Dostupni linkovi

Ko dobija kosovskim taksama?


Police sa proizvodima u jednoj prodavnici, Priština
Police sa proizvodima u jednoj prodavnici, Priština

Pišu: Nadie Ahmeti i Amra Zejneli Loxha

Taksa od 100 odsto koju je Vlada Kosova krajem prošle godine uvela Srbiji i Bosni i Hercegovini uticala je na porast domaće proizvodnje, kažu kosovski proizvođači, dok iz Instituta za napredne studije GAP tvrde da su koristi od takse najviše imale Slovenija, Turska i Izrael.

Izvršni direktor Kluba proizvođača Kosova Astrit Panđa u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) navodi da su domaći proizvođači uspeli i da prošire tržište, povećaju količinu proizvodnje ali i broj zaposlenih.

“Informacije koje imamo iz proizvodnog sektora ukazuju da postoji porast u sektoru građevinarstva, prehrane i u drugim sektorima. Postoje mnoge kompanije koje su počele da rade u tri smene. Mnoge kompanije su prijavile našem klubu da su povećale broj zaposlenih. I uvoz kapitalnih investicija, mašina i ostale opreme za proizvodnju povećan je za 17 odsto u poređenju sa prošlom godinom. To znači da osim porasta domaće proizvodnje, mnogo proizvođača je naručilo dodatne kapacitete kako bi se suočili sa povećanim zahtevima tržišta”, kaže on.

I preliminarni podaci studije koju će uskoro objaviti Alijansa kosovskih preduzeća ukazuju na porast domaće proizvodnje.

Predsednik Alijanse Agim Šahini navodi da su domaće kompanije od sprovođenja odluke o taksi povećale svoju proizvodnju za 30 odsto, a broj radnika za 20 odsto.

“Domaći proizvođači su izjavili da su imali porast od 50 odsto, a drugi deo i 30 odsto. Ova taksa je uspela da stvori brend Republike Kosova naspram regionalnog faktora faktora”, kaže Šahini.

Arben Tršnjaku, menadžer kompanije Liri iz Prizrena, koja se bavi proizvodnjom prehrambenih proizvoda, uglavnom slatkih, kaže da je njihova proizvodnja porasla za 100 odsto.

„Na početku bio je jedan blagi porast proizvodnje, ali sada, proizvodnja je porasla za preko 100 odsto. Nakon što je uvedena taksa zaposleno je 50 novih radnika“, kazao je on.

S druge strane, Institut za napredne studije GAP objavio je izveštaj u kojem stoji da domaći proizvođači nisu uspeli da iskoriste mogućnosti ove takse onako kako je očekivano.

Prema ovom izveštaju, podaci ne ukazuju na ubrzani rast prerađivačke industrije na Kosovu, bilo u smislu obima proizvodnje ili stvaranja novih radnih mesta.

Nalazi GAP-a ukazuju da je tokom prvih pet meseci od uspostavljanja takse zabeležen pad uvoza iz Srbije za 88 odsto (160 miliona eura), a iz BiH za 83 odsto (24 miliona eura).

Najveće koristi tokom tog perioda imale su Slovenija, Izrael i Turska, koje su uvećale izvoz na Kosovu.

I podaci Kosovske agencije za statistiku ukazuju da je izvoz Srbije na Kosovu u martu prošle godine iznosio 36 miliona eura, a u martu ove godine 535.000 eura. Slovenija je u martu prošle godine izvozila robu u vrednosti od preko pet miliona eura, a u martu ove godine preko osam miliona. Turska je istog meseca prošle godine izvezla na Kosovo 24 miliona eura, a u martu ove godine 38 miliona eura.

I Agim Šahini iz Alijanse kosovskih preduzeća ukazuje da su srpske proizvoed, osim kosovskih, zamenili i proizvodi ostalih država regione, Albanije, Severne Makedonije, ali i Slovenije i Bugarske.

Kosovo je u novembru prošle godine uvelo taksu Srbiji i BiH u visini od 100 odsto, zbog politike te dve države prema Kosovu, ali i zbog, kako su u Vladi rekli, osnaživanja kosovske ekonomije.

EU i SAD od tada pozivaju Kosovo da suspenduje taksu, kako bi se dala šansa nastavku dijaloga Kosova i Srbije o normalizaciji odnosa.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG