Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Haradinaj: Greše Vašington i Evropa kada traže ukidanje takse


Premijer Kosova Ramuš Haradinaj tokom obraćanja na debati, Priština

Promena granica nikada u istoriji nije rešila neki konflikt, već je doprinela samo većim problemima i tragedijama, pa je stoga dobro da je ta ideja u Berlinu potpuno ugašena - rečeno je u sredu na debati Kosovskog demokratskog instituta na temu "Dijalog Kosova i Srbije nakon samita u Berlinu", koja je okupila kosovske zvaničnike i političare, te predstavnike ambasada i civilnog društva.

Švajcarska je zadovoljna što berlinski samit posvećen Zapadnom Balkanu, održan 29. aprila, nije podržao promenu granica, budući da tako nešto na Balkanu može da prouzrokuje samo probleme, izjavio je švajcarski ambasador na Kosovu Jean-Hubert Lebet. On je dodao da je ovaj samit potvrdio važnost postizanja sveobuhvatnog sporazuma u cilju potpune normalizacije odnosa Kosova i Srbije, te dodao da Švajcarska pozdravlja inicijativu Nemačke i Francuske.

Lebet je izrazio nadu da će sastanak u Parizu u julu označiti i prve korake kako bi počeo proces normalizacije, pre svega, na tehničkom nivou. Ambasador Lebet je takođe spomenuo i nekoliko lekcija koje je njegova zemlja naučila posredujući u mirovnim procesima.

"Promena granice pre svega ne funkcioniše. Taj princip nije nikada funkcionisao. Ne postoji primer u istoriji da ste nešto rešili kada ste se dotakli granica. Prema tome, veoma smo srećni to što berlinski sastanak to nije podržao. Ukoliko pomerite granice, istorijski konflikti se neće rešiti", kazao je Lebet.

"Ukoliko ovde na Balkanu počnete da dirate granice, ulazite u probleme. To nije dobra ideja a ona je sada zaobiđena i u Berlinu i nadamo se da će da se ukloni jednom zauvek", dodao je švajcarski ambasador.

Lebet je takođe kazao da sporazum ne treba nametnuti, da je za sporazum potrebno poverenje između strana i da je za to potrebno vreme. Takođe, ambasador je rekao da je potrebno da proces bude inkluzivan i transparentan i da ima podršku ovdašnjih aktera za sprovođenje sporazuma. Kako je dodao, sprovođenje sporazuma je mnogo bitnije od samog čina potpisivanja.

Premijer Kosova Ramuš Haradinaj na debati je rekao da je Kosovo država svih građana, bez obzira na etničku pripadnost, te da su građani Srbije i Kosova susedi koji treba da odluče da li će da žive u miru ili u problemima. Prošlost jeste problem, predstavlja tragediju i bol i ona se ne zaboravlja, ali Kosovo je zainteresovano za budućnost i mir, kazao je Haradinaj.

"Ja sam sa godišnjica masakra u Ćuški, Kruši, Meji, Suvoj Reci, otišao za Berlin bez ikakvog uslova u dijalogu. Porodice ubijenih žale se da se pravda nije uspostavila, tela iz Srbije nisu vraćena... A onda ja, iz Kruše, odem za Berlin i sednem prekoputa g. Vučića, koji je bio ministar informisanja predsednika Miloševića (Slobodan) tokom rata, g. Dačića (Ivica) koji je bio izabran od Miloševića, i ne postavljam nikakve uslove. Zašto sednem? Zato što želimo da idemo napred. Greše i Vašington, i Evropa, i Berlin, i Pariz da treba da prihvatimo uslov da ukinemo taksu kako bi nastavili dijalog. Kome da se postavi uslov? Predsedniku Vlade koji je sa godišnjice masakra iz Meje otišao za Berlin sa Vučićem o dijalogu?", kazao je Haradinaj.

"Ukoliko se ne uspostavi neka vrsta korektnosti u principima, teško se može postignuti sporazum. Mi jesmo za rešenje, jesmo da se dogovorimo, hoćemo mirovni sporazum, ali mora da se ustanovi istina", poručio je Haradinaj.

Premijer Kosova je kazao i da ko god kaže da se promenom ili korekcijom granica ne postiže mir, zna da se time postiže rat i tragedije.

"Oni koji predlažu rešenja o granicama to namerno rade kako bi Balkan uveli u nestabilnost i za naredne dve decenije. Dobro je što je ovo pitanje zatvoreno u Berlinu. Uveravam vas da ko god je diskutovao o granicama, bilo da je to i međunarodna zajednica, znali su da to donosi tragedije... Ideja o sporazumu o granicama, bila je ideja za nestabilnost i za nove ratove na Balkanu. Drago mi je da je okončana", istakao je Haradinaj.

Premijer Haradinaj je takođe kazao i da ideja o "Dodikovoj republici" (Milorad Dodik, bivši predsednik bosanskohercegovačkog entiteta Republika Srpska, sadašnji član Predsedništva BiH, prim. aut.) na Kosovu jeste da se Kosovo učini nefunkcionalnim i u slučaju recipročnog priznanja Kosova i Srbije.

Protiv promena granica izjasnio se i Nenad Rašić, bivši srpski poslanik u Skupštini Kosova i predsednik Progresivne demokratske stranke. On je kazao i da su u procesu Briselskog dijaloga najmanje obuhvaćeni interesi kosovskih Srba, da u njemu nema autentičnih predstavnika kosovskih Srba, te da većina koja misle na odvajanje, korekcije ili razmene teritorija nije u korist Srba ni južno ni severno od Ibra.

"Najveći problem sa kojim se mi sada suočavamo, pre svega Srbi, su te tenzije koje se nažalost stvaraju apsolutno neodgovornim izjavama političara. To nije samo sa jedne strane, to je sa obe, pa čak ponekad i sa svih tri strana koje su uključene u proces", kazao je Rašić.

Na to se nadovezao i Haradinaj, navodeći da je pozicija kosovskih Srba najteža zbog nedefinisanih pitanja između Kosova i Srbije, te izrazio nadu da će se uskoro sve to rešiti.

Nakon berlinskog multilateralnog sastanka lidera regiona koji je održan u organizaciji nemačke kancelarke Angele Merkel i francuskog predsednika Emanuela Makrona, u Parizu će 1. jula biti održan bilateralni sastanak Kosova i Srbije.

Haradinaj je u sredu rekao da je bitno da Kosovo na taj sastanak ode sa jedinstvenom pozicijom, te izrazio nadu da će na njemu učestvovati više predstavnika iz kosovske opozicije. Kako je dodao, za sada je poznato da će za Pariz otputovati predsednik Hašim Tači, premijer, predsednik Skupštine Kadri Veselji i dvojica predsedavajućih kosovske delegacije za dijalog, Špend Ahmeti i Fatmir Ljimaj.

Haradinaj je takođe rekao da ne veruje da će visoka predstavnica EU Federika Mogerini nastaviti proces briselskog dijaloga, uzimajući u obzir predstojeći izborni proces u EU.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli Loxha

    Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD-u. Novinarstvom se počela baviti 2001. Radi na Javnom servisu Kosova kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE pridružila se 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG