Ruski predsednik Vladimir Putin dolazi u Peking u dvodnevnu državnu posetu tokom koje će se sastati s kineskim liderom Si Đinpingom, u trenutku dok obojica manevrišu kroz zategnute odnose sa Zapadom i ratom u Iranu koji je ugušio globalne isporuke energenata.
Putinova poseta Kini 19-20. maja, njegova 25. poseta Kini otkako je put došao na vlast pre više od dve decenije, sledi manje od nedelju dana nakon što je Si ugostio američkog predsednika Donalda Trampa (Trump) u kineskoj prestonici.
Putovanje se poklapa sa 25. godišnjicom kinesko-ruskog sporazuma o prijateljstvu potpisanog 2001. i Moskva je saopštila da Putin i Si planiraju da razgovaraju o ekonomskoj saradnji dve zemlje, dok je pomoćnik u Kremlju Jurij Ušakov dodao da takođe planiraju da potpišu deklaraciju o izgradnji "multipolarnog sveta" i "novog tipa međunarodnih odnosa".
"Iskreno cenim posvećenost predsednika Si Đinpinga dugoročnoj saradnji s Rusijom. Verujem da nam naši dobri, prijateljski kontakti pomažu da isplaniramo naše najsmelije planove za budućnost i da ih ostvarimo", rekao je Putin u video obraćanju objavljenom 19. maja pre njegovog puta.
Putin i Si trebalo bi da se sastanu ujutru 20. maja. Ušakov nije otkrio detalje osim što je rekao da će se razgovarati o "ključnim međunarodnim i regionalnim pitanjima". Očekuje se da će to uključivati rat u Iranu i zatvaranje Ormuskog moreuza, kao i buduće energetske sporazume Pekinga i Moskve i nedavni samit Sija s Trampom, o čemu će, prema navodima Kremlja, Putin biti obavešten.
Rat u Ukrajini, koji je sada u petoj godini, takođe će biti deo razgovora i Putinova dolazi u Peking posle višemesečnih kontinuiranih ukrajinskih udara duboko u Rusiji koji su pogodili naftnu infrastrukturu i civilne centre poput Moskve.
"Radi se o slikama i optici, i mislim da na kineskoj strani postoji napor da se balansira, jedne nedelje ugošćuje predsednika Trampa, a sledeće predsednika Putina", rekao je za RSE Majkl Kimadž (Michale Kimmage), direktor Instituta Kenan, tink-tenka iz Vašingtona. "To je gest ljubaznosti prema Putinu, kao da je on ravnopravan sa Sjedinjenim Državama i Kinom."
Energetska bezbednost u prvom planu
Kina je postala glavni trgovinski partner Rusije i Peking je sada glavni kupac ruske nafte i gasa, što Moskva očekuje da će rat u Iranu dodatno pojačati.
Rat na Bliskom istoku dodao je novi značaj argumentima Moskve. Zatvaranje Ormuskog moreuza od strane Irana poremetilo je otprilike jednu petinu globalnih isporuka nafte, smanjivši uvoz energenata u Kinu i pojačavši argumente za obezbeđivanje alternativa kopnenim cevovodima.
Peking je od početka rata u Iranu kupio ruskih fosilnih goriva u vrednosti od više od 367 milijardi dolara, pokazuju podaci koje je prikupio Centar za istraživanje energije i čistog vazduha.
Kriza je takođe ponovo skrenula pažnju na predloženi gasovod Snaga Sibira-2. Tokom Putinove poslednje posete Kini u septembru 2025. godine, Rusija i Kina su potpisale memorandum o nastavku projekta dugog 2.600 kilometara koji bi doveo gas sa severnog ruskog poluostrva Jamal do Kine preko istočne Mongolije.
Međutim, dve strane se još nisu dogovorile o cenama i drugim ključnim detaljima, a analitičari upozoravaju da bi pregovori mogli da se odugovlače godinama i da potencijalno nikada neće biti završeni.
"U smislu neposrednog uticaja, ne može se očekivati mnogo koristi u pogledu isporuke gasa iz cevovoda za Kinu. Snaga Sibira-1 je prilično puna; prošle godine je bila radila s punim kapacitetima", rekla je za RSE An-Sofi Korbo (Anne-Sophie Corbeau), istraživačica u Centru za globalnu energetsku politiku Univerziteta Kolumbija. "Sledeće povećanje kapaciteta biće s gasovodom Daleki istok od 12 milijardi kubnih metara, ali ovaj će početi s radom tek 2027. i postepeno će povećavati količine."
Peking kupuje više ruske sirove nafte s popustom otkako su zapadne sankcije uvedene Moskvi posle početka invazije na Ukrajinu 2022, dok je zatvaranje Ormuskog moreuza dovelo do daljih kupovina nafte i tečnog prirodnog gasa (TPG).
Međutim, nije jasno da li će nova globalna energetska kriza dovesti do bilo kakvog istinskog napretka u vezi sa Snagom Sibira-2.
Peking sprovodi strategiju diverzifikacije kada je u pitanju snabdevanje energentima i takođe je vodio razgovore o sporazumima o snabdevanju sa Turkmenistanom.
Rusija je takođe 2025. pristala da isporuči dodatnih 2,5 miliona metričkih tona nafte godišnje u Kinu preko Kazahstana.
"Na neki način, Rusija je odgovor, ali Rusija je veoma spor odgovor za Kinu, i verovatno prespor, posebno ako se rat reši u narednih nekoliko meseci", rekao je Kimadž.
Sve veće oslanjanje Rusije na Kinu
Rat u Ukrajini će takođe nadvijati nad razgovorima u Pekingu.
Trampov samit sa Sijem prošle nedelje doneo je samo kratku referencu na "ukrajinsku krizu" u saopštenju Kine, dok u američkim rezimeima sa sastanka Ukrajina uopšte nije pomenuta.
Uloga Kine u održavanju ruskih ratnih napora izazvala je oštre kritike zapadnih vlada. Pored toga što je stalni i sve veći kupac energenata, Peking je takođe bio glavni izvor robe dvostruke namene, ključne za ruske vojno-industrijske kapacitete.
Kina je dosledno negirala da je snabdevala smrtonosnim oružjem bilo koju stranu u ratu Ukrajini i kaže da strogo kontroliše izvoz robe dvostruke namene.
Međutim, analitičari primećuju da je odnos dve zemlje sve više asimetričan i da je Rusija sada duboko zavisna od Kine za trgovinu i investicije.
"Rat u Ukrajini je učinio Rusiju mnogo zavisnijom od Kine", rekao je za RSE Timoti Eš (Timoty Ash), saradnik u Čatam hausu (Chatham House), tink-tenku iz Londona. "Mislim da će Putin biti veoma zainteresovan da ne dođe do otopljavanja odnosa između SAD i Kine na štetu Rusije."