Dostupni linkovi

Iza zatvorenih vrata: Avganistanske izbeglice na Kosovu čekaju vize 


Deca izbegla iz Avganistana se igraju u kampu Bondstil na Kosovu, 27. oktobra 2021.

Na Kosovu se i dalje nalazi više od 750 avganistanskih civila, koji su iz svoje zemlje izbegli nakon što su talibani preuzeli kontrolu nad Avganistanom u avgustu ove godine.

Kosovo je samo jedna od zemalja koja je otvorila vrata za privremeni smeštaj Avganistanaca.

Oni na Kosovu imaju pravo da ostanu do godinu dana.

Iz Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Kosova navode da je od kraja avgusta na Kosovo stiglo 1.286 izbeglica iz Avganistana a u međuvremenu je njih 528 otišlo u Sjedinjene Američke Države (SAD) i druge zemlje članice NATO-a.

Prema informacijama kosovskih institucija, Avganistanci koji borave na Kosovu uglavnom su sarađivali sa NATO-om i drugim savezničkim snagama tokom rata u Avganistanu, koji je počeo 2001. godine.

Na Kosovo su, uglavnom, došli sa svojim porodicama.

Smešteni su u kampu Bechtel-Enka i u američkoj vojnoj bazi na Kosovu – Bondsteel. Oba kampa nalaze se na teritoriji opštine Uroševac, na oko 40 kilometara od južno od Prištine.

Ove kampove ne mogu da napuštaju, za razliku od njihovih sunarodnika koji su smešteni u Albaniji i Severni Makedoniji, gde im je omogućeno slobodno kretanje van mesta u kojima se nalaze.

Prva grupa od 117 Avganistanaca je sa Kosova 16. septembra otišla u Veliku Britaniju.

Prva grupa Avganistanaca napustila Kosovo
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:22 0:00

Za sada se ne zna kada će ostali avganistanski civili biti transportovani sa Kosova. Radio Slobodna Evropa je oko ovog pitanja poslao upit Ministarstvu unutrašnjih poslova, međutim do objavljivanja ovog teksta odgovor nije stigao.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja (Xhelal Sveçla) je 6. septembra za RSE rekao da Kosovo može da prihvati oko 2.000 avganistanskih državljana ali da, na osnovu važećih zakona na teritoriji Kosova mogu da borave do godinu dana.

Svečlja je tada ocenio da će avganistancki civili Kosovo napustiti za nekoliko nedelja.

Predsednica Kosova Vjosa Osmani je 26. oktobra za lokalne medije izjavila da će, na osnovu sporazuma sa SAD i NATO-om, Avganistanci koji se nalaze na Kosovu biti raspoređeni u SAD ili nekoj drugoj savezničkoj zemlji.

„Svi koji su u američkoj bazi spremaju se da odu u SAD, a oni koji su u kampu NATO-a, jer imamo dva sporazuma, jedan sa Sjedinjenim Državama a jedan sa NATO-om, oni će otići u neku od zemalja koje su države članice NATO-a. Nekih 17 ili 18 zemalja će ih prihvatiti“, rekla je Osmani.

Vojnici iz Task Force Ever Vigilant posmatraju prezentaciju o požarnoj bezbednosti u kampu Lija, Kosovo, 7. oktobra 2021. Vatrogasna služba kampa Bondstil održala je prezentaciju mera za zaštitu od požara za putnike iz Avganistana
Vojnici iz Task Force Ever Vigilant posmatraju prezentaciju o požarnoj bezbednosti u kampu Lija, Kosovo, 7. oktobra 2021. Vatrogasna služba kampa Bondstil održala je prezentaciju mera za zaštitu od požara za putnike iz Avganistana

Kosovske institucije zatvorene za informacije

Međunarodne organizacije za ljudska prava izrazile su sumnju oko postojanja konkretnog plana za Avganistance koji se nalaze na Kosovu, uz napomenu da ne mogu da napuštaju kampove u koje su smešteni dok im se priprema dokumentacija za odlazak u SAD.

Ambasada SAD u Prištini je 4. septembra saopštila da je za kompletiranje dokumentacije i dodatne provere neophodno neko vreme.

Iz kosovskih institucija gotovo je nemoguće dobiti informacije oko daljih koraka u vezi avganistanskih civila, koji se nalaze na Kosovu.

Iz kosovskog MUP-a niko nije odgovorio na upit RSE šta će se desiti sa onim Avganistancima koji ne prođu proveru.

AI poziva SAD i Kosovo da ne krše međunarodne zakone i konvencije

Istraživač pri međunarodnoj organizaciji Amnesty International, Jelena Sesar, iznela je kritike na račun američke administracije i drugih institucija koje su uključene u proces smeštaja avganistanskih civila jer se, prema njenoj oceni, dobijaju minimalne informacije u vezi tog pitanja.

Smatra i da su SAD, dosadašnjim načinom rada, stvorile zabunu u javnosti oko sudbine Avganistanaca koji ne budu ispunili kriterijume za dobijanje migracione vize za preseljenje u SAD.

Znamo da će postojati grupa ljudi sa porodicama, koji će praktično ostati zaglavljeni na Kosovu u doglednoj budućnosti. Sve dok su uslovi ovakvi, dok su ljudi zatvoreni na neodređeno u kampu sa njihovim porodicama, uključujući decu, biće veoma teško i tu su brojni izazovi da se ljudi unutra zaštite. Tu je i nedostatak obrazovanja za decu, ali iznad svega, sloboda kretanja
Jelena Sesar, istraživač pri međunarodnoj organizaciji Amnesty International

Napominje da za sada nema odgovra u dve kategorije, odnosno za slučajeve u kojima će biti neophodno dodatno vreme za dobijanje migracione vize, te za slučajeve u kojima će biti potrebne dodatne bezbednosne provere.

„Znamo da će postojati grupa ljudi sa porodicama, koji će praktično ostati zaglavljeni na Kosovu u doglednoj budućnosti. Sve dok su uslovi ovakvi, dok su ljudi zatvoreni na neodređeno u kampu sa njihovim porodicama, uključujući decu, biće veoma teško i tu su brojni izazovi da se ljudi unutra zaštite. Tu je i nedostatak obrazovanja za decu, ali iznad svega, sloboda kretanja“, podvlači Sesar.

Izrazila je i zabrinutost za osobe koje ne prođu bezbedonosne provere jer mogu da predstavljaju opasnost po nacionalnu bezbednost.

„Ne znamo kakav je status ovih ljudi. Da li su u pritvoru? Ako jesu, da li imaju pristup pravnoj pomoći? Ali još je problematičnija činjenica da smo zabrinuti oko plana za ove ljude. Da li postoje planovi da se oni presele? Da li su ovi ljudi u opasnosti da se vrate u Avganistan i da li znate da je većina njih došla na Kosovo sa svojim porodicama. Dakle, ima žena i dece, koji bi bili pogođeni ovom odlukom“, kaže Sesar.

Ona ističe da bi američke i kosovske institucije trebale da vode računa o poštovanju međunarodnih zakona i konvencija o ljudskim pravima, te je isključila svaku mogućnost da izbeglice budu vraćene u Avganistan.

Amnesty International je takođe zatražio da se ženama automatski odobri azil, kako talibanski režim ne bi imao pristup njima.

RSE je upit o planovima za Avganistance, koji neće imati pravo da putuju u SAD, poslao i Stejt departmentu, te Ministarstvu za unutrašnju bezbednost SAD. Međutim, odgovor nije stigao.

Ograničen pristup kampovima

Mali broj ljudi iz kosovskih institucija ili nekih lokalnih organizacija uspeo je da obiđe avganistanske civile. Pristup njima nemaju ni mediji.

Pre nekoliko dana, predsednica Kosova Vjosa Osmani posetila je kamp Bondsteel u Uroševcu, gde se nalaze neke od izbeglica.

Ipak, tu je jedan imam iz Prištine, Ljabinot Maljići (Labinot Maliqi), koji ih redovno obilazi.

On je inače i na čelu organizacije Kosovski centar za mir. Posećuje ih uglavnom petkom, tokom molitve, a njegove posete organizuje američka vojska.

Malići je, iz razgovora sa Avganistancima, došao do zaključka da nisu zainteresovani da predugo borave na Kosovu.

"Vidim da oni sebe na Kosovu vide privremeno. Oni znaju da su samo u tranzitu u ovoj zemlji. Nisu došli da ostanu zauvek", rekao je on.

Međunarodne snage, koje su u Avganistanu delovale poslednjih 20 godina, povukle su se iz te zemlje krajem avgusta. Vojnim letovima, koje su organizovale SAD i druge države članice NATO-a, iz Avganistana je izbeglo oko 60.000 ljudi. Oni se trenutno nalaze u različitim delovima sveta.

*Priredila: Sandra Cvetković

XS
SM
MD
LG