Rat koji je izbio u Siriji 2011. godine za Kosovo nije bio daleka kriza. Brzo se pretvorio u konkretan bezbednosni i politički izazov, s posledicama koje su se direktno osetile i u Prištini.
Sukob, koji je počeo kao ustanak protiv režima Bašara al Asada, a zatim prerastao u arenu regionalnih i globalnih sukoba, privukao je i stotine građana Kosova.
Oko 400 njih – muškaraca, žena i dece – otišlo je u Siriju da se pridruži militantnoj grupi Islamska država, koja je, zajedno s drugim naoružanim akterima, vodila borbu za rušenje Asadovog režima.
Fenomen stranih boraca izložio je Kosovo ozbiljnim rizicima radikalizacije i bezbednosti, primoravajući državu da institucionalno reaguje.
Kosovske vlasti su 2015. usvojile zakon kojim se zabranjuje i sankcioniše učešće građana Kosova u stranim ratovima, uključujući i u Siriji.
Islamska država je vojno poražena 2019. Od tada je deo građana Kosova repatriran i procesuiran u skladu s važećim zakonima; drugi su izgubili živote u borbama, dok je jedan broj ostao u Siriji.
Danas je politička realnost u toj zemlji radikalno drugačija.
Režim Bašara al-Asada, koji je trajao više od dve decenije, svrgnut je krajem prošle godine i vlast je preuzeo Ahmed al-Šara – ranije povezivan s džihadističkim pokretima, koji se sada pozicionira kao prelazni lider, uz podršku SAD, Turske i zemalja Evropske unije.
U toj novoj realnosti, Sirija je krajem oktobra priznala državnost Kosova, otvarajući novo poglavlje u odnosima dve zemlje.
Međutim, to priznanje, pored diplomatskih mogućnosti, u fokus je stavilo i niz osetljivih pitanja: šta će se desiti s građanima Kosova koji su se pridružili Islamskoj državi i koji su još u Siriji, kao i da li će to pitanje postati deo buduće bilateralne agende između Prištine i Damaska?
Radio Slobodna Evropa uputio je ta pitanja i novoj sirijskoj vladi i Kancelariji predsednice Kosova, koja je zvanično prihvatila priznanje Damaska, ali ni posle skoro nedelju dana nije dobila odgovor ni od jedne strane.
REL je, preko svojih izvora, takođe pokušao da kontaktira nekoliko kosovskih građana u Siriji, ali bez uspeha.
Pravna jasnoća, političke dileme
Arianit Šehu (Shehu), izvršni direktor Američkog centra za borbu protiv ekstremizma i terorizma, smatra da pitanje stranih boraca s Kosova koji su otišli u Siriju treba rešavati uz potpunu pravnu jasnoću i državnu odgovornost.
Prema njegovim rečima, svaki građanin Kosova koji je učestvovao u stranim sukobima, u slučaju povratka, bez izuzetka treba da bude podvrgnut zakonima Republike Kosovo o stranim borcima.
"Poštovanje zakona je preduslov za nacionalnu bezbednost, vladavinu prava i kredibilitet državnih institucija, kao i za zaštitu društva od rizika radikalizma i nasilnog ekstremizma", naglašava Šehu za RSE.
On dodaje da postupanje u ovim slučajevima mora biti pravedno i profesionalno, u skladu s međunarodnim standardima, kombinujući krivičnu pravdu s programima deradikalizacije i reintegracije, gde je to moguće.
Više diplomatski pogled nudi Albert Prenkaj, bivši ambasador Kosova u Italiji. On ističe da kosovske vlasti nikada nisu zabranile povratak stranih boraca u zemlju, već da su u svim slučajevima tretirani na osnovu važećih zakona.
Prema Prenkaju, u Siriji se strani borci poreklom s Kosova često doživljavaju kao pojedinci koji su doprineli rušenju Asadovog režima.
Ipak, on smatra da njihova eventualna uloga u izgradnji demokratskog društva u Siriji mora biti praćena transformacijom ideja i distanciranjem od radikalnih uverenja.
