Dostupni linkovi

Pravda, pa onda pomirenje


Ukoliko žrtve ne progovore o svojim iskustvima, može doći do zaboravljanja prošlosti, kaže Tanja Domi

Komisija za istinu i pomirenje može biti uspešna samo ukoliko bude nezavisna od politike i ona ne sme da zameni pravosudne organe. U slučaju Kosova, uspeh je veći ukoliko se uz delovanje komisije paralelno vode sudski procesi protiv onih koji su počinili ratne zločine, ocenjuju za RSE stručnjaci za ljudska prava i Balkan, a povodom inicijative predsednika Kosova Hašima Tačija da se na Kosovu uspostavi Komisija za istinu i pomirenje.

Širom sveta uspostavljeno je više od 40 komisija koje su se bavile utvrđivanjem istine i pomirenjem nakon oružanog sukoba ili aparthejda. Cilj takvih komisija je dokumentovanje zločina i iskustava, kako bi se sprečilo ponavljanje prošlosti, navode sagovornici RSE i dodaju da je veoma važno kako su komisije formirane i kakav im je koncept.

Profesorka međunarodnih i javnih odnosa na Kolumbija univerzitetu i aktivistkinja za ljudska prava Tanja Domi ocenjuje za RSE da uspeh tih komisija zavisi od mnogo faktora, a najvažniji je onaj da u tom procesu moraju da budu uključene sve grupe i zajednice, ne samo pojedinci direktno pogođeni ratom. U slučaju Kosova, dodaje ona, malo je zabrinjavajuće što institucije iniciraju tu ideju, jer ona mora da se sprovede u saradnji sa zajednicama, nevladinim sektorom, advokatima, aktivistima za ljudska prava...

"Komisija zaista treba da spoji ljude u tom procesu i treba da postoji iskrena posvećenost da se zaista dođe do istine. U principu, ideja je dobra, ali to mora da bude poduhvat zajednica", navodi ona.

Jedna od poznatijih komisija za uspostavljanje istine i pomirenja, dodaje Domi, bila je ona u Južnoj Africi koju je predvodio južnoafrički anglikanski nadbiskup i borac protiv aparthejda Desmond Tutu, a kojeg je na to mesto imenovao Nelson Mandela. Oni su pokrenuli komisiju kako bi se govorila i dokumentovala istina nakon četrdesetpetogodišnjeg aparthejda.

Komisiju u Južnoj Africi predvodio je borac protiv aparthejda Desmond Tutu
Komisiju u Južnoj Africi predvodio je borac protiv aparthejda Desmond Tutu

Rad te komisije propratile su i kritike jer je određeni broj počinioca zločina bio amnestiran. Ali, nakon aparthejda, želja za komisijom je bila jasna, dodaje Domi.

"Ukoliko se apsolutno sve ne dokumentuje i ukoliko žrtve ne progovore o svojim iskustvima, može doći do zaboravljanja prošlosti. Oni koji zaboravljaju prošlost mogu ponoviti tu prošlost. To je razlog zašto postoji Komisija i zašto je ona uspostavljena u Južnoj Africi", navodi Domi.

Jedna od preporuka je takođe da rad komisije ne traje predugo – u Južnoj Africi ovaj proces je trajao sedam godina, a preporučuje se kraće od toga jer su veće šanse da se proces završi uspešno i da ima podršku. U Peruu, na primer, proces je trajao dve godine, od 2001. do 2003. i smatra se uspešnim.

"Dakle, u tim zemljama ljudi su okupljeni, urađen je zapisnik, i oni su svedočili pred komisijom koju su uglavnom činili advokati za ljudska prava", objašnjava Domi.

Naglašava, međutim, da je veoma teško doći do mira ukoliko se ne zadovolji pravda i ukoliko nije bilo sudskog procesuiranja počinioca zločina. Primera radi, u Siera Leone paralelno se vodio proces Komisije i suđenje pred Sudom za ljudska prava koji se bavio posledicama civilnog rata.

"U dugoročnom periodu, naročito nakon oružanog sukoba, ovo deluje da je efektivnije. Aparthejd je bio sistem diskriminacije južnoafričkih crnaca, ali nije bio rat. Možda je bio doživljen rat, ali rat nije bio proglašen, kao što je to bilo u Siera Leoneu ili na Kosovu", ističe Domi.

I Mark Elis, izvršni direktor Međunarodne advokatske komore sa sedištem u Londonu, kaže da postupci koji se vode pred takvim komisijama mogu dopuniti krivične postupke, i u tom slučaju, najbolje rešenje je kombinacija komisije i suda.

"Ali, to je veoma komplikovano uraditi. Jedan od glavnih izazova je da li Komisija za istinu i pomirenje može da dobije politički kredibilitet, odnosno, da li može egzistirati u datoj u političkoj situaciji. Drugo pitanje je, da li će se žrtve naći uvređene ukoliko rad Komisije zameni suđenja. Mnoge žrtve će zapravo želeti sudske procese, jer oni žele kaznu onima koji su počinili zločine", navodi Elis.

Na Kosovu trebaju biti uključeni i međunarodni akteri kako bi komisija imala legitimitet: Elis
Na Kosovu trebaju biti uključeni i međunarodni akteri kako bi komisija imala legitimitet: Elis

Koliko je uspeh Komisije moguć u slučaju Kosova? Elis podseća da je počeo sa radom Specijalni sud za ratne zločine u Hagu, te kaže da je to pozitivno i za eventualni rad Komisije:

"Komisija za istinu i pomirenje može pomoći u približavanju društava, tako što će omogućiti objektivnu istragu počinjenih zločina i izricanje kazni, ali i objektivnu priču o tome šta se desilo, kao što je bio slučaj u drugim komisijama. To takođe daje mogućnost žrtvama da ispričaju svoju priču", smatra Elis.

Elis naglašava da se Komisija nikako ne treba da zameni standardan krivični postupak, naročito protiv onih pojedinaca koji su bili na rukovodećim mestima i koji su bili odgovorni za najužasnije zločine.

"Tim pojedincima se ne sme omogućiti nikakav stepen amnestije, ukoliko se ona desi tokom rada Komisije", kaže.

Ipak, glavno pitanje u radu Komisije je podrška žrtava tom procesu.

"Žrtve moraju biti deo svih postupaka rada ove komisije. Prva stvar koja treba da se uradi jeste dopiranje do civilnog društva i žrtava. Ne izjava vlade o tome šta planira da uradi, već jedan pristup saranje, sa glasom žrtava i njihovih porodica u tom postupku, jer, radi se o pomirenju, o jednoj vrsti rezolucije o nečemu što se desilo. To je moguće samo ukoliko su oni koji su pogođeni tim zločinima deo procesa", ističe Elis.

Elis naglašava da bi legitimitet bilo koje takve Komisije bio kompromitovan ukoliko postoji političko mešanje.

"Mora postojati kreativan, nepristrasan i fer način i treba se formirati tako da se žrtve osećaju da ih ne neko saslušao, da je pravda zadovoljena i u sudu i pred Komisijom. Ako je sve urađeno kako treba, to može doprineti mirnom završetku i pomirenju nakon počinjenih užasnih zločina. To je veliki izazov i zato je potreban veliki oprez. Na Kosovu u taj proces trebaju biti uključeni i međunarodni akteri, kako bi Komisija imala legitimitet", zaključio je Elis.

Predsednik Kosova Hašim Tači je prilikom predstavljanja svoje ideje o formiranju Komisije za istinu i pomirenje kazao da ona, zbog specifičnosti Kosova i samog Balkana, ne bi sledila metodologiju komisije neke druge zemlje.

Dodao je da ona neće zameniti pravosudni mehanizam, niti dijalog Kosova i Srbije, ali će pomoći postizanju novih sporazuma i pomirenju Kosova i Srbije, te je sve pozvao da pomognu tom procesu.

Zbog specifičnosti Kosova i samog Balkana, komisija ne bi sledila metodologiju komisije neke druge zemlje: Tači.
Zbog specifičnosti Kosova i samog Balkana, komisija ne bi sledila metodologiju komisije neke druge zemlje: Tači.

Njegovu inicijativu podržali su predsednik Skupštine Kadri Veselji i premijer Isa Mustafa, kao i strani predstavnici i stavili se na raspolaganje u aktivnostima oko provedbe inicijative.

Američki ambasador Greg Delavi kazao je da je potrebno više da se uradi za žrtve, u čemu ova komisija može da pomogne. On je, međutim, naglasio da Komisija u svom mandatu treba da bude nepristrasna, nezavisna, sa sopstvenim budžetom i da njen rad treba da bude transparentan.

Porodice nestalih i ratnih žrtava, međutim, izjasnile su se da pre pomirenja mora da se zadovolji pravda i da se rasvetli sudbina nestalih.

Podsetimo, Vojislav Koštunica je kao predsednik Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) 2001. godine formirao Komisiju za istinu i pomirenje koja nikada nije zaživela.

  • 16x9 Image

    Amra Zejneli

    (1986) Rođena u Mitrovici. Diplomirala žurnalistiku i studije Evropske unije na Univerzitetu Floride u SAD. Novinarstvom se počela baviti 2001. godine. Radi na kosovskom javnom servisu, RTK, kao odgovorni urednik radijskog programa za zajednice, a kosovskom dopisništvu RSE-a pridružila se maja 2010.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG