Učešće Kosova u Odboru za mir, inicijativi koju je pokrenuo američki predsednik Donald Tramp (Trump), moglo bi toj zemlji doneti značajne koristi u spoljnoj politici, uprkos mogućim troškovima, kaže Gezim Visoka, profesor studija mira i konflikta na Univerzitetu u Dablinu.
U intervjuu za Radio Slobodna Evropa, Visoka kaže da sve dok je Kosovo van glavnih međunarodnih organizacija kao što su NATO, Evropska unija i Ujedinjene nacije, takve inicijative bi mogle poslužiti jačanju njegove diplomatske pozicije.
"Ova platforma može ponuditi Kosovu prostor za lobiranje i traženje novih priznanja od država poput Maroka ili drugih zemalja koje još nisu priznale Kosovo... Dosad, sistem UN nije ponudio Kosovu jednakost i adekvatan pristup, nije je bio u službi prava Kosova na samoopredeljenje, na članstvo u međunarodnom sistemu i međunarodno priznanje. Na neki način, ovo je i protest protiv poretka UN, koji je na kraju postao oruđe velikih sila", kaže Visoka.
Tokom uvodnog govora u Davosu, Tramp je rekao da će sarađivati s mnogim drugima, uključujući i UN.
"Ovaj odbor ima potencijal da postane jedno od najuticajnijih tela ikada osnovanih i izuzetna mi je čast da budem njegov predsednik. Danas se čine prvi koraci ka svetlijem danu za Bliski istok i mnogo bezbednijoj budućnosti za svet", rekao je Tramp.
Kosovo je pozitivno odgovorilo na poziv američkog predsednika, potpisavši Povelju Odbora za mir kao osnivačka članica 22. januara u Davosu, u Švajcarskoj.
Ko je potpisao Povelju Odbora za mir?
Argentina, Azerbejdžan, Bahrein, Bugarska, Indonezija, Jermenija, Jordan, Katar, Kazahstan, Kosovo, Mađarska, Maroko, Mongolija, Pakistan, Paragvaj, Saudijska Arabija, Turska, Ujedinjeni Arapski Emirati, Uzbekistan.
Prema Visoki, taj potez jasno pozicionira Kosovo uz SAD, čak i u kontekstu zategnutih odnosa s Evropskom unijom, ne isključujući pritom evroatlantsku orijentaciju zemlje.
On dodaje da se učešće u Odboru za mir može posmatrati i kao upozorenje Evropskoj uniji da bi se, ako Kosovo i region i dalje budu ostavljeni po strani, mogle pojaviti nezavisne inicijative koje slabe evropsku viziju za Balkan.
Na pitanje da li bi se pitanje Kosova i Srbije moglo rešiti putem Odbora za mir, Visoka je rekao da postoji interesovanje da ta organizacija ima mandat i izvan Gaze, kako bi rešavala i druge konflikte, ali da "ostaje da se vidi koliko su ti mirovni procesi održivi".
U intervjuu za BBC 25. januara, predsednica Kosova Vjosa Osmani je rekla da iskustvo Kosova pokazuje da se mir postiže delovanjem, naglasivši da su SAD mobilisale svet da pomognu njenoj zemlji tokom rata, dok su UN, prema njenim rečima, ponudile samo reči bez dela.