Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Za Beograd Kosovo je i dalje otvoreno pitanje


Sedište Saveta bezbednosti u Njujorku, arhiv
U istom danu, gotovo i satu, kada je Srbija prihvatila kompromisni predlog rezolucije u ko-autorstvu sa Evropskom unijom, i Vlada i predsednik objavili su saopštenja kojima se dovodi u pitanje postignuti dogovor predsednika Srbije Borisa Tadića i visoke predstavnice Catherine Ashton.

U usaglašenom nacrtu kosovske rezolucije, koji u četvrtak razmatra Generalna skupština UN-a, nigde se ne govori o dijalogu za rešenje kosovskog pitanja, nego samo o dijalogu dve strane, a u saopštenjima Vlade i predsednika navodi se da će zajednička rezolucija Srbije i EU “omogućiti dijalog za rešenje kosovskog pitanja koje će biti potvrđeno u Savetu bezbednosti UN”. A u vladinoj izjavi se kaže da se "jedino putem pregovora može pronaći obostrano prihvatljivo rešenje pitanja Kosova”.

Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić kaže da Srbija nastavlja odbranu svojih nacionalnih interesa i to pojašnjava:

“Ne definišu se ona pitanja koja su za nas bila ispod crvene linije. To znači da proces oko Kosova nije završen. Dakle, otvara se dijalog, nije stavljena tačka na problem Kosova. Srbija će nastaviti da održava dobre odnose sa državama sa kojima ima bliske odnose, a nastaviće i svoju borbu u Savetu bezbednosti i gde god može drugde, kako se našao jedan realan put kojim će se ići dalje”
, izjavio je Dačić.

I državni sekretar u Ministarstvu za Kosovo Oliver Ivanović kaže za naš radio da EU ne smatra da je kosovski status zatvoreno pitanje.

“Dvadeset dve od dvadeset sedam zemalja Evropske unije smatraju da su rešile problem Kosova, ali pet zemalja to ne misli. Iz tog razloga mislim da ne postoji zajednički evropski stav o tome šta je status Kosova"
, navodi Ivanović.

RSE: Zašto je onda EU insistirala da Srbija odbaci formulaciji u prvobitnom nacrtu rezolucije koji poziva na razgovore “o svim otvorenim pitanjima”?

Ivanović: Da vam kažem, diplomatija je čudo, u jednu ruku, a u drugu - vrlo prosta i pragmatična stvar. Znači, tu se moraju usaglasiti stavovi koji su različiti. Dakle, traži se zajednički imenitelj. Takođe, uključivanje Saveta bezbednosti je ono na čemu mi apsolutno insistiramo, što znači da se tema Kosova, status Kosova, tehnička pitanja ne mogu rešavati ni na jednom drugom mestu – a bilo je i takvih ideja.

Pitanje granica završeno


Svi su izgledi da uprkos uloženim naporima Beograda da tekstom rezolucije zadovolji Brisel, neće biti lako sastaviti dnevni red i prioritete za razgovore između Beograda i Prištine čiji početak međunarodna zajednica očekuje do kraja godine.

Ivan Vujačić, nekadašnji ambasador Srbije u SAD, kaže za Radio Slobodna Evropa da će se u razgovorima prvenstveno krenuti od nekih “životnih pitanja, a upitan da li iz teksta rezolucije proizilazi da je priča o statusu Kosova završena, kaže:

"Iz ovog teksta rezolucije to, naravno, ne može da se vidi, ali čini mi se da su nemački šef diplomatije i drugi bili veoma decidni u stavu da je za veliku većinu zemalja-članica Evropske unije pitanje granica na Zapadnom Balkanu završeno. Pretpostavljam da iz toga za većinu zemalja EU proizilazi da je Kosovo nezavisno i da tu verovatno mnogo prostora za neke dalje razgovore neće biti”
, ocenjuje Vujačić.

Čitava lavina zapadnih pritisaka sručila se na Srbiju u poslednje dve nedelje kako bi odustala od svoje prvobitne rezolucije u kojoj je saopštila da se jednostranom secesijom ne mogu rešavati problemi i u kojoj je pozvala Prištinu na razgovore “o svim otvorenim pitanjima”. iako čak nije ni upotrebila termin “status”, odnosno, “statusna pitanja”, pod žestokim pritiscima evropskih diplomatha morala je pristati na promenu teksta jer je formulacija “o svim otvorenim pitanjima” Brisel odviše asocirala na razgovore o statusu.

Onda je, u pet do dvanaest, pod pretnjom da će joj biti zamrznute evrointegracije i ko zna šta sve još, Srbija pristala na ublažavanje vokabulara dokumenta, da bi odmah posle toga njeni najviši zvaničnici izjavljivali da nisu odustali od starog zahteva – razgovora o statusu. Da li su te izjave i pomenuta saopštenja zaista najave onoga što će Beograd činiti ili imaju samo unutrašnje-političku svrhu da amortizuju domaća politička nezadovoljstva nakon dramatičnog zaokreta koji je napravljen – ostaje da se vidi narednih dana i meseci.

*****
Možda bi vas mogli bi vas zanimati i ovi tekstovi:
Srpska rezolucija o Kosovu usporiće evrointegracije
Beograd rizikuje sukob sa EU oko rezolucije o Kosovu
Zašto je Beograd izgubio pravnu bitku sa Kosovom

Revidirani tekst Rezolucije o Kosovu

Redefinisani Predlog rezolucije o Kosovu koji je Srbija usaglasila sa Evropskom unijom (EU)

"Generalna skupština,
a) Svesna ciljeva i principa Ujedinjenih nacija;

b) Uzimajući u obzir njene funkcije i ovlašćenja na osnovu Povelje Ujedinjenih nacija;

c) Podsećajući na njenu Rezoluciju 63/3 od 8. oktobra 2008. kojom se traži od Međunarodnog suda pravde da da svoje savetodavno mišljenje u vezi sa sledećim pitanjem: ''Da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti od strane privremenih institucija samouprave na Kosovu u skladu sa međunarodnim pravom?;

d) Primivši sa uvažavanjem savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 22. jula 2010. o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo i nakon pažljivog razmatranja istog, uključujući i pitanja o kojima je dato mišljenje;

e) Prima k znanju sadržaj savetodavnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o tome da li je jednostrano proglašenje nezavisnosti u skladu sa međunarodnim pravom kada je u pitanju Kosovo, kao odgovor na zahev Generalne skupštine;

f) Pozdravlja spremnost Evropske unije da olakša proces dijaloga između strana. Proces dijaloga bi sam po sebi bio faktor mira, bezbednosti i stabilnosti u regionu. Ovaj dijalog bi imao za cilj da unapredi saradnju, ostvari napredak na putu ka Evropskoj uniji i poboljša živote ljudi".

Vaše mišljenje

Prikaži komentare

XS
SM
MD
LG