od 12. maja 1992. godine, pa sve do kraja novembra 1996. godine, kako navodi Haško tužilaštvo, general Mladić je zapovjednik vojske bosanskih Srba.

Aprila 1992. Mladić je vanredno unapređen u čin general-potpukovnika, a već narednog dana postavljen je za načelnika štaba i ujedno zamenika komandanta u Komandi Druge vojne oblasti JNA u Sarajevu.

Na tu dužnost stupio je 10. maja 1992. General Mladić je, 12. maja 1992. godine, odlukom Narodne skupštine tada samoproglašene Srpske Republike u Banja Luci, a na predlog Radovana Karadžića, postavljen za komandanta Glavnog štaba Vojske Republike Srpske i na tom položaju je ostao do 1996. Redovno je unapređen u čin general-pukovnika 24. juna 1994.

Mladić je 1995. godine optužen za ratne zločine, koji uključuju genocid, saučesništvo u genocidu, zločin protiv čovečnosti i kršenje običaja ratovanja, pred Haškim tribunalom.

Pod njegovom komandom, kako je navedeno u optužnici, ubijeno je više od sedam hiljada zarobljenih muslimana na području Srebrenice. Pod njegovom komandom granatirano je Sarajevo i snajperski su ubijani civili sa okolnih brda iznad grada.

Novembra 1996. godine, ukazom tadašnje predsednice Republike Srpske Biljane Plavšić, Mladić je smenjen sa mesta komandanta Glavnog štaba VRS i nije imenovan za Načelnika Generalštaba, pod pritsikom međunarodne zajednice i Haškog tribunala.

Zvanično, vojna karijera u VRS mu se završava polovinom 1997. godine, dok nezvanično oficir VRS ostaje sve do penzionisanja, 7. marta 2002, kada ukazom Predsednika Republike Srpske "prestaje profesionalna vojna služba general-pukovnika Ratka Mladića."

Međutim, Mladić je imao status aktivnog vojnog lica i u SRJ, sve dok ukazom predsednika SRJ Vojislava Koštunice 28. februara 2001. nije penzionisan.

Sva nepokretna imovina zamrznuta mu je stupanjem na snagu Zakona o zamrzavanju imovine haškim beguncima, usvojenog u parlamentu Srbije i Crne Gore, 7. aprila 2006.

Utvrđeno je da je u vojnim objektima boravio do početka 2002. godine, od kada mu se gubi svaki trag. Svi dosadašnji pokušaji da bude uhapšen su propali, čak i posle hapšenja mreže njegovih jataka pre nekoliko godina.

Ratko Mladić je od 1966. oženjen Bosom, ima sina Darka.

Izmenjenu optužnicu možete pročitati OVDE.

Podaci o predmetu.

Ratko Mladić se tereti za:

- direktno učešće u genocidu počinjenom nakon pada Srebrenice u julu 1995. godine;

- široko rasprostranjenu kampanju progona, deportacija, mučenja i ubistava tokom 1992. godine u velikom delu Bosne i Hercegovine uključujući zloglasne logore poput Omarske, Keraterma, Manjače i Trnopolja u severozapadnoj Bosni i Hercegovini.

- teror kojem su bili izloženi civili tokom opsade Sarajeva od 1992. do 1995. godine;

- ubistvo blizu 8.000 muškaraca i dečaka nakon pada Srebrenice.
XS
SM
MD
LG