Da li je poseta pomoćnika američkog državnog sekretara Filipa Gordona Beogradu i Prištini označila stavljanje tačke na pokušaje podele Kosova odnosno ponovnog pregovora o njegovom statusu.
Filip Gordon je jasno poručio - Amerika se protivi ideji o podeli Kosova, priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, očekuje razgovore Beograda i Prištine o tehnučkim pitanjima, odnosno o praktičnim stvarima koje ometaju normalan život građana i funkcionisanje obe države.
Sonja Biserko, Foto:Vesna Anđić
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava koja je svojevemeno radila u Ministarstvu spoljnih poslova, kaže za RSE da je Gordonova poseta samo potvrdila ono što je prošle godine potpredsednik Bajden rekao u Beogradu:
“Mislim da je to jasna poruka Beogradu i Prištini jer, ukoliko bi došlo do pregovora, Beograd nikada ne bi ustupio Preševo za sever Kosova. I to je jedan uzaludan napor i simulacija da Beograd ipak nešto pokušava da ostvari uprkos činjenici da je Kosovo kao država nova realnost.“
Predrag Simić profesor na FPN i svojevremeno svedok pregovora o Kosovu kaže da je Gordonova poseta “za jedan duži period stavila tačku i na podelu Kosova koju je otvorio tekst u Foreign Affairs-u, s tim što smo u ovom trenutku nešto dalje od mogućnosti srpsko - albanskih pregovora nego što smo bili pre nedelju dana“.
Da li prostor Beogradu za pokušaj da se obnove pregovori o Kosovu pruža Brisel, s obzirom da pet članica EU nije priznalo Kosovo.
Biserko: I Srbija upravo igra na tu kartu tih pet zemalja, na to da bi eventualno mogla da uspe sa obnovljenim pregovorima.
RSE: Da li je to realna politika?
Biserko: Mislim da nije i mislim da bi stvarno Beograd, sada kada predstoji sarajveski samit, trebalo da stavi tačku na to i da ubrza svoju aktivnost i svoje prisustvo u regionu na konstruktivan način.
Usamljen u stavu
Predrag Simić smatra da ima nekih razlika u stavovima Vašingtona i Brisela o Kosovu ali da u ovom trenutku ovi međunarodni centri imaju važnija posla od toga-saniranje ekonomske krize, posebno problem Grčke. Treba, kaže Simić, sačekati i 2. jun i samit u Sarajevu.
Predrag Simić
“Konferencija u Sarajevu će biti, na stolu će se bez oznaka naziva i imena, nalaziti i ministar spoljnih poslova Srbije i odgovarajući funkcioner iz Prištine, ali se bojim da u dogledno vreme nećemo videti nove korake u smislu uspostavljanja nekih kontakata između Beograda i Prištine.”
Ali, dodaje Simić, za duže vreme to će biti jedini sto za kojim će zajedno sedeti zvaničnici Beograda i Prištine. Sve u svemu, kaže naš sagovornik, posledice ovog tvrdog stava Amerike i odustva briselske alternative može biti, pored udaljavanja Prištine i Beograda od pregovaračkog stola i slabljenje Tadićeve pozicije u Srbiji.
“I verovatno da se time završava jedna dosta grozničava aktivnost u poslednja dva meseca koja je počela dolaskom Brnara Kušnera u Beograd sa porukom da se ne očekuje da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ali da se traže pregovori o tehničkim stvarima. Kako bi se pronašao modus vivendi i otklonili problemi daljoj politici EU u regionu. Pre svega, konferenciji u Sarajevu", kaže Simić.
Za sada, jedino ko je javno rekao radikalno drugačiji stav od opštevažećeg slogana "Ne damo Kosovo" je prvi čovek opozicione Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović. On je poručio da Srbija treba da menja svoju državnu politiku. U tom stavu je, za sada, veoma usamljen.
Filip Gordon je jasno poručio - Amerika se protivi ideji o podeli Kosova, priznaje Kosovo kao nezavisnu državu, očekuje razgovore Beograda i Prištine o tehnučkim pitanjima, odnosno o praktičnim stvarima koje ometaju normalan život građana i funkcionisanje obe države.
Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava koja je svojevemeno radila u Ministarstvu spoljnih poslova, kaže za RSE da je Gordonova poseta samo potvrdila ono što je prošle godine potpredsednik Bajden rekao u Beogradu:
“Mislim da je to jasna poruka Beogradu i Prištini jer, ukoliko bi došlo do pregovora, Beograd nikada ne bi ustupio Preševo za sever Kosova. I to je jedan uzaludan napor i simulacija da Beograd ipak nešto pokušava da ostvari uprkos činjenici da je Kosovo kao država nova realnost.“
Predrag Simić profesor na FPN i svojevremeno svedok pregovora o Kosovu kaže da je Gordonova poseta “za jedan duži period stavila tačku i na podelu Kosova koju je otvorio tekst u Foreign Affairs-u, s tim što smo u ovom trenutku nešto dalje od mogućnosti srpsko - albanskih pregovora nego što smo bili pre nedelju dana“.
Da li prostor Beogradu za pokušaj da se obnove pregovori o Kosovu pruža Brisel, s obzirom da pet članica EU nije priznalo Kosovo.
Biserko: I Srbija upravo igra na tu kartu tih pet zemalja, na to da bi eventualno mogla da uspe sa obnovljenim pregovorima.
RSE: Da li je to realna politika?
Biserko: Mislim da nije i mislim da bi stvarno Beograd, sada kada predstoji sarajveski samit, trebalo da stavi tačku na to i da ubrza svoju aktivnost i svoje prisustvo u regionu na konstruktivan način.
Usamljen u stavu
Predrag Simić smatra da ima nekih razlika u stavovima Vašingtona i Brisela o Kosovu ali da u ovom trenutku ovi međunarodni centri imaju važnija posla od toga-saniranje ekonomske krize, posebno problem Grčke. Treba, kaže Simić, sačekati i 2. jun i samit u Sarajevu.
“Konferencija u Sarajevu će biti, na stolu će se bez oznaka naziva i imena, nalaziti i ministar spoljnih poslova Srbije i odgovarajući funkcioner iz Prištine, ali se bojim da u dogledno vreme nećemo videti nove korake u smislu uspostavljanja nekih kontakata između Beograda i Prištine.”
Ali, dodaje Simić, za duže vreme to će biti jedini sto za kojim će zajedno sedeti zvaničnici Beograda i Prištine. Sve u svemu, kaže naš sagovornik, posledice ovog tvrdog stava Amerike i odustva briselske alternative može biti, pored udaljavanja Prištine i Beograda od pregovaračkog stola i slabljenje Tadićeve pozicije u Srbiji.
“I verovatno da se time završava jedna dosta grozničava aktivnost u poslednja dva meseca koja je počela dolaskom Brnara Kušnera u Beograd sa porukom da se ne očekuje da Beograd prizna jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova ali da se traže pregovori o tehničkim stvarima. Kako bi se pronašao modus vivendi i otklonili problemi daljoj politici EU u regionu. Pre svega, konferenciji u Sarajevu", kaže Simić.
Za sada, jedino ko je javno rekao radikalno drugačiji stav od opštevažećeg slogana "Ne damo Kosovo" je prvi čovek opozicione Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović. On je poručio da Srbija treba da menja svoju državnu politiku. U tom stavu je, za sada, veoma usamljen.
