Novopostavljene table sa simbolima Kosova na ambulanti u selu Banje i Suvo Grlo, opština Srbica, koje rade u sistemu Srbije, izazivaju različite reakcije.
Za jedne se time "direktno ugrožavaju osnovna prava" kosovskih Srba na lečenje i zdravstvenu zaštitu, dok je za druge okončana "nezakonita uprava paralelnih srpskih struktura, van pravnog i ustavnog poretka Republike Kosovo".
Inače, sve zdravstvene institucije u srpskim sredinama na Kosovu rade u sistemu Srbije a poslednjih nekoliko meseci sve glasnije se pominje njihova integracija u kosovski sistem.
Kosovo je sa zatvaranjem institucija Srbije započelo 2024. godine, jer ih smatra paralelnim i ilegalnim. Međunarodna zajednica je uglavnom kritikovala ove poteze kosovskih vlasti uz obrazloženje da se nevećinskim zajednicama najpre mora obezbediti pružanje usluga koje su dobijali kroz srpske institucije.
Gradonačelnik Srbice, Sami Ljuštaku (Lushtaku), u petak je saopštio da je obustavljen rad srpskih ambulanti u selima Banje i Suvo Grlo, te da će sa radom moći da nastave tek kada se "u potpunosti integrišu u zdravstveni sistem Kosova".
Tada je uklonjena tabla sa natpisom "Ambulanta 'Sveti Nikola', Banje – Republika Srbija", koja je u utorak zamenjena novom trojezičnom tablom na kojoj piše "Ambulanta Banje", uz simbol zastave Kosova i grba opštine Srbica.
Identična tabla postavljena je i na ambulanti u selu Suvo Grlo.
Iz Srpske liste, najveće stranke Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, navode da je ambulanta u selu Banje, uz onu u Suvom Grlu, deo srpskog zdravstvenog sistema, te da imaju informacije da zaposleni neće ulaziti u prostorije nakon što je tabla zamenjena jer ne žele da rade "pod nametnutim uslovima".
RSE nije uspeo nezavisno da potvrdi ove tvrdnje Srpske liste o stavovima zaposlenih, ali je nekoliko meštana sela Banje izrazilo zabrinutost zbog poslednjih dešavanja.
Šta kažu meštani?
Ivana iz sela Banje kaže da su meštani uznemireni i da među njenim sunarodnicima vlada strah jer ne znaju šta bi kosovskim vlastima mogao biti naredni korak.
U izjavi za RSE podvlači da je ambulanta u srpskom sistemu mnogo značila pripadnicima srpske zajednice koji žive na teritoriji opštine Srbica, te da su u njoj dobijali lekarsku pomoć i druge vidove zdravstvene zaštite.
"S obzirom da u selu ima veliki broj hroničnih bolesnika, ambulanta im je mesto gde im je mnogo puta život spašen i ukazana pomoć. Slobodno mogu reći da je ljudima sada pravo na lečenje ugroženo, a 21. vek je", kaže ona.
Dodaje da je ambulanta trenutno zatvorena, te da im je najbliža u kojoj rade srpski lekari u Severnoj Mitrovici, na oko 30 kilometara udaljenosti.
"Teško je živeti u neizvesnosti, veoma teško. Ovo je šok za stanovništvo koje živi u ovom selu", poručuje Ivana.
Zaključuje da nikome ne bi smelo da bude uskraćeno pravo na lečenje, pogotovo ne zatvaranjem jedne seoske ambulante.
Miloš takođe izražava zabrinutost zbog zatvaranja seoske ambulante i nastojanja kosovskih vlasti da ukinu srpski zdravstveni sistem.
On kaže da im je lokalna ambulanta bila od velike koristi, te da su se meštani uglavnom u njoj lečili i dobijali zdravstvene usluge.
Da li je bilo ranijih sličnih slučajeva?
Policija Kosova je februara 2024. zatvorila prostorije nevladine organizacije Centar za mir i toleranciju u Prištini uz obrazloženje da se tu pružaju "nelegalne medicinske usluge".
Kancelarija ove organizacije u Prištini postojala od 1999. godine i služila je kao centar za okupljanje i druženje uglavnom preostalih Srba u Prištini ali su ga povremeno posećivali i lekari kako bi korisnicima centra dali preporuke za dalje lečenje ili merili pritisak.
Potom je septembra 2025. policija Kosova pretresla dve zdravstvene ustanove u Severnoj Mitrovici zbog navodne dojave o oružju.
Policija je potom saopštila da nije pronašla ništa sumnjivo.
Direktor Kliničko bolničkog centra, koji je i predsednik Srpske liste, Zlatan Elek, poručio je tada da neće biti nikakve integracije zdravstvenog i obrazovnog sistema Srbije u kosovski sistem, te da tako nešto nije previđeno nijednim međunarodnim sporazumom Prištine i Beograda.
Reakcije srpskih političara
Srpska lista je pozvala Evropsku uniju i Sjedinjene Američke Države na hitnu reakciju, jer "ovakvi potezi stvaraju opasan presedan koji je apsolutno nedopustiv i koji može imati nesagledive posledice po stabilnost na terenu".
"Zahtevamo hitno vraćanje u pređašnje stanje ambulanti u ovim selima i omogućavanje nesmetanog rada ovih ambulanti u okviru našeg zdravstvenog sistema, kako bi građani mogli da ostvaruju pravo na lečenje", saopšteno je.
Iz Evropske unije su krajem marta za RSE naveli da je namera kosovskih vlasti da integrišu ove dve oblasti primljena k znanju, ali da se tako nešto mora uraditi u konsultaciji sa srpskom zajednicom.
Zatvaranje ambulanti u selima Banje i Suvo Grlo osudile su i srpske opozicione stranke Srpska demokratija, Srpski narodni pokret, kao i Građanska inicijativa Sever za sve, Koreni i Pravda i Jednakost.
Reakcije Beograda
Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije, Petar Petković, ponovio je navode Srpske liste da srpski lekari neće raditi u ambulanti pod kosovskim obeležjima, "niti će srpski pacijenti da se leče pod ovim uslovima jer imaju jedino i isključivo poverenje u srpski zdravstveni sistem".
On je naveo da su ambulante "nasilno i protivpravno zatvorene", bez saglasnosti srpske zajednice i "mimo svih postignutih dogovora".
Zvanični Beograd insistira da se pitanje srpskih zdravstvenih i obrazovnih institucija rešava u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, koji se vodi posredstvom Evropske unije.
"Zdravstvo je jedan od stubova opstanka srpskog naroda na Kosovu i Metohiji i srpski narod nikada neće pristati da svoju decu leče na drugim mestima", poručio je Petković.
Inače, pitanje integracije srpskog zdravstva i obrazovanja na Kosovu pokrenuto je septembra prošle godine, kada je premijer Aljbin Kurti (Albin) poručio da dualni sistem nije održiv, te da je potrebna "inkorporacija i ujedinjenje".
Tada je rekao da će se na integraciji raditi zajedno sa političkim predstavnicima srpske zajednice, ali i međunarodnom zajednicom, što je ponovo preneo ambasadorima zemalja Kvinte (SAD, Francuska, Velika Britanija, Nemačka i Italija) sredinom januara ove godine.
Ipak, do sada nije jasno precizirano koji modeli integracije se razmatraju, a iz Vlade Kosova na ovo pitanje nisu odgovorili na upit RSE.