Ko organizuje srpske izbore na Kosovu

Dve nedelje uoči izbora, nema nikakvih informacija o tome ko će i kako organizovati predsedničke i parlamentarne izbore za Srbe na Kosovu koji imaju pravo da glasaju, jer imaju dvojno državljanstvo. Vlada u Prištini je saopštila da biračka mesta ne može otvoriti Republička izborna komisija i da se izbori mogu organizovati u nadležnosti OEBS-a.

Pitali smo najpre predsednika Republičke izborne komisije Veljka Odalovića ko i kako će organizovati izbore na Kosovu i da li su se obratili OEBS-u.

„Ne mogu ništa da vam pomognem, to je pitanje za Ministarstvo za Kosovo i Metohiju jer smo se mi obratili Vladi odnosno Ministarstvu da oni naprave kontakt sa UNMIK-om.Tako da mi nemamo tu vrstu komunikacije. Mi ćemo organizovati izbore, ako se dobije saglasnost i garancije", izjavio je Odalović.

Nakon ovog odgovora, obratili smo se državnom sekretaru u prozvanom Ministarstvu za KiM u Vladi Srbije Oliveru Ivanoviću koji je bio iznenađen informacijom iz Republičke izborne komisije. Na pitanje ko će na Kosovu otvoriti biračka mesta, Ivanović kaže:

„Republička izborna komisija. Odnosno, daće ovlašćenja loklanim izbornim komisijama.“

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović je bio najkonkretniji. Rekao nam je da su u toku razgovori sa OEBS-om o tome kako organizovati izbore.

„Mi smo spremni da prihvatimo OEBS da nam pomogne, ali nikako da OEBS bude organizator predsedničkih i parlamentarnih izbora i tu je glavno sporenje. Mi smo mnogo stvari dogovorili i oko broja biračkih mesta i oko izbornih jedinica i oko objekata gde će se održavati izbori i oko simbola, a nismo se dogovorili oko ključnog pitanja - ko to treba da organizuje“, naveo je Bogdanović.

MInistar Bogdanović je govorio i o konkretnim ustupcima na koje je Beograd spreman.

„Spremni smo da prihvatimo i smanjenje broja biračkih mesta, spremni smo da se ne održavaju izbori na mestima koje drže, kako oni kažu, paralelne institucije, da budu u školama, domovima zdravlja, spremni smo da južno od Ibra ni na koji način ne iritiramo tamošnje Albance postavljanjem nekih simbola, već da postavimo obeležja OEBS-a“, kaže Bogdanović i ponavlja da Srbija ne može da prihvati da OEBS organizuje izbore, jer se to kosi sa srpskim zakonima.

OEBS u ovom trenutku nije spreman da bilo šta saopšti o osetljivim razgovorima o načinu izbora na Kosovu. Portparol misije OEBS-a na Kosovu Nikola Gaon je bio kratak i zagonetan.

„Nemam informacije koje mogu sa vama podeliti. U ovom momentu ne govorimo o toj temi. Kad budemo imali informaciju koju možemo dati javnosti, daćemo je“, rekao je on.

Dizanje tenzija

I tako, dok nas šetaju sa adrese na adresu, ostaje jedino jasno da nema odluke o tome kako organizovati izbore na teritoriji na kojoj Srbija nema nadležnost, a čiju vlast ne priznaje.

To je još jedna sasvim pogodna situacija za narastanje napetosti na Kosovu. A to se i događa. I pucnji i hapšenja i protiv-hapšenja.

Poslednje hapšenje načelnika Kosovskog okruga Gorana Arsića zbog agitovanja za izlazak na izbore nadležni u Beogradu su ocenili kao zastrašivanje Srba.

Ministar za Kosovo i Metohiju Goran Bogdanović izjavio je da strahuje da vlasti u Prištini ne pokušaju da urade nešto slično ili isto kao 17. marta 2004. godine kada je došlo do nasilja nad Srbima.

U međuvremenu je stigla vest da se pojačavaju snage KFOR-a na Kosovu, a i na sever Albanije stižu dodatne američke trupe, zvanično zbog vojne vežbe, nezavinično zbog napetosti u Makedoniji i na severu Kosova. Dušan Janjić iz Foruma za etničke odnose upozorava:

“Došlo je do podizanja političke, bezbednosne tenzije na Kosovu i sa jedne i druge strane administrativne linije odnosno granice. Prvo tema izbori da ili ne, postala je vrlo važna i za Srbe i za Albance i podigla je temperaturu. Kad su Albanci u pitanju, dala je šansu opoziciji da kritikuje Tačija a kad je u pitanju Tači, data mu je prilika da najavi policijske mere protiv svih onih koji organizuju lokalne izbore. Sva ova hapšenja, uključujući i poslednje hapšenje Arsića, spadaju u mere koje je ministar Kosova Redžepi najavio, znači mere onemogućavanja bilo kakvih predizbornih i izbornih radnji. U takvoj situaciji se i Beograd obratio KFOR-u za pomoć, a i sam KFOR je procenio da stanje na severu Kosova može da se pretvori u oružane incidente i otuda ovo pojačano dovođenja vojnika KFOR-a, jer su oni prethodno taj kontigent oslabili zbog procene da oni nisu potrebni stalno na severu Kosova”, ocenjuje Janjić.