Kina je naložila Sjedinjenim Američkim Državama (SAD) da zatvore konzulat u gradu Čengdu na jugozapadu zemlje, kao odgovor na potez Vašingtona od pre tri dana o zatvaranju kineskog konzulata u Hjustonu.
Ova odluka predstavlja "legitiman i neophodan odgovor na nerazumne mere SAD", saopštilo je kinesko ministarstvo spoljnih poslova.
Istovremeno, američki državni sekretar Majk (Mike) Pompeo je ponovio optužbu da je Kina sve autoritarnija i agresivnija, te da “slobodan svet mora da trijumfuje nad novom tiranijom”.
Kina: SAD krše međunarodne norme
"Potez SAD predstavlja ozbiljno kršenje međunarodnog prava, osnovnih normi međunarodnih odnosa i odredaba Konzularne konvencije Kine i SAD", saopšteno je iz kineskog Ministarstva spoljnih poslova.
“Kina ne želi sadašnju situaciju u odnosima sa SAD-om, ali one snose odgovornost za to", ističe Ministarstvo u Pekingu upozoravajući da je potez Vašingtona ozbiljno narušio odnose dve zemlje.
Zvanični Peking se odlučio na zatvaranje američkog konzulata nekoliko sati nakon oštrog govora državnog sekretara SAD Majka Pompea iz bibilioteke nekadašnjeg predsednika Ričarda Niksona (Richard Nixon), u mestu Iorba Linda u Kaliforniji. Niksonova poseta Kini 1972. označila je veliki zaokret u odnosima dve zemlje omogućivši njihovu normalizaciju i saradnju, kao i otvaranje najmnogoljudnije zemlje prema svetu.
“Kina je danas sve autoritarnija na domaćoj političkoj sceni i agresivnija u svom neprijateljstvu prema slobodi na svakom drugom mestu,” istakao je Pompeo.
“Slobodan svet mora da trijumfuje nad novom tiranijom”, dodao je.
Važnost američkog konzulata zbog Tibeta
Peking je dao SAD-u rok do ponedeljka da zatvore svoj konzulat u Čengduu, javlja kineski list na engleskom “Global Times”.
U ovoj diplomatskoj misiji, koja je ustanovljena 1985. godine, ima više od 200 zaposlenih – od toga 150 domaćih građana.
Konzulat se smatra strateški važnim jer omogućava SAD-u da prikupljaju informacije o autonomnoj regiji Tibet, koja odavno teži nezavisnosti, zbog čega je izložena velikom pritisku kineskih vlasti, podseća BBC.
Istovremeno, SAD vide priliku za izvoz poljoprivrednih proizvoda, automobila i mašina, imajuću vidu rast industrije i uslužnog sektora u ovom gradu koji ima 16 miliona stanovnika.
Pompeo: Kina krade intelektualnu svojinu
Pompeo je izjavio da je odluka o zatvaranju kineskog konzulata u San Francisku bila nužna jer Kina “krade” intelektualnu svojinu.
Ona je doneta nakon što su neidentifikovane osobe snimljene kako u dvorištu konzulata spaljuju dokumenta u kantama.
Pompeo je optužio Kinu da krade “ne samo američku intelektualnu svojinu…već i evropsku…što rezultira gubitkom nekoliko stotina hiljada radnih mesta”.
“Postavljamo jasna očekivanja kako bi Komunistička partija Kine trebalo da se ponaša. Kada to ne uradi, preduzećemo mere u cilju zaštite američkih građana, naše nacionalne bezbednosti, takođe naše ekonomije i radnih mesta”, precizirao je Pompeo.
Konzulat u Hjustonu je jedan od pet kineskih diplomatskih predstavništava tog ranga, uz ambasadu u Vašingtonu. Kako navodi BBC, nije jasno zašto je odabrano zatvaranje misije u najvećem teksaškom gradu.
Portparolka kineskog Ministarstva inostranih poslova Hua Čunjing je kazala da su razlozi, koje su navele američke vlasti, “neverovatno smešni”.
Ona je tada pozvala Vašington da povuče svoju “pogrešnu odluku”, ili će Kina “reagovati sa snažnim kontramerama”, što je u međuvremenu i učinila odlukom o zatvaranju američkog konzulata u Čengduu.
Istovremeno, američke vlasti su uhapsile troje kineskih državljana po optužbi za prevaru prilikom podnošenja zahteva za dobijanje vize, jer su lagali da nisu služili u kineskim oružanim snagama.
Federalni istražni biro (FBI) traga za četvrtim, za koga se veruje da se sklonio u kineski konzulat u San Francisku.
Sve žešći sporovi Kine i SAD
Tenzije između dve najjače svetske ekonomije rastu već nekoliko godina oko raznih pitanja, a u poslednje vreme i oko odgovornosti za izbijanje pandemije korona virusa te nametanja kontroverznog kineskog zakona o bezbednosti u Hong Kongu.
Vašington optužuje Peking da je dopustio globalno širenje virusa. Tačnije, predsednik SAD Donald Tramp tvrdi da virus potiče iz laboratorije u gradu Vuhanu, mada američke obaveštajne agencije i zdravstveni stručnjaci ističu da koronu “nije stvorio čovek niti je genetski modifikovana,” podseća BBC.
Istovremeno, SAD su uvele sankcije kineskim političarima koje smatraju odgovornim za kršenja ljudskih prava muslimanskih manjina u provinciji Sinđijang.
Zapadne zemlje optužuju zvanični Peking za masovno pritvaranje, progon i nasilnu sterilizaciju žena iz ujugruske i drugih muslimanskih zajednica.
Kineske vlasti odbacuju ove navode optužujući SAD za “grubo mešanje” u njhove unutrašnje poslove.
Sukobi oko trgovine
Dve zemlje se spore i oko trgovine, naročito od 2018. Predsednik SAD Donald Tramp (Trump) već duže vreme optužuje Kinu za nefer ponašanje u trgovini, zbog čega je uveo carine na uvoz njene robe.
Istovremeno, Kina smatra da SAD time nastoje da obuzdaju njen uspon kao svetske sile.
Tenzije oko Hong Konga
Kineski zakon o nacionalnoj bezbednosti u Hong Kongu je u poslednje vreme takođe izazvao tenzije u odnosima Pekinga sa SAD-om i Velikom Britanijom, koja je upravljala ovom teritorijom do 1997.
London i Vašington smatraju da se pomenutim aktom ograničavaju slobode i autonomija Hong Konga garantovani sporazumom kojim je Kina preuzela kontrolu nad ovom oblašću.
Zbog toga su američke vlasti prošle sedmice ukinule specijalni trgovinski status Hong Konga, koji mu je omogućavao izbegavanje plaćanje carina koje važe za kinesku robu uvezenu u SAD.
Istovremeno, najava Velike Britanije da će omogućiti državljanstvo stanovnicima Hong Konga razljutila je Peking.
Kina je zapretila da će prestati da priznaje posebnu vrstu britanskog pasoša – BNO – koji imaju mnogi stanovnici Hong Konga.
Zabrinuti kineski susedi
Odnosi Kine i SAD su sve zategnutiji u trenutku kada sve samopouzdaniji Peking - zbog načina na koji se izborio sa pandemijom korona virusa - sve očiglednije demonstrira svoju moć u regionu.
Tako su se nedavno sukobili kineski i indijski vojnici na spornoj granici u Kašmiru na Himalajima.
Istovremeno, Kina nastoji da ojača svoju poziciju u Južnom kineskom moru gde se spori sa susednim zemljama oko više ostrva.
Njena mornarica je sve aktivnija, pa je nedavno potopila vijetnamski ribarski brod, a gradi i veštačka ostrva na kojima postavlja vojne instalacije u oblastima na koje pretenduju i Bruneji, Malezija, Filipini, Tajvan i Vijetnam.
Američka mornarica sprovodi takozvane operacije slobodne plovidbe Južnim kineskim morem kako bi osporila kineske pretenzije, što izaziva kritike u Pekingu.
Takođe, Kina preti Tajvanu pa je njen nosač aviona dva puta prošao Tajvanskim moreuzom, a nedavno su izbili incidenti i sa Japanom oko spornih ostrva koje u Tokiju nazivaju Senkaku, a u Pekingu Diaoju.
