Koliko Srbija koristi iskustva svojih suseda koji su dalje otišli na evropskom putu? Da li se u tom smislu promenila klima u regionu? Na to pitanje koje smo najpre postavili ministru inostranih poslova Vuku Jeremiću, dobili smo sledeći odgovor:
“Najsvežija iskustva su iskustva Hrvatske, ona se nalazi pred vratima EU. Sarađujemo sa kolegama iz Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Hrvatske ali ne samo Hrvatske, već i drugih zemalja koji su prešli taj put u poslednjih deset godina.”
Milica Delević, direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije kaže da su u ovom trenutku većina poslova koje čeka Srbiju unutrašnje reforme i da ne vidi kako susedi u ovom trenutku mogu da pomognu.
“Za naš napredak ne bih rekla da je ključna razmena iskustava, mislim da je ključna koncentracija na unutrašnje resurse kako bi se zemlja što brže pomerala. Sećam se u jednom trenutku da mi je glavni hrvatski pregovarač rekao: znate, mi se sada viđamo sa Slovacima, ali nama je sada mnogo teže nego što je bilo njima”, kazala je Delević.
Jelena Trivan iz vladajuće Demokratske stranke prvo pominje poklon dobijen od Hrvatske, podebeli paket prevoda zakona iz Brisela.
“Dobro je poznata činjenica da je Hrvatska ustupila prevode Acquis communautaire, dobro je poznato i da postoje nekakve vrste projekata u različitim oblastima gde mi sa susedima zajedno prolazimo kroz učenje evropskih procedura koje su neki uspešno savladali, kao Slovenija. Naravno da će tu najveća pomoć biti od Hrvatske, mi smo nedavno imali zajedničku sednicu Odbora za evropske integracije sa Vesnom Pusić predsednicom Nacionalnog saveta za evropske poslove Hrvatske pokušavajući da naučimo iz iskustva te države kako je koristila parlament za brže priključenje EU, kao što smo njihove modele za skraćenu proceduru usvajanja evropskih zakona takođe koristili prilikom izmene skupštinskog poslovnika”, navela je Trivan.
Trivan: Srbija nije više ona stara
Međutim, zagrebački profesor Damir Grubiša smatra da niti je Hrvatska dovoljno koristila iskustva drugih niti dovoljno pomagala onima koji su iza nje na evropskom putu.
Jelena Trivan, foto: Vesna Anđić
“Što se prevoda tiče, to je manji dio, ono što je mnogo značajnije to su konkretna iskustva iz priprema, pregovora...a to treba dogovoriti na nivou državnih timova koji pregovaraju”, ocenjuje Grubiša.
Nedavno su poslanici Skupštine Srbije, članovi nadležnih parlamentarnih odbora imali priliku da čuju kroz šta je sve Hrvatska prošla da bi došla pred vrata Evrope. Predsednica Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU Vesna Pusić govorila im je šta od hrvatskog iskustva mogu naučiti.
Zanimljivo je šta su domaćini pitali iskusnu gošću iz Zagreba: koliko su novca imali za te poslove, koliko administracije su morali angažovati, ko je lobirao za njih u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica EU, kako je teklo odlučivanje u Nacionalnom odboru, da li je korišćeno pravo veta, kakav se ishod referenduma o članstrvu u EU može očekivati.
Vesna Pusić je je tom prilikom poručila: mnoge dobre stvari koje smo mi uradili Srbija može da preuzme. Loše može da ispravi. To iskustvo je apsolutno najupotrebljivije za zemlje u okruženju.
Jedan od evropskih uslova za ulazak na briselska vrata svih država regiona je dobrosusedska saradnja, političari su to dobro shvatili, pa su njihove izjave u skladu sa tim očekivanjima. Jelena Trivan nas tim povodom ubeđuje:
“Najbolja slika koliko Srbija nije više ona stara, jeste način na koji ona doživljava regionalnu saradnju i na koji način doživljava svoje susede. Mi duboko verujemo da zajednički, razmenjujući iskustva, koristeći zajedničke potencijale na način kako to funkcioniše u ekonomiji kroz CEFTU, možemo i u političkom delu vladavine prava da postignemo brži uspeh.”
“Najsvežija iskustva su iskustva Hrvatske, ona se nalazi pred vratima EU. Sarađujemo sa kolegama iz Ministarstva spoljnih poslova i evropskih integracija Hrvatske ali ne samo Hrvatske, već i drugih zemalja koji su prešli taj put u poslednjih deset godina.”
Milica Delević, direktorka Vladine Kancelarije za evropske integracije kaže da su u ovom trenutku većina poslova koje čeka Srbiju unutrašnje reforme i da ne vidi kako susedi u ovom trenutku mogu da pomognu.
“Za naš napredak ne bih rekla da je ključna razmena iskustava, mislim da je ključna koncentracija na unutrašnje resurse kako bi se zemlja što brže pomerala. Sećam se u jednom trenutku da mi je glavni hrvatski pregovarač rekao: znate, mi se sada viđamo sa Slovacima, ali nama je sada mnogo teže nego što je bilo njima”, kazala je Delević.
Jelena Trivan iz vladajuće Demokratske stranke prvo pominje poklon dobijen od Hrvatske, podebeli paket prevoda zakona iz Brisela.
“Dobro je poznata činjenica da je Hrvatska ustupila prevode Acquis communautaire, dobro je poznato i da postoje nekakve vrste projekata u različitim oblastima gde mi sa susedima zajedno prolazimo kroz učenje evropskih procedura koje su neki uspešno savladali, kao Slovenija. Naravno da će tu najveća pomoć biti od Hrvatske, mi smo nedavno imali zajedničku sednicu Odbora za evropske integracije sa Vesnom Pusić predsednicom Nacionalnog saveta za evropske poslove Hrvatske pokušavajući da naučimo iz iskustva te države kako je koristila parlament za brže priključenje EU, kao što smo njihove modele za skraćenu proceduru usvajanja evropskih zakona takođe koristili prilikom izmene skupštinskog poslovnika”, navela je Trivan.
Trivan: Srbija nije više ona stara
Međutim, zagrebački profesor Damir Grubiša smatra da niti je Hrvatska dovoljno koristila iskustva drugih niti dovoljno pomagala onima koji su iza nje na evropskom putu.
“Što se prevoda tiče, to je manji dio, ono što je mnogo značajnije to su konkretna iskustva iz priprema, pregovora...a to treba dogovoriti na nivou državnih timova koji pregovaraju”, ocenjuje Grubiša.
Nedavno su poslanici Skupštine Srbije, članovi nadležnih parlamentarnih odbora imali priliku da čuju kroz šta je sve Hrvatska prošla da bi došla pred vrata Evrope. Predsednica Nacionalnog odbora za praćenje pregovora s EU Vesna Pusić govorila im je šta od hrvatskog iskustva mogu naučiti.
Zanimljivo je šta su domaćini pitali iskusnu gošću iz Zagreba: koliko su novca imali za te poslove, koliko administracije su morali angažovati, ko je lobirao za njih u Evropskom parlamentu i parlamentima zemalja članica EU, kako je teklo odlučivanje u Nacionalnom odboru, da li je korišćeno pravo veta, kakav se ishod referenduma o članstrvu u EU može očekivati.
Vesna Pusić je je tom prilikom poručila: mnoge dobre stvari koje smo mi uradili Srbija može da preuzme. Loše može da ispravi. To iskustvo je apsolutno najupotrebljivije za zemlje u okruženju.
Jedan od evropskih uslova za ulazak na briselska vrata svih država regiona je dobrosusedska saradnja, političari su to dobro shvatili, pa su njihove izjave u skladu sa tim očekivanjima. Jelena Trivan nas tim povodom ubeđuje:
“Najbolja slika koliko Srbija nije više ona stara, jeste način na koji ona doživljava regionalnu saradnju i na koji način doživljava svoje susede. Mi duboko verujemo da zajednički, razmenjujući iskustva, koristeći zajedničke potencijale na način kako to funkcioniše u ekonomiji kroz CEFTU, možemo i u političkom delu vladavine prava da postignemo brži uspeh.”
