Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Kosovo povuklo zahtev za prijem u Interpol


Generalna skupština Interpola, arhivska fotografija

Kosovo se povuklo iz rasprave za članstvo u Interpolu, potvrdila je portparolka kosovskog premijera u ostavci Ramuša Haradinaja, Donjeta Gaši.

"Uzimajući u obzir nastale okolnosti na osnovu ovlašćenja kao premijer na dužnosti danas sam zatražio odlaganje glasanja za članstvo Kosova u Interpol za sledeću godinu", stoji u pismu koje je Haradinaj ovim povodom uputio ovoj međunarodnoj organizaciji.

U Čileu je danas (15. oktobra) počela sednica Generalne skupštine Interpola, koja će trajati do 18. oktobra i na kojoj je 194 zemlje članice trebalo da raspravljaju o zahtevu koje je Kosovo podnelo u januaru ove godine za članstvo u toj organizaciji.

Informaciju da je Kosovo povuklo svoj zahtev za članstvo u Interpolu preneo je i ministar unutrašnjih poslova Srbije Nebojša Stefanović, koji je na svom Tviter nalogu napisao:

„Velika pobeda Srbije i međunarodnog prava! Zahvaljujući ogromnom radu delegacije Republike Srbije, aplikacija takozvanog Kosova je povučena neposredno pred početak Generalne skupštine Interpola u Santjagu“.

Povlačenje zahteva za prijem u članstvu dešava se u vreme kada je Vlada Kosova u ostavci, nakon izbora održanih 6. oktobra na kojima je pobedila opoziciona partija Aljbina Kurtija „Samooporedeljenje“.

Ambicije i politička realnost

Kosovski zvaničnici i ranije su bili skeptični oko toga da li bi Kosovo trebalo u ovoj godini da zatraži članstvo, nakon što tokom prošlogodišnje sednice Interpola u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, nije dobilo neophodne dve trećine glasova.

Anton Beriša (Anton Berisha), zamenik ministra spoljnih poslova Kosova u ostavci, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je i ranije izneo svoj stav, da nije dobro staviti Kosovo pred izazov dok se ne postigne kritična mera usaglašenosti sa partnerima zemlje kako bi se postigli rezultati.

“U kontinuitetu imam rezerve oko ulaska u taj proces. Mislim da treba analizirati situaciju u realnim dimenzijama. Politika i diplomatija su stvarne i nisu želje”, navodi Beriša.

Politički analitičar, Armend Muja, naglašava za RSE da za članstvo u Interpolu Kosovo nema političke prepreke, u smislu da za članstvo u ovoj organizaciji nije uslov članstvo u Ujedinjenim nacijama, kao i da Kosovo ispunjava operativne i tehničke kriterijume za članstvo u ovoj policijskoj organizaciji. Glavni problem, prema njegovim rečima, jeste politička bitka za obezbeđivanje dve trećine glasova članova Interpola potrebnih za članstvo.

"Mislim da je ovo bio užurban korak, jer sam uveren da čak i unutar vladinog odeljenja (Ministarstva spoljnih poslova) sigurno znaju da nemaju dovoljno glasova za prolazak, a u ovom slučaju, s obzirom da nisu sigurni, to je samo još jedan fijasko, poput UNESCO-a. Čak i ovaj novi zahtev samo unižava Kosovo u međunarodnoj areni i slabi njegov položaj u dijalogu (sa Srbijom)”, smatra Muja.

Muja takođe navodi da bi kosovska diplomatija, ukoliko želi da ostvari svoje ambicije za članstvo u Interpolu, morala blisko da sarađuje sa zapadnim saveznicima, a kako kaže - to se nije dogodilo sa prošlom vladom. Štaviše, prema njegovim rečima, odnosi koji su postojali između Kosova i zapadnih partnera izbledeli su.

Negativna kampanja Srbije

Članstvo Kosova u Interpolu bilo bi “win-win” situacija i za Srbiju i za Kosovo ukoliko postoji ozbiljna namera za borbu protiv organizovanog kriminala i drugih bezbednosnih pretnji, smatra istraživačica Beogradskog centra za bezbednosnu politiku Maja Bjeloš.

