Dok bageri uz asistenciju policije od jutarnjih sati 21. jula ruše desetak vikendica na obali jezera Gazivode u opštini Zubin Potok na severu Kosova, u javnosti se otvara pitanje imovinskih prava i nadležnosti institucija.
Kosovske vlasti tvrde da su objekti nelegalno izgrađeni na zemljištu kojim upravlja javno preduzeće Ibar-Lepenac, dok vlasnici navode da su objekti pod sudskim sporom i da rušenje nije trebalo da bude sprovedeno pre okončanja postupaka.
Uklanjanje prvih vikendica, spornih za Kosovo, počelo je krajem juna, a nevladina organizacija Aktiv je u međuvremenu organizovala diskusiju kako bi se pokrenuo dijalog oko ovog pitanja i pronašlo rešenje.
Diskusiji su prisustvovali predstavnici lokalnih institucija, javnog preduzeća Ibar-Lepenac, pravni stručnjaci, predstavnici međunarodne zajednice i građani čija su imovinska prava direktno pogođena, ali ne i predstavnici Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture.
Na ovoj diskusiji je, kako je saopštila organizacija Aktiv, zaključeno da pitanja imovine u području jezera Gazivode zahtevaju "transparentan i inkluzivan institucionalni pristup, doslednu primenu zakona i kontinuiran dijalog svih relevantnih aktera".
Koji je stav preduzeća Ibar-Lepenac?
Direktor javnog preduzeća Ibar-Lepenac, Faruk Mujka, rekao je za Radio Slobodna Evropa (RSE) da je vlasnicima spornih objekata 3. jula izdato upozorenje da ih moraju napustiti, te da je Inspektorat Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, u saradnji sa policijom Kosova, naložio rušenje nakon isteka roka.
"Vraćamo našu imovinu. Ruši se 11 kuća nezakonito izgrađenih na imanju preduzeća", rekao je Mujka.
Mujka je precizirao da su, prema informacijama koje su prikupljene, ove kuće uglavnom izgrađene tokom 2019/2020. godine.
On je sredinom jula na javnoj diskusiji rekao i da je zakonska obaveza preduzeća Ibar-Lepenac da zaštiti imovinu kojom upravlja i koja je od javnog interesa.
Istakao je da Ibar-Lepenac ne donosi odluke o rušenju spornih objekata već da o nepravilnostima koje utvrdi obaveštava nadležne kosovske institucije koje dalje postupaju u skladu sa svojim zakonskim ovlašćenjima.
Ibar-Lepenac je ranije preuzeo i kontrolu nad kampom Rezala, čiji je jedan od vlasnika civilni aktivista Dragiša Mijačić.
Mujka je naveo da je i ovaj kamp izgrađen bez adekvatnih dozvola, te da je preuzet radi uređenja.
Takođe je ukazao na značaj jezera Gazivode uz napomenu da je ono strateški resurs za vodosnabdevanje, energetiku i druge javne potrebe na Kosovu.
Inače, Vlada Kosova je 2025. godine stavila područje jezera Gazivode i planine Mokra Gora kod Zubinog Potoka pod zaštitu kao "područje prirodnog bogatstva od posebnog značaja".
Šta kažu vlasnici spornih vikendica?
Branimir Mihajlović iz Vučitrna, koji trenutno živi u Severnoj Mitrovici a ima vikendicu na jezeru Gazivode, za Radio Slobodna Evropa objašnjava da je zemljište 2006. godine na 99 godina dobio na korišćenje od srpskog preduzeća Srbija šume, te da je njima plaćao zakup.
Objekat u njegovom vlasništvu trebalo bi da bude srušen 21. jula. Kako kaže, u ovoj vikendici uglavnom boravi od marta do novembra, te da je i jutros bio tamo kada ga je u jutarnjim satima policija probudila i zatražila da napusti objekat. Više mu, kako kaže, nije bilo dozvoljeno da priđe.
Mihajlović napominje da je prošle godine podneo zahtev za legalizaciju zemljišta u kosovskom sistemu, te da je bio spreman da zakup plaća Kosovu. Kosovo je inače sa zatvaranjem institucija Srbije počelo 2024. godine pod obrazloženjem da su paralelne i ilegalne.
"Ja imam sve te papire, međutim odjednom se kao vlasnik pojavljuje Ibar-Lepenac, mi uopšte nismo u vodnom pojasu. Ali bez obzira na to, plaćao bih i porez, imam račune za struju, plaćao sam struju... oni po zakonu mogu da dodele zemljište u zakup, to smo i tražili", kaže on.
Dodaje da je zajedno sa drugim vlasnicima spornih vikendica, uglavnom Srbima sa severa Kosova, podneo žalbu Kancelariji Ombudsmana na Kosovu, te Osnovnom sudu u Mitrovici.
"Nije održano nijedno ročište, tražili smo privremenu meru obustave rušenja, ali još nema odluke", kaže on.
Da li postoji sudska odluka za rušenje?
Advokat koji zastupa vlasnike spornih vikendica, Predrag Miljković, kaže da ne postoji pravni osnov za rušenje vikendica uz obalu jezera Gazivode, jer vlasništvo pred sudom još uvek nije utvrđeno.
RSE se obratio Osnovnom sudu u Mitrovici sa upitom da li je izdao nalog za rušenje vikendica, ali se na odgovor čeka.
U međuvremenu je gradonačelnik opštine Zubin Potok, Miloš Perović, na javnoj diskusiji u organizaciji Aktiva, rekao da lokalne vlasti nisu dale saglasnost za rušenje kuća i vikendica na Gazivodama, te dodao da je potrebno pronaći kompromisno rešenje.
S druge strane, direktor javnog preduzeća Ibar-Lepenac, Faruk Mujka, tvrdi da je rušenje vikendica naložila inspekcija Ministarstva životne sredine, prostornog planiranja i infrastrukture Vlade Kosova.
Reakcija Srbije
Kancelarija za Kosovo u Vladi Srbije u saopštenju od 21. jula rušenje je nazvala "aktom bezakonja i terora Aljbina Kurtija", rekavši da se sprovodi "bez ikakve sudske odluke", "s ciljem odmazde nad Srbima".
Takođe je navela kako je to "demonstracija sile" te da su "vlasnici vikendica o rušenju saznali iz obaveštenja koje im je zakačeno na objekte".
Zašto su Gazivode važne?
Jezero Gazivode nalazi se u opštini Zubin Potok na severu Kosova sa većinski srpskim stanovništvom, a manjim delom pripada opštini Tutin u Srbiji.
Smatra se strateškom infrastrukturom za Kosovo, jer služi za vodosnabdevanje, proizvodnju električne energije i navodnjavanje.
Vodom iz Gazivoda snabdeva se i kanal Ibar-Lepenac, koji je 2024. godine dignut u vazduh, za šta su pred kosovskim pravosudnim organima optuženi Dragiša i Jovan Vićentijević i Igor Dimović zbog sumnje da su "ugrozili ustavni poredak uništavanjem ili oštećenjem javnih instalacija i opreme".
Inače, kanal Ibar-Lepenac snabdeva vodom i nekoliko gradova na Kosovu sa jezera Gazivode, kao i Kosovsku energetsku korporaciju za hlađenje njenih termoelektrana.
Upravljanje jezerom Gazivode je jedna od tačaka Vašingtonskog sporazuma, koji su Kosovo i Srbija potpisali septembra 2020. godine u Beloj kući tokom Trampovog prvog predsedničkog mandata.
Sjedinjene Države su juna 2021. izradile i studiju izvodljivosti. U toj studiji je predloženo rešenje o zajedničkom upravljanju jezerom Gazivode na osnovu "Kolumbijskog modela", kojim su trebala da se reše sporna pitanja oko vodosnabdevanja, energetskih agencija i kontrole prilikom poplava.