Dostupni linkovi

Kosovu stiže još AstraZeneca vakcina, medicinari preferiraju Pfizer


Kosovo je od kraja marta do sada dobilo 24.000 doza vakcina AstraZeneca iz programa COVAX Svetske zdravstvene organizacije, a iz Ministarstva zdravlja je saopšteno da će u sredu (12. maja) stići još 38.400 doza vakcina iz tog programa.

Dok se iščekuju nove isporuke vakcine protiv korona virusa kompanije AstraZeneca, na Kosovu je uočljiv izvesni stepen nepoverenja upravo prema vakcini ovog švedsko-britanskog proizvođača.

Pokazuju to i poslednji podaci Ministarstva zdravlja Kosova o izboru koju su napravili zdravstveni radnici. Naime, za tri dana imunizacije vakcinu američke kompanije Pfizer/BioNTech primilo je preko dve hiljade zdravstvenih radnika na Kosovu, dok je za sedam dana AstraZenecu primilo oko tri hiljade medicinara. Imunizacija na Kosovu je inače počela krajem marta.

Kosovo nije izuzetak

Pad poverenja u AstraZenecu nije pojava zabeležena samo na Kosovu, a na nivu Evrope kulminiralo je 9. maja kada je iz Brisela saopšteno da EU nije obnovila narudžbine ove vakcine.

No bez obzira, Bljerim Sulja (Blerim Syla), predsednik sindikata zdravstvenih radnika, navodi da su medicinari “pali” na teorije zavere koje kruže o vakcini AstraZeneca. U izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) podvlači da su oklevanjem pokazali određenu dozu skepticizma.

Sulja, kao zdravstveni radnik, ne može da razume zašto su lekari na Kosovu pokazali veće interesovanje da prime vakcinu kompanije Pfizer jer, kaže on, “svaka vakcina je dobra”.

Kosovo je od kraja marta do sada dobilo 24.000 doza vakcina AstraZeneca iz programa COVAX Svetske zdravstvene organizacije, a iz Ministarstva zdravlja je saopšteno da će u sredu (12. maja) stići još 38.400 doza vakcina iz tog programa.

U ponedeljak 10. maja, Kosovo je dobilo preko 3.500 doza vakcina kompanije Pfizer kao donaciju EU. Prvi kontingent Pfizer vakcina iz EU, sa oko 5.000 doza, na Kosovo je stigao 4. maja a dan kasnije je počela i vakcinacija zdravstvenih radnika tom vakcinom. Kosovo će od EU dobiti ukupno 95. 000 doza vakcina protiv korona virusa komanije Pfizer.

Evropski komesar za proširenje Oliver (Varhelyi) Varhelji je 5. maja poručio u Prištini da će Kosovo od EU dobiti ukupno oko 100.000 vakcina protiv korona virusa komanije Pfizer. Pored ostalog, on je tada rekao da je zadovoljan što će svi građani Kosova imati priliku da se vakcinišu.

Da li je kineska vakcina prihvatljiva za Kosovo?

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je 7. aprila odobrila za hitnu upotrebu vakcinu protiv COVID-19 koju proizvodi kineska kompanija Sinofarm (Sinopharm), što znači da ta vakcina sada može biti dsitribuirana Kosovu u okviru programa COVAX.

COVAX je program Svetske zdravstvene organizacije koji ima za cilj dostavu vakcina protiv COVID-19 siromašnim zemljama.

Kosovske vlasti su ranije odbile predlog Albanije da se radnici iz obrazovnog sistema vakcinišu protiv korona virusa vakcinama kompanije Sinofarm (Sinopharm), koju prozivodi Kina uz navode da kosovski zakoni ne dozovoljavaju upotrebu vakcina koje nisu registrovane u Evropskoj agenciji za lekove – EMA.

Osim kineske vakcine Sinofarm, Evropska agencija za lekove nije odobrila ni rusku Sputnik V ali je krajem marta počela njeno procenjivanje.

Šta je Kurti poručio o vakcinama iz Kine i Rusije?

Pemijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je tada poručio da Kosovo ne priznaje jedan broj zemalja, “među kojima su dve velike sile (Kina i Rusija), članice Saveta bezbednosti”, te da Kosovo ne može sebi da dozvoli da od njih dobija vakcine.

“Naša orijentacija je evropska i evro-atlantska, sa zemljama koje su nas priznale. Imamo rezerve i skepticizam a istovremeno i naš stav u odnosu na razne ponude koje dolaze od strane vanevropskih zemalja a koje nas nisu priznale”, rekao je kosovski premijer.

Sa druge strane, predsednik sindikata zdravstvenih radnika na Kosovu Bljerim Sulja smatra da je Kosovo pogrešilo kada je odbilo ove vakcine koje je nudila Albanija.

“Vakcina je vakcina, to nije politika. Procenjuje se i Sputnjik i nije dobro što te vakcine nisu prihvaćene od Albanije jer će one stići na Kosovo. Kažem, ja kao profesionalac ne pravim nikakvu razliku među vakcinama”, podvlači Sulja.

Besim Kodra iz Udruženja za prava pacijenata ocenjuje da su zdravstveni radnici na Kosovu poslali lošu poruku građanima tako što su izbegavali da prime vakcinu određenog proizvođača.

“Iznenadila nas je informacija da se pojavom vakcine Pfizer povećalo interesovanje onih koji su odbijali da prime vakcinu. Odbiti vakcinu pa ponovo biti na listi nije etički a nije ni humano prema drugim pacijentima”, navodi Kodra.

Stav EMA i SZO o vakcinama

U istraživanju Evropske agnecije za lekove (EMA), koji je objavljen krajem aprila, navodi se da su koristi od vakcine AstraZeneca veći nego rizici ali se dodaje i da su zabeleženi i vrlo retki slučajevi krvnih ugrušaka nakon imunizacije ovom vakcinom.

Napominje se da je vakcina AstraZeneca efikasna u sprečavanju hospitalizacije obolelih od COVID-19 i smrtnih ishoda. Dodaje se da su neželjeni efekti obično blagi ili umereni i da oni prolaze u roku od nekoliko dana.

“Najozbiljniji neželjeni efekti su vrlo retki slučajevi neobičnih krvnih ugrušaka sa niskim nivoom trombocita, za koje se procenjuje da se javljaju kod 1 od 100.000 vakcinisanih ljudi”, navodi se u izveštaju.

Konstatuje se da je AstraZeneca odobrena za korišćenje u zemljama EU jer su koristi od ove vakcine veće od rizika.

Takođe, Strateška savetodavna grupa SZO-a za imunizaciju je završila procenu vakcine kineskog prozivođača Sinopharm.

“Na osnovu svih dostupnih dokaza, SZO preporučuje vakcinu za odrasle osobe starije od 18 godina u rasporedu od dve doze sa razmakom od tri do četiri nedelje. Procenjeno je da je efikasnost vakcine 79 odsto”, navedeno je iz SZO.

Osim AstraZeneca i Sinopharm, SZO je do sada odobrila vakcine proizvedene od strane kompanija Pfizer, Johnson & Johnson i Moderna.

Počela masovna imunizacija u Crnoj Gori
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:19 0:00

Komentari zabeleženi u Prištini

Ljiridona (Liridona) iz Prištine u izjavi za RSE navodi da je vakcinacija protiv COVID-19 neizbežna kako bi se svi vratili normalnom životu. Smatra da su sve vakcine efikasne i nema ništa protiv da dobije i kinesku Sinopharm, koja je tek nedavno odobrena od strane SZO.

“Nije važno koja je, treba verovati u sve vakcine koje su potvrđene od Svetske zdravstvene organizacije. Ljudi puno čitaju o vakcinama i šta bi moglo da im se desi ako prime vakcinu ali nema potrebe za tim”, navodi Ljiridona sa kojom se slaže i njena sugrađanka Guljtene (Gyltene) Sedreni.

“Meni nije važno da li je vakcina AstraZeneca, Pfizer ili Sinopharm. Vakcine su mnogo dobre jer one čuvaju naše zdravlje i spašavaju živote”, kaže ona.

Prve vakcinacije na Kosovu
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:59 0:00

Sa druge strane, Ramadan (Berisha) Beriša će vakcinu protiv COVID-19 primiti samo “ako bude morao” jer kako kaže ne veruje u njih.

“Da vidim, neka oni drugi prime, ja ću zadnji. Uopšte ne verujem u nijednu vakcinu, ne znam odakle one dolaze i kako utiču, ja verujem samo u Boga”, navodi Beriša.

Koliko su pristune teorije zavere na Kosovu?

Savetodavna grupa za Balkan u Evropi (BiEPAG) je krajem decembra prošle godine izradila izveštaj pod nazivom “Sumnjivi virus: Zavere i COVID-19 na Balkanu”, u kome se navodi da su teorije zavere, sumnja u javne politike i pad poverenja u institucije u svetlu pandemije COVID-19, snažno zahvatili i Zapadni Balkan.

Na Kosovu, na primer, 47 odsto fakultetski obrazovane populacije smatra da farmaceutska industrija širi zarazu, u poređenju sa samo 22,2 odsto onih s osnovnim obrazovanjem.

“Ovo ukazuje na to da su teorije zavere duboko ukorenjene u svim slojevima društva. Različite grupe imaju svoje omiljene teorije zavere, ali u proseku, malo je varijacija”, navodi se u tom izveštaju.

XS
SM
MD
LG