“Sadašnje vlasti u Srbiji nemaju interes da se bore protiv organizovanog kriminala i kriminalnih grupa koje deluju na prostoru od Prizrena do Subotice i zato nemaju interes da uspostave punu saradnju sa kosovskom policijom i pravosudnim organima”, kaže Bjeloš za RSE i dodaje da "razlog za to leži, između ostalog, i u tome što deo kriminalnih grupa na teritoriji Kosova delom čine i neki predstavnici Srpske liste, koje Beograd podržava”.

Saradnja srpske i kosovske policije, objašnjava Bjeloš, doprinela bi tome da se kriminalne grupe i bezbednosni problemi reše i na teritoriji Srbije i na teritoriji Kosova.

Srbija je kampanju protiv ulaska Kosova u Interpol započela odmah po ponovljenom zahtevu Kosova za članstvo u januaru 2019. a intenzivirala krajem leta. Tada su ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović na zajedničkom sastanku “dogovorili konkretne aktivnosti” protiv članstva Kosova u Interpolu.

Nakon toga usledio je niz sastanaka Stefanovića i njegovih najbližih saradnika sa diplomatskim predstavnicima stranih država u Beogradu, sa kojih je u okviru zvaničnih saopštenja poručeno da bi “prijem Kosova u Interpol doveo do štetnih posledica po Interpol i njene članice i doveo do zloupotrebe baza ove međunarodne policijske organizacije”.

Takva kampanja, smatra Bjeloš, ni na koji način ne doprinosi normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.

“Ono što nije dobro za samu Srbiju jeste to što vodi antikosovsku kampanju, što je izričito ocenjeno kao negativno u procesu normalizacije odnosa Beograda i Prištine. To ne vodi konstruktivnom dijalogu i ukoliko se ta kampanja nastavi, to neće stvoriti pogodnu atmosferu za otvaranje dijaloga i postizanje bilo kakvih sporazuma”, objašnjava Bjeloš.

Članstvo u Interpolu, prema njenim rečima, donekle je i pitanje moći.

“Samim tim što je Srbija u Interpolu, a Kosovo nije, Srbija ima tu moć da koristi Interpol i poternice Interpola kao jedno sredstvo uticaja na određene političare ili na unutrašnje prilike na Kosovu. Navešću primer kada je Srbija izdala poternicu za hapšenje (premijera Kosova u ostavci Ramuša) Haradinaja u aprilu 2017. a onda sama nije dostavila potrebne dokaze za dalje procesuiranje, a onda su se u leto 2017. vodili pregovori o novoj kosovskoj Vladi da bi u septembru kada je Haradinaj postao premijer, uključio Srpsku listu u svoju Vladu”, navodi Bjeloš.

Pokušaji Kosova da se pridruži Interpolu traju od 2010. godine. Tada Izvršni odbor ove organizacije nije uzeo u obzir zahtev koji je podnela zvanična Priština. Tokom 2015. i 2016. godine Kosovo je podnelo zahtev, ali ti zahtevi nisu bili uključeni u dnevni red zasedanja Generalne skupštine. Tokom 2017. godine Kosovo je povuklo zahtev zbog nedovoljne podrške, da bi u novembru 2018. tokom zasedanja Generalne skupštine u Dubaiju, u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, većina zemalja članica Interpola glasala protiv prijema Kosova u tu organizaciju.

Saradnju sa Interpolom Kosovo trenutno ostvaruje jedino putem UNMIK-a, na osnovu memoranduma iz 2002. godine koji je još uvek na snazi.

  • 16x9 Image

    Mila Đurđević

    Novinarsku karijeru počinje 2008. godine na TV B92, kao TV novinarka i reporterka u informativnoj redakciji. Deo tima Radija Slobodna Evropa postaje u oktobru 2017. godine, gde radi u okviru digitalnog servisa za Balkan.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG