Dostupni linkovi

O raseljenima sa Kosova: 'Vratili se pa brzo otišli'


Jedna od napuštenih kuća u selu Drsnik, opština Klina, 70 kilometara zapadno od Prištine.

Milomir Ribać je jedan od organizatora kolektivnog povratka raseljenih Srba u Drsnik kod Kline u pećkom regionu, koji su nakon sukoba 1999. izbegli u Srbiju.

U periodu od 2002. do 2005. godine u Drsnik je izgrađena 41 kuća za srpske povratnike ali danas u tom selu živi oko deset osoba.

“Oni su se vratili i onda su brzo otišli”, kaže Ribać za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Povratnici se na početku zaklinju da hoće da ostanu a posle godinu dana kažu ja ne mogu da živim ovde.
Silvija Rašković, direktorka Kancelarije za zajednice i povratak u toj lokalnoj samoupravi

Prema zvaničnim podacima Kancelarije za zajednice i povratak, na teritoriji opštine Klina živi oko 1.500 Srba ali je realno stanje na terenu drugačije.

To za RSE potvrđuje i Silvija Rašković, direktorka Kancelarije za zajednice i povratak u toj lokalnoj samoupravi.

“Imamo drugačije podatke, oni za povratak prijavljuju celu porodicu a mi zapravo imamo 250 ljudi, to je drastična razlika kada su brojke u pitanju”, kaže Rašković.

Ona ističe da ne mogu na silu da zadrže povratnike i objašnjava da se vraćaju uglavnom stariji ljudi čije porodice i dalje žive u Srbiji.

“To je njihova volja, oni se na početku zaklinju da hoće da ostanu a posle godinu dana kažu ja ne mogu da živim ovde”, navodi Rašković.

Proces dug dve decenije

Proces povratka raseljenih lica na Kosovo počeo je nakon okončanja rata 1999. godine, kada se najpre vratilo preko 800.000 kosovskih Albanca koji su bili proterani tokom rata, a potom je u isto vreme došlo i do iseljavanja Srba.

Inače, na osnovu zakonodavstva, sva raseljena lica imaju pravo da se vrate na Kosovu, i u tome im pomaže i sama država.

Ministarstvo za zajednice i povratak formirano je 2005. godine i još uvek postoji.

Portparol ministarstva Uroš Staletović u pisanom odgovoru za RSE navodi da je nakon konflikta na Kosovu juna 1999. godine oko 226. 400 građana Kosova, uglavnom Srba, Roma i ostalih zajednica, napustilo svoje domove. Dok se do danas na Kosovu vratilo oko 28.500 građana.

Koji su uslovi za povratak?

Neki od ranijih uslova za povratak raseljenih porodica bili su da poseduju imovinu koja je uništena, a da pritom ne poseduju bilo koju drugu imovinu i da nisu ništa prodali. Ministarstvo je takođe pružalo i tzv. standardni paket pomoći koji predviđa rekonstrukciju kuće zavisno od broja članova, pokućanstvo, hranu za određeni period i socioekonomsku pomoć.

Ramuš Haradinaj, bivši premijer Kosova
Ramuš Haradinaj, bivši premijer Kosova

Vlada Kosova je 2018. godine, dok je premijer bio Ramuš (Ramush) Haradinaj, usvojila i uredbu ”Za povratak raseljenih lica i trajna rešenja”, koja se odnosi na stvaranje neophodnih uslova za postizanje trajnih rešenja za raseljena lica unutar Kosova i u regionu, a koja su raseljena kao posledica konflikta u periodu od 28. februara 1998. do 31. marta 2004. godine.

Glavni akteri za proces povratka su Ministarstvo za zajednice i povratak, opštinske kancelarije za zajednice i povratak, kao i ostali relevantni partneri koji podržavaju proces povratka i reintegracije.

Ima li podrške za povratnike?

Uredba predviđa izgradnju stambenih jedinica za povratnike i interno raseljena lica čija se imovina procenjuje da ima značajnu štetu ili je potpuno oštećena, oni u teškoj kategoriji dobijaju građevinski materijal i pomoć za zapošljavanje, one u srednjoj kategoriji sleduje građevinski materijal ili delimični paket pomoći, zavisno od broja članova.

Raseljenim licima je takođe po povratku obezbeđeno pokrivanje troškova za priključenje na struju, vodu, kanalizaciju i dr.

Procedura apliciranja za pomoć raseljenih lica počinje sa popunjavanjem formulara aplikacije za pomoć koji je dostupan i na web stranici Ministarstva za zajednice i povratak.

Aplikacija može da se preda i opštinskoj Kancelariji za zajednice ili putem relevantne organizacije na Kosovu. U aplikaciji se navode podaci iz lične dokumentacije, obrazovanje, zaposlenje, socioekonomski status porodice, informacije o raseljavanju i smeštaju i imovinski status.

Raseljeni tema u Briselu

Pitanje raseljenih lica bi, prema najavama, trebala da bude jedna od tema dijaloga Kosova i Srbije u Briselu koji je nastavljen 16. jula 2020.

Portparol Ministarstva za zajednice i povratak, Staletović ističe da se ovo ministarstvo raduje što će jedna od tema u okviru dijaloga biti pitanje raseljenih lica.

“Najveći problem raseljenih i njihovog eventualnog povratka je pitanje uzurpirane imovine. Iskreno verujemo da će se pitanje imovine naći i u okviru ove teme. Ono što je suštinski najvažnije u ovom trenutku je da se dijalog nastavlja. Kada imamo dijalog imamo mogućnost da razgovaramo o problemima i da se problem kroz isti rešavaju”, kaže Staletović.

On dodaje da je rešavanje pitanja raseljenih od suštinske važnosti za napredak jednog društva “koje se već dugi niz godina suočava sa ovim problemom”.

“Svako zaslužuje da živi u mestu odakle se raselio ukoliko izrazi želju za tako nečim. Mi danas imamo raseljene koji ne mogu čak ni na dan da posete svoja imanja a kamoli da se vrate u mestima raseljenja”, podvlači Staletović.

On napominje da takva pozicija raseljenih lica mora da se promeni.

Izvršni direktor NVO Aktiv iz Severne Mitrovice Miodrag Milićević ocenjuje da se pitanje raseljenih lica neće rešiti u okviru dijaloga Kosova i Srbije jer je od sukoba prošlo više od 20 godina, te konstatuje da se povratak nikada nije ni dogodio. Navodi da se taj povratak može svesti na statističku grešku.

On smatra da su raseljena lica zapravo političko pitanje, te da se održivi povratak neće desiti bez političke volje.

“Neophodno je obezbediti stabilnu političku podršku da bi povratak imao kontinuitet i da bi dostigao tačku koja se zove održivi povratak”, navodi Milićević.

Takođe, Kosovo nije do danas uspelo da reši ni pitanje punog povratka Albanaca raseljenih sa severa zemlje, u kojem većinski živi srpsko stanovništvo.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG