Prozapadno orijentisani general Petr Pavel (61) je novi predsednik Češke Republike. On je u drugom krugu u subotu, 28. januara, pobedio bivšeg premijera i tajkuna Andreja Babiša.
Pavela je podržala češka vlada desnog centra, ali je učestvovao na izborima kao nezavisni kandidat, nastojeći da uveri birače da može da premosti sve dublje političke podele u zemlji.
"Predsedničku poziciju doživljavam kao dužnost. Služio sam ovoj zemlji i njenom narodu celog života bez obzira na njihovu partijsku pripadnost ili za koga su glasali. Želim da služim na isti način kao predsednik," rekao je Pavel u televizijskoj debati na privatnoj televiziji Nova u četvrtak uveče.
Za šta se zalaže?
On se kandidovao na platformi da Češka Republika ostane čvrsto usidrena u Evropskoj uniji i NATO-u, zalažući se za nastavak vojne pomoći Ukrajini, a rusku invaziju je opisao kao "rat protiv međunarodnog poretka". Smatra da Zapad treba snažnije da reaguje na rusku agresiju.
Njegov protivkandidat Andrej Babiš, koji je bio premijer od 2017. do 2021. godine, a sada lider najveće opozicione partije, sugerisao je da bi Pavel kao bivši vojnik mogao da uvuče Češku u rat u Ukrajini. Istovremeno, Babiš, koji je imao bliske odnose sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom i optužen je za zloupotrebu fondova EU, rekao je da će se ponuditi za posrednika u mirovnim pregovorima.
Pavel je odbacio Babišove tvrdnje kao ratno huškanje.
"Znam šta je rat i svakako ga nikome ne želim. Prvo što bih uradio je da pokušam da sačuvam zemlju da ne bude uvučena u rat koliko god je to moguće, ali ne kažem da čuvanje zemlje što dalje od rata znači prepuštanje lošim stvarima koje se dešavaju. Ako samo posmatramo, doći će rat i kod nas. Ne pokreću vojnici ratove, već političari, a onda vojnici moraju da to reše za njih," istakao je Pavel.
On je kazao da čak i male nacije poput Češke Republike i Norveške mogu doprineti postizanju mirovnih sporazuma. "Dakle, možemo da pokušamo sa Rusijom i Ukrajinom," dodao je.
Pavel takođe podržava ulazak Češke Republike u evrozonu, što za dosadašnje vlasti nije bilo ključno pitanje.
Kaže da neće staviti veto na zakon koji dozvoljava istopolne brakove i tvrdi da bogati treba da plaćaju veće poreze.
Uprkos otkrićima da je prošao obuku u vojnoj obaveštajnoj službi tokom komunističke ere, on je i dalje omiljen među građanima.
Češki predsednici nemaju prevelika ovlašćenja, osim da imenuju premijere i čelnike Centralne banke, imaju reč u spoljnoj politici, uticajni su kreatori mišljenja i mogu da iniciraju kod vlade sprovođenje određene politike.
Pavelovi saradnici kažu da cene njegovu smirenost i odlučnost u donošenju odluka, te sposobnost da pronađe konsenzus i otpornost na stres.
To je sušta suprotnost u odnosu na odlazećeg predsednika Miloša Zemana koji je u prethodnih deset godina na funkciji svojim postupcima izazivao velike podele u zemlji, uključujući zalaganje za bliže veze sa Pekingom i, sve dok Rusija nije napala Ukrajinu, Moskvom, kao i podrške marginalnim snagama poput proruske Komunističke partije.
"Lažna smrt"
Veoma prljava predizborna kampanja je jedan od pokazatelja podela u zemlji. Prošle nedelje društvenim mrežama je kružio e-mail o Pavelovoj smrti, koju je navodno napisao njegov portparol. On je uverio birače da je živ i zdrav te da je kampanja dostigla dno.
Njegov rival, bivši premijer Andrej Babiš, osudio je lažnu objavu o Pavelovoj smrti izrazivši nadu da će policija pronaći krivca. I Babiš je odlučio je da se povuče iz aktivnog učešća u predizbornoj kampanji, navodeći kao razlog strah za svoju bezbednost zbog "anonimnih pretnji po život", tvrdeći da je njegovoj supruzi ranije poslata "koverta sa metkom i uvredljivim porukama".
Vladina poverenica za ljudska prava Klara Šimačkova Laurenčikova upozorila je da je nivo dezinformacija u ovoj kampanji "alarmantan".
Odlikovanje za hrabrost tokom rata u BiH
Pavel je pohađao vojnu gimnaziju u Opavi i Brnu, zatim studirao na Vojnoj školi kopnene vojske u Viškovu, a magistrirao međunarodne odnose u Londonu.
Postao je član Komunističke partije Čehoslovačke 1985. To je kasnije nazvao greškom.
Posle studija Pavel je radio u Vojnoobaveštajnoj službi (1991–1993). U to vreme je služio i u Zaštitnim snagama Ujedinjenih nacija u Bosni i Hercegovini (UNPROFOR-a).
Početkom 1993. francuski vojnici su se našli na udaru hrvatskih snaga. Zbog srušenog mosta francuski kontigent nije mogao da spase svojih 55 pripadnika blokiranih u bazi.
Čehoslovački bataljon je bio jedina funkcionalna jedinica UNPROFOR-a u to vreme i 29 vojnika na čelu sa potpukovnikom Petrom Pavelom poslato je u pomoć francuskoj jedinici blokiranoj u bazi. Posle dvočasovnog putovanja, čehoslovački vojnici su stigli u ugroženu bazu, ali je nekoliko francuskih vojnika već bilo mrtvo, a drugi ranjeni.
Bazu Karin su bombardovale hrvatske i srpske snage. Čehoslovačka jedinica je morala da prođe terenom koji su kontrolisali srpske paravojne jedinice Željka Ražnatovića Arkana. Nakon što je jedinica stigla do tačke gde je Pavel mogao da pregovara sa srpskim komandantom da dozvoli Čehoslovacima da evakuišu Francuze, Hrvati su otvorili artiljerijsku vatru, primoravši Pavela da pozove njihov štab i zatraži da prekinu paljbu, što su oni i učinili.
Evakuacija francuskih trupa je na kraju bila uspešna. Francuski ministar odbrane je odlikovao četiri čehoslovačka vojnika francuskim vojnim krstom - među njima i potpukovnika Petra Pavela. Postao je poznat zahvaljujući toj operaciji.
Nakon operacije u Bosni i Hercegovini, Pavel je služio na raznim pozicijama u češkoj vojsci, uključujući vojnu obaveštajnu službu, diplomatiju i kao komandant brigade specijalnih snaga.
Bio je zamenik načelnika generalštaba Oružanih snaga Češke Republike od jula 2011. do juna 2012. godine. Zatim je unapređen u načelnika Generalštaba. Na predlog Vlade Češke Republike imenovan je 2014. za predsednika Vojnog komiteta NATO-a. Napustio je aktivnu vojnu službu 2018. godine.
Priredila: Tamara Dichoska
