Članice Demokratskog saveza Kosova (DSK) Hikmete (Hykmete) Bajrami i Jehona Ljušaku (Lushaku) Sadriu, koje su osvojile poslanička mesta na poslednjim junskim izborima, iznele su stav svoje stranke da treba da im pripadne funkcija predsednika države.
Ovakva poruka dolazi dan nakon što lider Demokratskog saveza Kosova Ljumir Abdidžiku (Lumir Abdixhiku) i lider Samoopredeljenja Aljbin (Albin) Kurti nisu postigli dogovor o formiranju novih institucija.
Ljušaku-Sadriu rekla je da je DSK oduvek insistirao da institucije Kosova obezbede ravnotežu među političkm snagama.
"U tom smislu, naš zahtev je da funkcija predsednika pripadne DSK-u, kako bismo zajedno razgovarali o raspodeli vlasti, a zatim je proporcionalno podelili. To je naš stav", rekla je ona novinarima uoči sednice.
Bajrami je, s druge strane, izjavila da ne zna detalje jučerašnjeg sastanka, ali da joj se čini da Abdidžiku "s pravom" insistira da njegova stranka dobije mesto predsednika.
"Mislim da bi funkcija predsednika obezbedila ravnotežu između grana vlasti na Kosovu i predstavljala garanciju i za Kosovo i za Demokratski savez Kosova", rekla je Bajrami.
Prema njenim rečima, ponuda Samoopredeljenja da DSK dobije ministarske funkcije ne predstavlja dovoljnu garanciju.
Nakon sastanka, koji je trajao više od tri sata, Kurti i Abdidžiku izneli su različite stavove o izboru predsednika. Upravo je neslaganje oko ovog pitanja pre nekoliko meseci dovelo do raspisivanja vanrednih izbora koji su održani 7. juna.
Kurti je insistirao da je Kosovu potreban nestranački predsednik oko kog bi bio postignut kncenzus, dok je Abdidžiku rekao da je konsenzualni predsednik svako ko obezbedi podršku 80 poslanika.
Na junskim izborima DSK je, zajedno sa bivšom predsednicom Kosova Vjosom Osmani, nastupio sa ciljem da obezbedi još jedan mandat na čelu države.
"DSK mora da se oseća zastupljeno kako bi dao svoje glasove", rekao je Abdidžiku 4. avgusta.
Samoopredeljenje i Demokratski savez Kosova najavili su nastavak razgovora, dok je za 6. avgust zakazana i konstitutivna sednica jedanaestog saziva Skupštine Kosova.
Konstituisanjem parlamenta počinju da teku rokovi za formiranje nove vlade, ali i za izbor predsednika države. Poslanici će potom imati 60 dana da izaberu predsednika. U suprotnom, Kosovo će ponovo izaći na izbore – četvrte od februara 2025. godine.
Pokret Samoopredeljenje osvojio je 58 poslaničkih mandata i zajedno sa strankama koje predstavljaju nevećinske zajednice ima dovoljno glasova za konstituisanje Skupštine i formiranje nove vlade, za šta je potrebna podrška najmanje 61 od ukupno 120 poslanika.
Međutim, za izbor predsednika potrebno je prisustvo najmanje 80 poslanika u sali kako bi glasanje bilo važeće.
U slučaju postizanja dogovora sa DSK, koji je osvojio 18 mandata, bio bi obezbeđen najmanje 81 glas, što bi bilo dovoljno za održavanje glasanja o izboru novog predsednika, pod uslovom da najmanje 80 poslanika bude prisutno u skupštinskoj sali.