On ističe da je reč o relativno malom broju pojedinaca i izražava nadu da će nove sirijske vlasti, uz konsolidaciju demokratskih institucija, moći da odigraju ulogu u rehabilitaciji njihovog statusa.
"Verujem da će Ahmed al-Šara, ako uspe da se konsoliduje kao predsednik u Siriji s demokratskim institucijama, imati odgovornost da pomogne u rehabilitaciji tih građana – Albanaca s Kosova", kaže Prenkaj za RSE.
Prema njegovim rečima, rehabilitacija podrazumeva i njihovu integraciju u sirijsko društvo, s obzirom na to da je većina već zasnovala porodice i stabilan život u Siriji.
Istoričar iz Damaska Muhamed Mufaku poreklom s Kosova i spoljni član Akademije nauka i umetnosti, kaže da trenutno u Siriji ima samo nekoliko desetina stranih boraca poreklom s Kosova.
Prema informacijama kojima raspolaže, niko od njih ne namerava da se vrati u zemlju porekla.
"Dokle god ovi zakoni postoje na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, oni praktično ne mogu da se vrate. Ovde su dobro prihvaćeni, neki su se oženili Sirijkama, nastanili se, imaju dobre pozicije i uslove života... I to je, na neki način, takođe rešenje", kaže Mufaku za RSE.
On očekuje da će se pristup tretmanu stranih boraca iz zemalja porekla promeniti, s obzirom na nove odnose koje su SAD i evropske zemlje izgradile s novim sirijskim rukovodstvom.
Prema Mufakuu, činjenica da je sadašnji predsednik Sirije, Ahmed al-Šara – koga su SAD ranije progonile kao vođu terorističke organizacije – već posetio Belu kuću, svedoči o dubokim promenama u američkim stavovima.
"Čitava stvarnost se menja za 180 stepeni. U ovom novom političkom okruženju, i stranim borcima je jasno da Sirija više nije teren za izgradnju islamske države", kaže Mufaku.
On dodaje da se Sirija transformiše iz tradicionalno antiameričke zemlje u sve više proameričku državu, što je razvoj koji će, prema njegovim rečima, takođe uticati na odnose s američkim saveznicima, uključujući i s Kosovom.
Albanska zajednica u Siriji
Strani borci s Kosova nisu jedini Albanci koji žive u Siriji. U toj zemlji već decenijama postoji albanska zajednica, poznata pod imenom "Arnauti" – etnonim koji se koristi za Albance još od vremena Osmanskog carstva.
Posle raspada tog carstva 1922, u periodu između dva svetska rata, ali i posle Drugog svetskog rata, nekoliko hiljada Albanaca s Balkana preselilo se u Siriju, stvorivši stabilnu zajednicu integrisanu u lokalno društvo.
Prema rečima istoričara Mufakua, albanska zajednica u Siriji danas broji oko 8.000 ljudi. Većinu čine Albanci poreklom s Kosova, ali i iz Albanije i Severne Makedonije. Oko polovine njih živi u Damasku, dok su ostali rasuti u nekoliko gradova širom te zemlje.
Tokom građanskog rata, koji je izbio 2011. godine i trajao skoro 15 godina, i ova zajednica je bila teško pogođena. Među hiljadama sirijskih žrtava bile su desetine Albanaca, dok je nekoliko stotina bilo primorano da pobegne, uglavnom u Tursku i zemlje Evropske unije.
Mufaku kaže da je albanska zajednica pad Asadovog režima dočekala s nadom i radošću, videći u tome priliku da poboljša svoj položaj u novoj Siriji.
"Novi sirijski predsednik Ahmed al-Šara došao je na vlast zahvaljujući vojnim formacijama koje su mu ostale lojalne i borile se s njim i za njega. Među njima je bila i jedna albanska formacija. S druge strane, od prvog dana, portparolka novog rukovodstva bila je jedna 'Arnautka', Obaida Arnaut", kaže Mufaku.
Prema njegovim rečima, albanska zajednica očekuje da će te veze i ta uloga odraze i na institucionalni tretman sa strane novih sirijskih vlasti.
"Nade su velike, ali još čekamo. Sirija je u tranziciji i potrebno je vreme da se vidi kako će Albanci zaista imati koristi od ove nove slobode", dodaje on.
Šehu, izvršni direktor Američkog centra za borbu protiv ekstremizma i terorizma, koji je ranije posetio Damask, ocenjuje da je albanska zajednica u Siriji godinama bila zaboravljena i marginalizovana – često izvan svake institucionalne pažnje.
Ipak, prema njegovim rečima, Albanci u Siriji su uspeli da sačuvaju svoj jezik, tradiciju, običaje i osećaj nacionalne pripadnosti, uprkos teškim okolnostima.
"Zbog toga je moralna i nacionalna obaveza institucija Kosova i Albanije da preduzmu ozbiljne i koordinisane korake za institucionalnu, kulturnu, obrazovnu i konzularnu podršku, kako Albanci u Siriji ne bi ostali zaboravljeno poglavlje, već živi i zaštićeni deo albanske nacije", naglašava Šehu.
'Strpljenje' i 'oprez' u izgradnji diplomatskih odnosa
Rešavanje pitanja albanske zajednice u Siriji, kao i stranih boraca poreklom s Kosova, usko je povezano s uspostavljanjem bilateralnih i diplomatskih odnosa Prištine i Damaska.
Posmatrači dešavanja na Kosovu i Bliskom istoku ocenjuju da je uspostavljanje diplomatskih odnosa prirodan korak, ali da zahteva vreme, oprez i pažljivu koordinaciju.
"Obe zemlje moraju biti strpljive u ovom procesu", kaže Mufaku.
Prema njegovim rečima, i Kosovo i Sirija se suočavaju s ozbiljnim unutrašnjim izazovima. Kosovo je zaokupljeno unutrašnjim političkim procesima, uključujući i izbornim, dok Sirija prolazi kroz duboku državnu tranziciju.
"Novi predsednik, Ahmed al-Šara, pokušava da održi pažljivu ravnotežu između Istoka i Zapada", kaže Mufaku, dodajući da ne očekuje da će se najdelikatnija diplomatska pitanja između Kosova i Sirije razmatrati barem još dve do tri godine.
Bivši ambasador Prenkaj ocenjuje da sama činjenica da su se dve zemlje međusobno priznale predstavlja jasan signal spremnosti za uspostavljanje diplomatskih odnosa.
Ipak, prema njegovim rečima, Kosovo mora da pokaže posebnu pažnju u planiranju tih odnosa, uzimajući u obzir kontinuiranu koordinaciju sa svojim glavnim saveznicima, Sjedinjenim Američkim Državama i zemljama Evropske unije.
"Svaki put kada je Kosovo uspostavljalo bilateralne odnose, to je činjeno u koordinaciji sa SAD i u skladu sa njihovom spoljnom i bezbednosnom politikom, kao i sa politikama Evropske unije", kaže Prenkaj, dodajući da Kosovo ne mora da žuri u tom procesu.
U istom tonu govori i Šehu koji smatra da kretanje ka uspostavljanju diplomatskih odnosa sa Sirijom treba da bude navođeno oprezom i strateškom vizijom, u punoj koordinaciji sa SAD i evropskim partnerima.
"Takav pristup bi omogućio Kosovu da se osetljiva pitanja – od položaja albanske zajednice u Siriji, preko bezbednosti, do pravnih aspekata i ekonomskih interesa – tretiraju na institucionalan i strukturiran način u okviru bilateralnog okvira", naglašava Šehu.
Na prvu godišnjicu pada režima Bašara al-Asada, predsednica Kosova Vjosa Osmani uputila je čestitku putem video snimka povodom Dana oslobođenja Sirije.
"Dragi prijatelji u Siriji, znajte da je Kosovo uz vas. Bićemo vaš partner, vaš prijatelj i vaš saveznik na svakom koraku", navela je Osmani.
Posmatrači taj potez smatraju pozitivnim signalom za izgradnju odnosa sa Sirijom, iako nije jasno da li je već započet neki oblik direktne komunikacije dve strane.