Kosovo u novu godinu ulazi sa velikim izazovom koji se odnosi na briselski dijalog sa Srbijom, kažu kosovski analitičari. Postizanje konačnog, sveobuhvatnog sporazuma o normalizaciji odnosa, neće biti lako, a poseban izazov će biti upravo normalizacija odnosa Albanaca i Srba, dodaju oni. Za proteklu kažu da je bila godina velikih mogućnosti, ali prokockanih.
Kosovski analitičar Behljulj Bećaj navodi da je 2018. degradirala samu državu, počevši od unutrašnjih negativnih procesa – visoke stope nezaposlenosti, maksimalne stope organizovanog kriminala, problemi u zdravstvu i prosveti gde se već održavaju i najavljuju štrajkovi, pa do i većih pitanja kao što je dijalog i sporazum sa Srbijom, gde je umesto raspleta, došlo do još većeg zapleta. Najave o promeni granice, dodaje on, unele su nove zablude u normalizaciji odnosa, "a ceo proces je miniran taksom od 100 odsto".
"Prvi veliki problem je zapravo nastavak nasleđenog problema oko toga kako se želi rešiti pitanje sa Srbijom. Da li rešenje treba da se traži u okviru postojećih granica, ili rešenje treba da se traži, kako to traži g. Tači (predsednik Kosova) a pretpostavljam s čime je saglasan i g. Aleksandar Vučić (predsednik Srbije) putem korekcije granica. Ukoliko bude poprimilo više težine ova druga opcija, dakle razgraničenje, mislim da imamo novu, interesantnu avanturu, ne samo između naših odnosa, već i u regionu pa možda i šire. U tom slučaju, princip nemenjanja granica zapravo postaje princip obrnutog karaktera. To što je bilo manje-više stvar konstantne kategorije, postaje promeljiva kategorija.
U tom kontektstu, ukoliko dođe do razgraničenja, mislim da će doći do podele Kosova i Srbije, a podela Kosova i Srbije po mom sudu zapravo znači nestanak kosovske države, odnosno spajanja Kosova sa Srbijom i otvaranje domino efekata u regionu. Mislim da će biti to novi izazov, a oni koji streme tom cilju nisu realno pretpostavili kakve će biti posledice ukoliko se insistira na rešenju kosovsko-srpskog pitanja putem korekcije granica", kazao je Bećaj.
On dodaje da bi mnogo racionalnije bilo da se dve strane dogovore u okviru kvalitetnih promena unutar postojećih granica, a sa poboljšanim kvalitetom poverenja između većine i manjine, odnosno između Albanaca i Srba.
I Petar Miletić, dobar pozvalac situacije na Kosovu smatra da će ne konačni sporazum, već normalizacija odnosa biti veliki izazov, zato što dve strane nisu pokazale da su posvećene tome.
"Dakle oni nisu radili na normalizaciji odnosa, što je ključna reč za ovaj dijalog i to ne znači normalizacija odnosa između Beograda i Prištine već između Srba i Albanaca i kao da su se trudili da te odnose više pogoršaju kako bi opravdali svoje eventualno potpisivanje tog sporazuma. Moguće je da oni postignu dogovor, odnosno to ne bi bio dogovor, to bi značilo da i jedna i druga strana popuste pod pritiskom SAD-a i potpišu sporazum. Ali, za mene to ne bi bio nikakav sporazum već dve žvrljotine na papiru u smislu potpisa", kaže Miletić.
On dodaje da potez Vlade Kosova o carini od 100 odsto, te sprečavanje Kosova od strane Srbije da se učlani u Interpol ne doprinosi normalizaciji koja se od dve strane očekuje.
Behljulj Bećaj smatra i da odlaganje rada Specijalnog suda za ratne zločine u Hagu, sud koji istražuje zločine koje je navodno počinila Oslobodilačka vojska Kosova u periodu od 1998. do 2000., jedan od uzroka zbog čega su odnosi Kosova i Srbije takvi kakvi jesu, ali i unutrašnjih procesa na Kosovu.
"Samim tim što je odložen ovaj proces, ojačali su potencijalni kandidati koji bi trebali biti kandidati za taj sud. U ovom kontekstu, ukoliko zataji i ukoliko se u potpunosti ne aktivira posle nove godine, mislim da će se izgubiti poverenje u međunarodnu pravdu, a to bi bilo kobno ne samo za građane koji žive u regionu, već i za egzistenciju suda, kao u instituciju od međunarodnog poverenja", kaže Bećaj.
I Petar Miletić navodi da je rad ovog suda bitan, zbog suočavanja jednog društva sa prošlošću koja do sada nije bila sjajna.
"Srbija je prilično neuspešno prošla kroz taj period, iako je sarađivanja sa Haškim tribunalom. Bojim se da nije shvatila poruku koja je trebala da shvati, a to je da se takvi zločini nikada neće dogoditi. To sada očekuje i Kosovo i mislim da ono nije spremno za to, i mislim da će biti političkih turbulencija. Kolike će oni biti, to zavisi od imena na optužnici. Što to budu ’krupnije ribe’ na spisku, to će političke turbulencije biti veće. Važnije od toga je da građani Kosova, pre svega albanske nacionalnosti, shvate da su neki ljudi počinili zločine i da za to trebaju da odgovaraju i da društvo treba da se suoči sa tom činjenicom", navodi Miletić.
Specijalizovano tužilaštvo u decembru je počelo ispitivanje pojedinaca a nova ispitivanja pojedinih bivših komadanata OVK zakazana su za januar.
Izazov u novoj godini biće i pitanje vizne liberalizacije, koje se iz godine u godinu postavlja kao prioritet. Iako je Kosovo ispunilo sve uslove usvajanjem demarakcije sa Crnom Gorom, pojedine članice EU smatra da je potrebno još rada po pitanju vladavine zakona.
Facebook Forum