Kosovska kompanija Reluks (Relux), koja proizvodi boje i fasade, oseća neposredne posledice blokade graničnih prelaza između nekoliko zemalja u regionu i Evropske unije: njeni proizvodi namenjeni izvozu za Veliku Britaniju nisu mogli da krenu kako je planirano.
Direktor kompanije Ramiz Gaši (Gashi) kaže za RSE da je redovan izvoznik i da bi, prema ugovoru, proizvodi trebalo da stignu na odredište tokom ove sedmice. U suprotnom, postoji rizikuje da ugovor bude prekršen, da se ponovo pregovara o njemu ili čak da potpuno propadne.
"Možemo da izgubimo ovog kupca, koji je potencijalno najvažniji koga imamo", kaže Gaši.
On upozorava da kašnjenja mogla da ugroze ugovore i s drugim partnerima – u Nemačkoj i Hrvatskoj – čime se dovode u rizik investicije finansirane bankarskim kreditima koji moraju biti otplaćeni u određenim rokovima.
Prevoznici iz Srbije, Severne Makedonije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore blokirali su nekoliko graničnih prelaza od podneva 26. januara, zaustavljajući protok robe ka Šengenskoj zoni Evropske unije.
Njihov protest je usmeren protiv novog sistema kontrole ulaska i izlaska EU, poznatog kao EES.
Taj sistem predviđa da državljani zemalja van Šengena mogu da borave u toj zoni najviše 90 dana u periodu od 180 dana, ali, prema rečima prevoznika koji protestuju, ovaj period nije dovoljan – posebno za one koji idu u udaljenije zemlje - i stoga donosi ekonomske gubitke i rizik od deportacije.
Oni zahtevaju da se transportne kompanije budu izuzete iz tog pravila i upozoravaju da će blokada trajati sedam dana ako se u tom roku ne pronađe rešenje.
Kosovo ne učestvuje u protestu, ali oseća njegove posledice, jer najveći deo uvoza i izvoza realizuje tranzitom kroz te zemlje.
Štaviše, kosovski vozači su takođe pogođeni EES-om.
Slučaj kompanije Kalaja epoks (Kalaja Epox) iz Štimlja pokazuje posledice blokade i na polju uvoza.
Ruždi Redžaj (Ruzhdi Rexhaj) iz te kompanije kaže da bi porudžbina epoksidnih smola od jedne austrijske kompanije, koja je već plaćena i utovarena, mogla da kasni ili da propadne.
"Šta da kažemo klijentima? Već smo im rekli da će naručena roba biti utovarena 27. januara i da stiže do kraja nedelje. Sada ne znamo kada će stići ovde, dok imamo i projekte koje smo započeli, nadajući se tom materijalu", kaže Redžaj za RSE.
Prema njegovim rečima, svako kašnjenje takođe šteti reputaciji kompanije i moglo bi dovesti do penala predviđenih ugovorima.
Opasnost po ugovore i cene
Povodom ove situacije, Trgovinska i industrijska komora Kosova obratila se pismom predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen (von der Leyen), upozoravajući da jednonedeljna blokada može izazvati dodatne posledice po kosovske kompanije – uključujući ugrožavanje ugovora s evropskim partnerima.
Direktor komore Kuštrim Ahmeti (Kushtrim) kaže za RSE da što duže traje blokada, to je veća šteta za kompanije.
On upozorava da kašnjenja i prepreke u tranzitu ne pogađaju samo preduzeća koja izvoze i uvoze, već se mogu odraziti i na potrošače.
"To može da utiče i na cene proizvoda na Kosovu, jer potražnja za njima raste", dodaje Ahmeti.
Prema njegovim rečima, ogroman uvoz robe takođe znači i uvoz kriza.
"Šta god da se desi u zemljama iz kojih uvozite, to automatski ima uticaja. To je izuzetno problematično", kaže on.
Kosovo je uvoznik skoro svih proizvoda – od hrane do građevinskog materijala i tekstila.
Prema carinskim podacima, prošlogodišnji uvoz je premašio sedam milijardi evra, dok je izvoz bio oko 942 miliona evra i taj bilans čini zemlju izuzetno osetljivom na bilo kakve prepreke u tranzitu.
Povodom ovoga, čak i stručnjak za ekonomska pitanja, Berim Ramosaj, profesor na Univerzitetu u Prištini, kaže da blokada na granicama stvara direktan pritisak na lokalno tržište.
"To se loše odražava na ekonomiju, a odražava se i na potrošače, jer postoji velika verovatnoća da će doći do porasta cena", kaže on za RSE.
Uvoz kriza
Zbog velike zavisnosti od uvoza, Kosovo je i ranije iskusilo posledice spoljnih kriza.
Jedan od najizraženijih primera bio je 2022, kada je inflacija dostigla oko 14 odsto kao posledica poremećaja u globalnom lancu snabdevanja - prvobitno zbog pandemije COVID-19, a zatim i rata u Ukrajini.
U narednim godinama, inflacija je beležila silazni trend, ali je prošle godine ponovo počela da raste, odražavajući stalne pritiske na tržište.
Prema podacima Agencije za statistiku Kosova, proizvođačke cene u zemlji su u periodu januar-septembar 2025. u poređenju s istim periodom 2024. porasle za 5,5 odsto.
Između zavisnosti od uvoza i nedostatka zaštitnih mehanizama
Ekonomski stručnjaci procenjuju da nijedna zemlja, uključujući Kosovo, ne može u potpunosti izbeći uvoz određenih proizvoda.
Međutim, prema njihovim rečima, visok nivo zavisnosti od uvoza čini zemlju posebno osetljivom na spoljne krize.
Ramosaj ističe da će Kosovo, kao mala zemlja sa slabim trgovinskim bilansom i niskim nivoom evropskih integracija, nastaviti da bude više konzument kriza nego faktor koji ih proizvodi.
"Mi smo toliko mala zemlja da nismo u stanju da izvozimo krize, već uvek plaćamo tuđe račune. Takva je priroda naše pozicije – bilo u pogledu ekonomskog razvoja, politike ili odnosa koje imamo sa zemljama Evropske unije", kaže Ramosaj.
Prema njegovom mišljenju, ta realnost treba da posluži kao signal institucijama zemlje da intenziviraju napore ka evropskim integracijama i kreiranju održivije ekonomske politike.
On naglašava da su za ublažavanje uticaj uvezenih kriza potrebni dobro planirani mehanizmi koji ne štete slobodnoj tržišnoj ekonomiji.
Takođe napominje da su mnoge zemlje pronašle načine da zaštite domaću proizvodnju, investitore i potrošače, bilo kroz carinske mere, tarife ili subvencije.
"Mi još uvek nemamo te politike dobro uređene", ocenjuje on.
Na istoj liniji, Kuštrim Ahmeti iz Trgovinska i industrijska komora naglašava da bi Vlada trebalo da razmotri konkretne mere za zaštitu potrošača i domaćih proizvođača.
Prema njegovim rečima, jedna od opcija bi mogla biti privremena suspenzija poreza na dodatu vrednost (PDV) za osnovne proizvode i proizvode za svakodnevnu upotrebu.
On ističe da institucije treba da stimulišu i domaću proizvodnju takve robe.
"Domaća potražnja za osnovnim proizvodima, koji su neophodni svakom građaninu, trebalo bi da bude pokrivena s najmanje 50 odsto iz domaće proizvodnje", kaže on, dodajući da je proizvođačima potrebna jasna strategija podrške kroz grantove za tehnologiju, investicije i zaštitu njihovih proizvoda na tržištu.
RSE je kontaktirao odlazeću Vladu Kosova u vezi s blokadom granica 26. januara, ali nije dobio odgovor.
U nekoliko navrata Vlada je davala subvencije proizvođačima, ali one nisu uspele da generišu značajan rast domaće proizvodnje.
EU je najavila da radi na olakšicama koje bi vozačima kamiona i nekim drugim profesijama omogućile duži boravak u Šengenskoj zoni.
Od takve odluka direktnu korist bi imali i građani Kosova.
"Jer su kompanije prinuđene da svaka tri meseca zapošljavaju nove vozače", rekao je za RSE Ljulzim Rafuna (Lulzi), predsednik Privredne komore Kosova.