Dostupni linkovi

Izazov vraćanja u društvo nakon zatvorskih kazni za terorizam


KFOR: Kosovo mora da radi više na deradikalizaciji osoba

Kosovske vlasti potvrđuju da će deradikalizacija i reintegracija osoba koje služe zatvorsku kaznu zbog umešanosti u terorizam biti izazov za Kosovo. Dok su državni organi do sada bili angažovani na sprečavanju nasilnog ekstremizma i radikalizma, sada moraju da se bave i reintegracijom osoba koje će uskoro odslužiti kaznu.

Već sledeće godine može se očekivati izlazak iz zatvora pojedinaca koji su osuđeni za teroristička dela. To je najpre istakao komadant snaga KFOR-a Đovani Fundo pred Evropskim parlamentom juče u Briselu, dodajući da, i pored usvojenog zakonodavstva za sprečavanje nasilnog radikalizma i terorizma, Kosovo mora da radi više na deradikalizaciji osoba koje su se borile na stranim ratištima.

"Narednih meseci neki od stranih boraca će završiti odsluživanje zatvorskih kazna i vratiće se društvu, a to može predstavljati izazov za društvo", kazao je on.

Odlazeći zamenik ministra unutrašnjih poslova Kosova Valjdet Hodža u izjavi za RSE kaže da je konstatacija komadanta KFOR-a tačna, te da se za godinu - dve, može očekivati da će pojedinci kažnjeni zbog terorističkih dela izaći iz zatvora, a možda i ranije ukoliko se pojedinci izlože nekoj vrsti amnestije. On podseća kako se Kosovo na početku suočilo samo sa učešćem građana Kosova na stranim ratištima i da je cilj rada bio da se trend odlaska spreči, u čemu je i postignut uspeh. Sada je fokus na njihovoj reintegraciji.

"Činjenica je da ćemo se u određenom periodu suočiti sa prvom osobom ili osobama koje će odslužiti kaznu zbog terorističkih dela. Stoga je naša strategija sada usmerena na izradu dokumenata koji će pružiti tretman tim osobama, ali i njihovim porodicama. Izrađen je mehanizam u saradnji sa međunarodnim organizacijama koje deluju na Kosovu, kako bi se razgovaralo i sa porodicama osuđenih i kako bi te osobe ponovo bile prihvaćene u društvu i u porodici, da se na njih ne gleda kao na, kako se kaže, 'crne ovce'. Trebamo im pomoći jer su se većina njih i pokajali", istakao je on.

Hodža: Tim osobama trebamo pomoći
Hodža: Tim osobama trebamo pomoći

Hodža dodaje da je jedan takav pilot projekat realizovan u opštini Gnjilane i da se pokazao uspešnim, a zavisno od daljeg sprovođenja strategije, biće proširen i na druge opštine. Posebno će se obratiti pažnja na uspostavljanje saradnje sa ljudima iz naselja odakle ti osuđenici dolaze, kako bi ponovo bili prihvaćeni u društvu.

"Bilo je konkretnih slučajeva kada su se kod pojedinih mladih osoba uočili ekstremistički i radikalni elementi, oni su bili tretirani i tako smo spasili dalje širenje radikalizma kod njih zahvaljujući ovom mehanizmu", ističe on.

"Cilj državnih organa je da se građani reintegrišu a ne da se kazne za nešto što su možda uradili ne svojom voljom", navodi Hodža.

Kosovu na tome posebno pomaže ekipa američkog ICITAP-a (Međunarodni kriminalni program pomoći u obuci).

Direktor istraživačkog Centra za bezbednosne politike Burim Ramadani kaže za RSE da Kosovo ima još godinu dana da izradi neki poseban program za deradikalizaciju i integraciju.

"Veruje se da će u aprilu 2018. prvi osuđenik odslužiti kaznu i da će da se vrati u društveni život. Postoje ozbiljni napori da se u saradnji sa ICITAP-om jedan takav program izradi, ali glavni izazov, pored sprečavanja radikalizacije, i dalje ostaje deradikalizacija i njihova reintegracija, prihvatanje u zajednici, u naselju gde žive, u porodici. Na osnovu istraživanja našeg centra, uloga porodice i bliže zajednice je glavna u tome", kaže Ramadani.

Ramadni dodaje i da se profil osuđenika ili zatvorenika mora podeliti u tri kategorije – na one koji su se pokajali i koji su bili žrtve prevare, one koji imaju potrebu za pomoć porodice radi reintegracije i deradikalizacije, te one koji su svesno uradili krivična dela, a posledica toga je teža deradikalizacija i integracija.

Prema njegovim saznanjima, 50 osoba sa Kosova je osuđeno zbog terorističkih dela, a u sudskom procesu je 34. Istraga se vodi protiv 131 osobe.

"Predavanja" u zatvorima

Prethodno je i odlazeći ministar unutrašnjih poslova Skender Hiseni potvrdio da se radikalizacija dešava i unutar zatvora.

RSE je marta meseca izveštavao o tome da su zatvori širom Kosova posedovali problematičnu i nedovoljno poznatu islamističku literaturu koja nije odražavala tradicionalni islam vekovima praktikovan na Kosovu.

Pored toga, jedan broj imama je u zatvorima držao predavanja bez znanja Islamske zajednice, što je po saznanju Islamske zajednice prekinuto, dok su knjige zamenjene literaturom Islamske zajednice Kosova.

Iz Ministarstva pravde su rekli da je uočeno da je radikalizacija prisutna i među zatvorenicima koji izdržavaju kaznu zbog sasvim drugih krivičnih dela.

Tokom 2016. godine, Osnovni sud u Prištini je sa deset presuda kaznio 31 osobu zbog terorizma. Samo u januaru ove godine osuđeno još sedam osoba na 18,5 godina zatvora.

Takvih presuda je bilo i u drugim opštinama a osuđivani su bili i imami. U Uroševcu je 2016. na 10 godina osuđen bivši imam Zećir Ćazimi, a pored njega još šest lica na ukupno 32 godine zatvora.

Na osnovu zakona koji je na snazi, onaj ko organizuje učešće u stranim konfliktima, prikuplja fondove za strane konflikte i ko učestvuje u njima ili poziva na takva učešća može biti kažnjen zatvorom od pet do 15 godina zatvora.

Najmanje 300 državljana Kosova učestvovalo je u stranim sukobima u Siriji i Iraku, na strani organizacija koje su proglašene terorističkim, kao što su Islamska država Iraka i Levanta (IDIL) i Al-Nusra.

Bezbednosne strukture navode da se na stranim ratištima bori još oko 140 osoba, među kojima su žene i deca, a vraćeno je oko 100.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG