"'Novo ažuriranje' poglavlja 35 moglo bi značiti uključivanje francusko-nemačkog predloga [za Kosovo i Srbiju], koji bi time postao zvanični evropski predlog", ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE), Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku.
Normalizacija odnosa Srbije i Kosova deo su poglavlja 35 u pregovorima o pridruživanju Srbije Evropskoj uniji.
Pitanje da li to pregovaračko poglavlje očekuju izmene otvorila je nedavna izjava visokog predstavnika Evropske unije (EU) za spoljnu politiku, Žozepa Borelja (Josep Borell).
On je nakon postizanja dogovora Srbije i Kosova o registarskim tablicama, 23. novembra, saopštio da će uskoro pozvati Beograd i Prištinu na razgovor sa ciljem da se, između ostalog, predstavi "sledeće ažuriranje poglavlja 35 za Srbiju".
Grubješić kaže da uključivanje francusko-nemačkog predloga, praktično znači novi pregovarački okvir za poglavlje 35.
Ona napominje da bi oko toga trebalo da se slože i Srbija i svih 27 članica Evropske unije.
Francusko-nemački plan za rešavanje sporova između Kosova i Srbije nije zvanično objavljen.
Prema nezvaničnim informacijama, u tom dokumentu, između ostalog, stoji da će se "dobrosusedski odnosi između Kosova i Srbije zasnivati na jednakim pravima".
"Uključivanje francusko-nemačkog predloga značilo bi i formalni kraj važenja Briselskog sporazuma, koji je omogućio otvaranje pristupnih pregovora sa EU, a koji je nakon skoro 10 godina ostao neispunjen u svom ključnom delu - do danas nije formirana ZSO", ocenjuje Grubješić.
Formiranje ZSO je dogovoreno Briselskim sporazumom iz 2013. godine između Beograda i Prištine. Međutim, aktuelni premijer Kosova Aljbin Kurti je protiv organizovanja opština po etničkom principu. Ustavni sud Kosova je proglasio ZSO neustavnim i to koči formiranje Zajednice.
Šta je poglavlje 35?
Po pravilu, poglavlje 35 obuhvata sva pitanja koja ne mogu da se svrstaju u ostala poglavlja. U slučaju Srbije u to poglavlje smeštena je normalizacija odnosa Beograda i Prištine.
"Sa jedne strane tu su stvari koje Srbija treba da implementira iz dogovora u dijalogu, a naravno deo te implementacije zavisi i od institucija u Prištini. Dakle, vrlo je nezahvalno poglavlje u tom smislu iz razloga što zavisi i od druge strane", objašnjava Nemanja Todorović Štiplija, direktor Centra savremene politike.
Borelj je 23. novembra, nakon postizanja sporazuma o registarskim tablicama, rekao i da "strane shvataju da svi dosadašnji dogovori postignuti u razgovorima moraju biti implementirani".
Dogovor o tablicama podrazumeva da Srbija odustaje od daljeg izdavanja registarskih tablica, a Kosovo od svih koraka kao što su opomene ili novčane kazne zbog registarskih tablica.
Todorović Štiplija kaže da se najčešće se dešava da svaki novi dogovor, kao što je recimo ovaj o tablicama, u narednom periodu uđe u monitoring.
"Poglavlje 35 je neka vrsta pokretne mete – što više vremena prolazi, odnosno više dogovora ima, to ima i više stvari za monitoring unutar poglavlja", naveo je on.
Mehanizmi za praćenje
Poglavlje 35 sadrži mehanizam za praćenje sprovođenja postignutih dogovora u okviru dijaloga Beograda i Prištine.
Savetnica za pitanja procesa EU integracija u Komitetu pravnika za ljudska prava YUCOM, Jovana Spremo ocenila je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da bi se eventualne izmene mogle odnositi na prelazna merila kojima se ocenjuje progres u dijalogu, samim tim i u poglavlju 35.
"Prelazna merila direktno su povezana sa implementacijom Briselskog sporazuma. Takođe, moguće je da će se raditi neka mapa puta za implementaciju tih prelaznih merila. Konkretno, ona se odnose i na policiju, na pravosuđe i slično", rekla je Spremo.
Ona je istakla i da je "zanimljiva" činjenica da se poglavlje 35 pominje u ovom trenutku.
"Dugo nismo u tim zvaničnim izjavama uopšte pominjali pregovaračka poglavlja u kontekstu normalizacije odnosa Beograda i Prištine", istakla je Spremo.
'Potrebno transparentnije praćenje procesa'
Kosovo i Srbija započeli su pregovore za normalizaciju odnosa 2011. godine, uz posredovanje EU. Očekuje se da će se pregovarački proces završiti pravno obavezujućim sporazumima.
Jovana Spremo iz YUCOM-a ocenila je da su već dogovoreni "sporazumi između Beograda i Prištine polazna osnova koja neće biti menjana".
Ono što bi, prema njenom mišljenju, moglo biti novo jeste transparentnije praćenje implementacije tih sporazuma koji su do sada postignuti između Beograda i Prištine.
"Sa druge strane moglo bi doprineti tome da se jasno vidi koja strana koči implementaciju kog dela dogovorenih sporazuma. Tako da to može da bude dobra stvar," rekla je Spremo.
"Za promene važan povratak Srba u institucije'
Jedno od važnih pitanja, rekla je Spremo, jeste i koliko su eventualna "ažuriranja poglavlja 35" zaista i primenjiva.
"Naravno dosta će zavisiti od toga da li će se Srbi vratiti u institucije na Kosovu", smatra.
Predstavnici srpske zajednice su početkom novembra napustili kosovske institucije na severu zbog odluke Vlade u Prištini da tablice za kosovske gradove koje izdaje Srbija zameni za RKS (Republika Kosovo) registarske oznake.
U međuvremenu, predsednik Srbije Aleksandar Vučić je 24. novembra potvrdio da će se Srbi sa severa Kosova vratiti u kosovske institucije kada se formira ZSO.
S druge strane, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je rekao da povratak Srba u institucije ne može biti politički i da je to pravno i ustavno pitanje.
Kosovo je proglasilo nezavisnost od Srbije 2008. godine.
Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova i smatra ga svojom pokrajinom.
Normalizacija odnosa je uslov i za Srbiju i za Kosovo u napredovanju ka evropskim integracijama.
Facebook Forum