Dostupni linkovi

Upitna borba protiv radikalizma na Kosovu


Siromašan obrazovani sistem i nedostatak vanškolskih aktivnosti su takođe omogućili regrutima da sprovedu svoje agende, navodi se u Izveštaju

Iako na Kosovu postoji politička volja za borbu protiv ekstremizma, dosadašnji rezultati u toj oblasti su nedovoljni, a institucije koje su najviše radile na tome pravosudne. Takođe, uključenost verskih zajednica, poput islamske, je ograničena - stoji u novom izveštaju kosovskog Centra za bezbednosne studije sačinjenom u saradnji sa Mrežom za izgradnju verskog i tradicionalnog mira, objavljenog danas u Prištini.

Projekat se bavio istraživanjem trenutnog stanja angažovanja zajednica i institucija u suočavanju sa nasilnim ekstremizmom na Kosovu, a podržalo ga je Ministarstvo spoljnih poslova Finske.

Na osnovu istraživanja sprovedenog na Kosovu, nasilni ekstremizam i dalje je jedan od glavnih problema u Kačaniku, Elezovom Hanu (Đeneral Janković) i u Mitrovici. Građani koji su otišli na strana ratišta dolaze uglavnom iz ovih gradova.

Iako je Kosovo usvojilo odgovarajuće politike za borbu protiv ekstremizma, njihovo sprovođenje je upitno s obzirom na ograničene kapacitete i neuključenosti zajednica.

Istraživanje centra ističe da je Zakon koji zabranjuje učešće građana u stranim konfliktima doprineo pozitivnim rezultatima u kratkoročnom periodu, jer se većina onih koji su se vratili sa stranih ratišta suočila sa pravosudnim organima.

Vlada Kosova je počela i izradu programa za reintegraciju i deradikalizaciju bivših stranih boraca i njihovih porodica, te se njihova implementacija očekuje ove godine.

Istraživanje Centra za bezbednosne studije pokazalo je da postoji ograničeno razumevanje nasilnog ekstremizma kod institucija, pogotovo na opštinskim nivoima, te da je slaba saradnja institucija u borbi protiv nasilnog ekstremizma.

Civilno društvo je gotovo isključeno iz borbe protiv nasilnog ekstremizma, a uloga Islamske zajednice i dalje je umanjena. Policija Kosova i Ministarstvo unutrašnjih poslova su najbolje informisane institucije.

Privođenje lica koja su propagirala radikalne ideje, Priština
Privođenje lica koja su propagirala radikalne ideje, Priština


Izveštaj Centra navodi da prevencija i borba protiv nasilnog ekstremizma zahteva zajedničko angažovanje državnih institucija i civilnog društva, kao i bolji dijalog između islamskih vernika, sekularnog društva i državnih institucija.

"Nedostaje dijalog Islamske zajednice i državnih institucija. To znači propuštenu mogućnost za sprečavanje i borbu protiv ekstremističkih elemenata u zemlji. Takođe, postoji unutrašnji konflikt u Islamskoj zajednici između imama sa naprednijim shvatanjima i konzervativnih imama i obe strane kritikuju jedna drugu zbog širenja ideja o nasilnom ekstremizmu i radikalizmu na Kosovu", stoji u Izveštaju.

Veronauka kao spas

Imam iz Elezovog Hana i predstavnik Islamske zajednice Nusret Šiti kazao je da je ova zajednica bila jednoglasna protiv terorizma.

"Što se tiče borbe protiv terorizma, od nas se mnogo traži a malo nam se prostora daje. Ponekad kada se govori o islamskom terorizmu, govore ljudi koji nisu nadležni za to ili koji nemaju dovoljno znanja o tome, i to je pogrešan korak", kazao je Šiti.

On smatra bi se uvođenjem veronauke u škole postigao bolji rezultat u borbi protiv terorizma.

Strani državljani na ratištima Bliskog istoka
Strani državljani na ratištima Bliskog istoka


Iz Centra su rekli da su nedostatak mogućnosti za posao i radnih mesta doprineli tome da se mladi u pojedinim opštinama priklone ekstremističkim ideologijama i učestvuju u stranim konfliktima u Siriji i Iraku.

Siromašan obrazovni sistem i nedostatak vanškolskih aktivnosti su takođe omogućili "regrutima" da sprovedu svoje namere. Nedostatak kritičkog promišljanja u javnim školskim ustanovama stvara prostor za pojedince i grupe s nasilnim ideologijama da manipulišu omladinom. Njihova metodologija je često atraktivnija nego metode konvencionalnih učitelja. Izolacija Kosovara i vizni režim takođe su prepreka omladini da putuje izvan granica Kosova, te prema Turskoj i Bliskom istoku i često završavaju u konzervativnim islamskim školama.

Istraživanje predlaže Vladi Kosova da poveća finansijsku pomoć opštinama za aktivnosti na prevenciji nasilnog ekstremizma, naročito u Kačaniku, Mitrovici i Elezovom Hanu; da se pojača saradnja Policije Kosova, pravosudnih organa sa ministarstvima pravde i obrazovanja, te rada i socijalne zaštite; da opštine organizuju više susreta sa porodicama bivših boraca kako bi se stvorila jasnija slika o njihovoj situaciji. Centar predlaže Vladi da hitno izradi i provede programe reintegracije i rehabilitacije u zatvorima.

Kosovske vlasti saopštile su da je 316 osoba sa Kosova učestvovalo u konfliktima na Bliskom istoku, među kojima 44 žene i 27 dece.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG