Dostupni linkovi

Uslovna obnova dijaloga Srbije i Kosova


Pre samo nekoliko dana, zvaničnici Evropske unije su izjavili da su Kosovo i Srbija izrazili spremnost za nastavak dijaloga

Evropska unija je navela da će dijalog Kosova i Srbije biti nastavljen nakon formiranja novih institucija posle vanrednih parlamentarnih izbora 14. februara.

Međutim, premijer Kosova Aljbin (Albin) Kurti je izneo svoje stavove pod kojima će pristupiti procesu dijaloga sa Srbijom a koje je zvanični Beograd okarakterisao kao ultimatum koji vodi ka prekidu dijaloga i uništava do sada postignute sporazume.

Ipak, pre samo nekoliko dana, zvaničnici Evropske unije su izjavili da su Kosovo i Srbija izrazili spremnost za nastavak dijaloga.

Sukob principa

Portparol Vlade Kosova Prparim (Kryeziu) Krueziu je u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE) rekao da je premijer Aljbin Kurti već izneo svoj stav po pitanju dijaloga sa Srbijom, koji ostaje nepromenjen.

„Premijer Kurti ima četiri principa na kojima će se zasnivati dijalog sa Srbijom. Prvo, mora se priznati realnost nezavisnog Kosova. Tako da se ne možemo vratiti na 2008. godinu, pre nezavisnosti. Drugo, istina mora biti prihvaćena. Srbija je počinila genocid na Kosovu i mora priznati zločine koje je počinila. Treće, moramo biti ravnopravni. Kosovo ne može biti tema diskusije, ali mora biti ravnopravna strana u diskusiji. Četvrto, građani bi trebali da imaju koristi od dijaloga i konačnog sporazuma. Dijalog se ne vodi radi regulisanja imidža političara, već radi poboljšanja života građana“, rekao je Krueziu.

Američka ambasada u Prištini je odbila da komentariše Kurtijeve stavove po pitanju dijaloga, ali je navela da će Sjedinjene Države nastaviti da podržavaju dijalog Kosova i Srbije, koji se vodi u Briselu posredstvom Evropske unije.

„Stav Sjedinjenih Država ostaje nepromenjen. Podržavamo normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, na čelu sa Evropskom unijom“, navode za RSE iz ambasade SAD.

Do objavljivanja ovog teksta RSE nije dobio odgovor od Evropske unije po pitanju Kurtijevih stavova.

Sa druge strane, 24. marta je reagovao direktor Kancelarije za Kosovo Vlade Srbije Petar Petković uz navode da je Kurti svojim stavovima “objavio kraj dijalogu i poništio sve ono što je za pregovaračkim stolom dogovoreno u Briselu za poslednjih osam godina”.

Kako je ocenio, “Kurtijeve pretnje da je uslov za nastavak dijaloga da Beograd prizna Kosovo, da prizna zločine na Kosovu, direktno urušavaju i poništavaju svaku budućnost dijaloga i pronalaženja kompromisa, posebno u stavu da neće dopustiti formiranje Zajednice srpskih opština”.

Specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog Kosova i Srbije Miroslav Lajčak je u intervjuu za Radio Slobodna Evropa, 25. marta, rekao da se prvi sastanak na visokom nivou može očekivati „vrlo brzo i bez nepotrebnog odlaganja”.

Poručio je i da se dogovorio sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem u vezi nastavka dijaloga nakon formiranja institucija, odnosno izbora predsednika Kosova.

„Posle toga očekujem da budu spremni. Rekao mi je (Kurti) da je spreman da dođe u Brisel da se sastane sa predsednikom Aleksandrom Vučićem. Vučić mi je rekao da je on spreman da dođe kad god bude pozvan”, rekao je Lajčak.

Izvršna direktorka platforme CiviKos, Donika Emini, za Radio Slobodna Evropa ocenjuje da su zahtevi Kosova potpuno legitimni i dodaje da bi zahtevi, koje je Kurti izneo, bili relevantni da su podneti 2011. godine. Sada, deset godina nakon početka dijaloga, kaže Emini, za postavljanje uslova u dijalogu je neophodan unutrašnji politički konsenzus, koji je teško postići.

„Pitanje je koliko su primenljivi i koliku političku moć Kosovo ima da uđe u proces sa takvim zahtevima, bez razjašnjavanja konkretnih koraka koji nas vode do tih uslova. Ako se pogleda Kurtijev stav, posebno prihvatanje stvarnosti, to je prihvatanje nezavisnog Kosova...To je glavni cilj za Kosovo ali nije prvi korak (u dijalogu). Međutim, mora se izgraditi proces koji će nas dovesti do te tačke, proces koji Kurti do sada nije razjasnio “, kaže Emini.

Ona smatra da je za Kurtijeve zahteve prema Srbiji neophodno vreme za postizanje unutrašnjeg koncenzusa ali i po pitanju samog dijaloga. Emini je iznenađena da je Kurti stav da "građani imaju koristi od konačnog sporazuma" stavio na četvrtom mestu jer bi, prema njenoj oceni, on trebao da se nađe na vrhu.

Gogić: Nastavak dijaloga ne odgovara Beogradu

Ognjen Gogić, politički analitičar ispred NVO „Aktiv“ iz Severne Mitrovice, ocenjuje da Kurti kao premijer nije fleksibilan i otvoren za kompromise a to zaključuje na osnovu njegovih poteza kada je nakon oktobarskih izbora 2019. godine takođe izabran za premijera. Tadašnja Kurtijeva Vlada je potom marta 2020. godine srušena na zahtev kaoalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova.

Pet stvari koje treba da znate o dijalogu Kosova i Srbije
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:39 0:00

Gogić smatra da će Kurti i ovoga puta insistirati na svojim principima ali napominje da onda neće imati međunarodnu podršku.

„Mislim da on tu rizikuje da bude proglašen krivim za neuspeh dijaloga, ali on to zapravo neće biti. Za sada Beogradu nikako ne odgovara da se dijalog nastavi i da donese rezultate, jer Srbiji predstoje izbori za predsednika republike i parlamentarni verovatno sledeće godine. Predsednik (Srbije, Aleksandar) Vučić uopšte neće dozvoliti da dijalog odmakne. Može da se simulira dijalog, pogotovo što je međunarodna pozicija Beograda oslabljena zbog unutrašnjih stvari, ali predsednik Vučić neće dozvoliti da Kosovo postane tema (izborne) kampanje“, ocenjuje Gogić.

Zaključuje da će Vučić neuspeh povodom nastavka dijaloga pripisati kosovskom premijeru Aljbinu Kurtiju.

„Lomljenje koplja“ oko Zajednice srpskih opština

Emini i Gogić se slažu da će se “koplja lomiti” kada je reč o formiranju Zajednice srpskih opština, bez obzira ko bude vodio dijalog.

Međutim, portparol Vlade Kosova Prparim Krueziu naglašava da je Kurtijev stav po pitanju Zajednice vrlo jasan.

„Što se tiče Zajednice, premijer je rekao da član 44 Ustava reguliše slobodu udruživanja i da ona ne može biti jednonacionalna“, podvukao je Krueziu.

Donika Emini navodi da Kurti izbegava da jasno kaže svoj stav o Zajednici srpskih opština, već samo odbacuje ideju o njenom formiranju. Na osnovu ranije prakse, Emini navodi i da je od odlaganja procesa dijaloga koristi imala Srbija, pa zbog toga Vučić i insistira da se u okviru dijalogu ponovo pokrene pitanje oko Zajednice.

„Imajući u vidu da obojica imaju suprotne stavove, mislim da će to biti tačka oko koje će se Vučić i Kurti sukobiti. To takođe može da ima unutrašnje posledice, jer je dobro poznato da EU ili Sjedinjene Države ne odbacuju Zajednicu”, kaže ona.

Politikolog Ognjen Gogić ukazuje da je Ustavni sud Kosova 2015. godine utvrdio da pojedine tačke Sporazuma o Zajednici srpskih opština nisu u skladu sa zakonima Kosova, te da je predloženo da se to uskladi statutom.

„Beograd insistira na tome da Zajednica ima izvršna ovlašćenja, iako to nije deo sporazuma, to nikada nije bilo deo sporazuma ni 2013. ni 2015. godine. Ali ja mislim da je to taktička stvar za Beograd. Beograd namerno insistira na tome (na izvršnim ovlašćenjima Udruženja) znajući da će to Priština da odbije i to se dešavalo prošle godine. Ali Beograd zapravo nema nameru da formira Zajednicu srpskih opština, Beograd je na vreme trebao da potvrdi statut Zajednice ali nije. To se plasira znajući da će to Priština da odbije. Beograd to namerno plasira, da bi se razgovori zaustavili na samom početku”.

Proces dijaloga između Kosova i Srbije započeo je 2011. godine na tehničkom nivou da bi 2012. započeli i razgovori na političkom nivou o normalizaciji odnosa dve zemlje.

U proteklih deset godina, Kosovo i Srbija su postigli oko 30 sporazuma od kojih mnogi nisu realizovani na terenu.

Priredila: Sandra Cvetković

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG