Ako pogledate kroz istoriju, ekonomska integracija nije garancija političkog pomirenja, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Čarls Kapčan (Charles Kupchan), član američkog Saveta za spoljne poslove (Council on Foreign Relations) i profesor Univerziteta Džordžtaun (Georgetown), povodom sporazuma koji su u petak potpisali Srbija i Kosovo sa SAD-om.
“Zapravo, u velikom broju slučajeva koji meni padaju na pamet imali ste ekonomsku integraciju bez velikog političkog uticaja. Zato mislim da je važno da se nastave razgovori Prištine i Beograda više u političkom pravcu. U suprotnom, mogli biste videti povećanje trgovine između Kosova i Beograda, nove granične prelaze, autoputeve – a da to ne vodi ka političkoj normalizaciji,” ističe Kapčan.
Kada je reč o izborima u Crnoj Gori, on ističe da smo svedoci veće političke fluidnosti i pozitivnih promena u Evropi.
“Čak i u Belorusiji Lukašenko se bori da ostane na vlasti. U drugim delovima Balkana bilo je pozitivnih promena, na primer, dogovor Severne Makedonije i Grčke o promeni imena. Stoga, silazak Đukanovića sa političke scene nakon što je toliko dugo bio na vlasti, pozitivan je znak promena koje se generalno dešavaju u Evropi, naročito na Balkanu", kaže Kapčan.
Audio verziju razgovora poslušajte ovdje:
Nedostaju politički elementi u sporazumu
RSE: Srbija i Kosovo su postigli dogovor o ekonomskoj normalizaciji, saopštio je u petak američki predsednik Donald Tramp, pozdravljajući ovaj događaj kao veliki pomak i istinski istorijski dan. “Ovo je trajalo decenijama jer niko nije pokušavao da dovede do kraja”, rekao je Tramp o dogovoru. „Posle mnogo godina, decenija nasilne i tragične istorije i godina propalih pregovora, moja administracija predlaže nov način za prevazilaženje razlika, fokusiranjem na otvaranje radnih mesta i ekonomski rast, ove dve zemlje su uspele da postignu veliki pomak”, istakao je američki predsednik. Kako biste ocenili stvarno značenje i domet sporazuma potpisanog u petak?
Kapčan: Mislim da se sa sigurnošću može reći da je značajan korak napred u pravom smeru da su lideri Kosova i Srbije potpisali sporazum koji bi trebalo da vodi većoj ekonomskoj integraciji. To je velika stvar imajući u vidu koliko su komplikovani odnosi ove dve zemlje od kada je Kosovo proglasilo nezavisnost.
Ne želim da prenaglašam značaj sporazuma. Ne bih se složio sa Trampom da je ovo istorijski iskorak, jer ostaje još dosta posla da se obavi. Videli smo u prošlosti da se sporazumi koji su postignuti o železnicama ili autoputevima, ne primenjuju uvek. Sačekajmo da vidimo šta će se dogoditi.
Ali, naravno postoje razlozi za optimizam i zadovoljstvo. Jedna od stvari koje me brinu, gledajući u detalje sporazuma, jeste da je on gotovo isključivo ekonomski po svojoj prirodi i ima veoma malo političkog sadržaja.
Mislim da je glavni politički sadržaj u sporazumu da Kosovo neće tražiti članstvo u međunarodnim organizacijama u narednih godinu dana, a da će se srpska strana suzdržati od kampanje povlačenja priznanja. Skoro sve ostalo se odnosi na ekonomske veze ili humanitarna pitanja. Ako pogledate unazad, sporazumi koji su primarno ekonomski i kojima nedostaje političkog sadržaja, ne ostvare proklamovani cilj.
Pregovori u Beloj kući: Šta su potpisali Srbija i Kosovo?
Sličan prisup je Trampove administracije u slučaju Izraela i Palestine. Fokusirajmo se na ekonomiju, trgovinu, investicije. Međutim, nije bilo nikakvog pomaka u njihovim odnosima.
Negativan primer BiH
RSE: Ne mislite da bi ekonomska normalizacija mogla da vodi, barem delimično, do smirivanja političkih tenzija?
Kapčan: Mislim da može pomoći, ali nije garancija. Drugim rečima, na kraju dana, morate da uključite i politiku a ne samo ekonomiju. Kada imate samo ekonomiju ali ne i politiku, ne dobijete ishode kojima ste se nadali.
Pogledajte Bosnu i Hercegovinu gde je bilo dosta investicija, uloženi su veliki napori u zajedničke poduhvate između Srba, Hrvata i Bošnjaka, ali u suštini nije mnogo toga ostvareno.
Pogledajte Japan i Kinu gde postoji velika trgovinska razmena, ali sa veoma malim geopolitičkim uticajem na poboljšanje njihovih odnosa. Pogledajte Tajvan i Kinu.
RSE: Da li smatrate da ekonomski sporazum ne može na kraju da dovede do političkog dogovora, već da služi u ovom trenutku kao zamena za izostanak političke saglasnosti Kosova i Srbije?
Kapčan: Još jednom, ovo je korak napred, bolje je nego ništa. Ali ako pogledate kroz istoriju, ekonomska integracija nije garancija političkog pomirenja. Zapravo, u velikom broju slučajeva koji meni padaju na pamet imali ste ekonomsku integraciju bez velikog političkog uticaja. Zato mislim da je važno da se nastave razgovori Prištine i Beograda više u političkom pravcu.
U suprotnom, mogli biste videti povećanje trgovine između Kosova i Beograda, nove granične prelaze, autoputeve – a da to ne vodi ka političkoj normalizaciji, osim ako lideri ne budu gurali u tom pravcu.
RSE: Ali ako imate autoput, slobodnu ekonomsku zonu ili ‘Mini Šengen’ ako bi ljudi slobodnije putovali i investirali, trgovali i susretala se lica različitih nacionalosti, to bi moglo da smanji tenzije, barem delimično, i pomogne u postizanju političkog dogovora.
Kapčan: Da, moglo bi pomoći. Moja poenta je da je ovo početak, a ne kraj. Ovo je prvi korak, a ne poslednji. Ako nije praćen izuzetnim naporom da se krene napred u političkom smeru, možda neće proizvesti ishod kojim se ljudi nadaju. Ali, jeste značajan napredak.
Zašto sporazum nije trilateralan?
RSE: Zašto ovaj sporazum nije trilateralan, već bilateralan između Srbije i SAD-a i Kosova i SAD-a? Da li je to ustupak Srbiji jer Kosovo nije član UN, iako ga je priznalo više od sto zemalja?
Kapčan: Za mene je taj aspekat sporazuma zabrinjavajući jer pretpostavljam da Srbija nije želela da de facto prizna vladu Kosova pregovarajući i potpisujući zvaničan dokument sa njom. Kao posledica toga, Srbija je potpisala sporazum sa SAD, kao i Kosovo sa SAD.
Obe strane su preko Vašingtona postigle niz dogovora kako bi krenuli ka ekonomskoj normalizaciji. Ali, činjenica da nisu postigli međusobni zvanični sporazum, upravo je ono o čemu govorim. Politika još uvek nije tu, i samo ekonomska integracija ih neće dovesti do te faze. To je dobar početak, to je osnov, ali se ovaj momentum mora nastaviti. SAD i EU moraju i dalje da pritiskaju obe strane kako bi nastavile ka političkoj normalizaciji.
Trampu potrebna diplomatska pobeda
RSE: Da li činjenica da nije trilateralan već bilateralan, znači da Srbija ima više razloga za zadovoljstvo od Kosova?
Kapčan: Mislim da obe strane imaju razloga da budu zadovoljne, zbog jednostavne činjenice da postoji tračak svetla u bilateralnim odnosima, razlog je za novu nadu da sada idu u pravom smeru. Da li je to sve čemu se moglo nadati? Nije. Da li je to takođe delom napor SAD-a da naglase postignuća predsednika Trampa? Da.
Nalazimo se usred izborne kampanje i predsedniku Trampu je bila potrebna diplomatska pobeda jer neki od njegovih najistaknutijih napora da dođe do sporazuma sa Severnom Korejom i Iranom, nisu prošli dobro.
Ali, u poslednje vreme je ostvario napredak sa sporazumom između Izraela i Ujedinjenih Arapskih Emirata. to je bio značajan pomak. Kao deo razgovora, Srbija se složila da premesti svoju ambasadu u Izraelu u Jerusalem, a Kosovo će krenuti napred ka priznavanju i normalizaciji odnosa sa Izraelom. To su velike stvari naročito u kontekstu američke politike.
Hrabar potez Kosova u vezi Izraela
RSE: Kakve će biti posledice primene te odredbe? To će sigurno imati širi odjek, pre svega na Bliskom istoku, jer muslimanske zemlje koje ne priznaju Kosovo, neće blagonaklono gledati na činjenicu da Srbija premešta ambasadu u Jerusalim, na primer Iran.
Takođe, u Teheranu neće biti oduševljeni ni ukoliko Beograd osudi Hezbolah. Istovremeno, ako Kosovo uspostavi diplomatske odnose sa Izraelom neće biti zadovoljne one muslimanske zemlje koje su priznale njegovu nezavisnost.
Kapčan: Da, naročito je hrabar potez Kosova, s obzirom da su muslimani većinsko stanovništvo. U pravu ste kada kažete da će biti zemalja na Bliskom istoku koje neće biti zadovoljne sa tim potezom, ali to je usputna posledica pregovora sa SAD-om.
Srbija se okreće Zapadu
RSE: Takođe se pominje i uzdržavanje od kupovine 5G tehnologije od nepouzdanih partnera, što je prikrivena referenca na Kinu. Da li će to razljutiti zvanični Peking imajući u vidu da se Srbija prilično oslanja na podršku najmnogoljudnije zemlje na svetu, ne samo finansijsku?
Kapčan: Srbija igra na više karata, tako da jedan dan naginje ka Zapadu, odnosno SAD i EU, a sledeći dan okreće se prema Istoku, oslanjajući se na Rusiju i Kinu. Mislim da sporazum od petka vodi Srbiju ka Zapadu. Odredba iz ovog dokumenta o 5G tehnologiji neće se svideti Kini. Stoga mislim da se, malo po malo, Srbija kreće ka atlantskoj orbiti. Kao što sam rekao, sporazum od petka je pokazatelj tog trenda.
Nadigravanje oko međusobnog priznanja
RSE: Prvog dana pregovora u četvrtak, najviše pažnje je privukla tačka 10. koja je, kako tvrdi delegacija Srbije, predviđala međusobno priznanje, što je ona odbila. Izaslanik američkog predsednika Ričard Grenel je u početku to negirao, ali je kasnije kazao da ’nema pregovora bez iznenađenja’.
U svakom slučaju, postavlja se pitanje zašto su SAD uvrstile tu tačku ako su znale da će je Srbija odbiti, i zašto su tako brzo od nje odustale. Na primer, u Dejtonu je vršen veliki i dugotrajan pritisak na Slobodana Miloševića da prihvati neke odredbe, kao što je koridor kojim je Republika Srpska podeljena na dva dela?
Kapčan: Nemam insajderske informacije kako su tekli razgovori, ali me ne bi iznenadilo da je Trampova adminsitracija pokušala da ide do kraja i ostvari političku normalizaciju.
To bi bio istorijski iskorak. Zašto da se to ne pokuša. Ako ste dobar pregovarač, onda to činite.
Zatim je smanjila aspiracije i zadovoljila se ekonomskom normalizacijom kada je shvatila da je to najviše što može postići i to potpisivanjem sa SAD-om, a ne međusobno. To je svakako manje od onoga što se očekivalo. Međutim, to je bolje nego ništa.
- Grenel: Nema pregovora bez iznenađenja
- Mali: Nikad nismo dobili gori papir
- Vučić: Priznanje više nije tema
Treba imati u vidu okolnosti i pritisak kome su kome su na domaćem terenu izloženi Vučić i Hoti.
Na kraju će biti međusobnog priznanja
RSE: Hoti je uoči sastanka u Vašingtonu rekao da međusobno priznanje Srbije i Kosova treba da bude krajnji ishod. Nakon potpisivanja sporazuma u petak ponovio je da on treba da vodi međusobnom priznanju. U kojim okolnostima je to moguće i kakvi su izgledi da se to uopšte desi?
Kapčan: Mislim da će se to desiti. Smatram da je pitanje kada će to biti, a ne da li će. Međutim, do toga neće brzo doći. Ne mislim da će ovaj sporazum dovesti do normalizacije odnosa u narednih nekoliko meseci.
Mislim da će na kraju dana izgledi za ulazak u EU biti dovoljno primamljivi da podstaknu Srbiju i Kosovo da normalizuju političke odnose. EU je jasno predočila da članstvo Srbije u ovoj instituciji zavisi od političke normalizacije. Smatram da je to najvažniji adut.
Ne znam kada će se to ostvariti. Međutim, to što se desilo u petak sugeriše da su obe strane „sele u svoja auta i voze auto putem“ ka punoj normalizaciji. Ne znamo kada će se i u kom kontekstu do desiti, ali u najmanju ruku one su na pravom putu.
To je dobro. Jedino vreme može pokazati kada će ekonomska dovesti do političke normalizacije. Kao što sam rekao prethodno, niko ne bi trebalo da se uljuljkuje da će ekonomska normalizacija sama po sebi dovesti do političke. To se neće desiti. Potrebno je delovanje političkih lidera, hrabrost u Beogradu i Prištini. Stoga je ovo početak a ne kraj.
RSE: Kada govorimo o političkoj normalizaciji, da li je nužan preduslov za to međusobno priznanje Srbije i Kosova, ili je moguća i ćesto pominjana varijanta ’dve Nemačke’. U ovom slučaju da Srbija ne blokira ulazak Kosova u UN i druge međunarodne organizacije, ali bez obaveze da ga prizna. Ili mislite da će EU insistirati na međusobnom priznanju?
Kapčan: Mislim da EU treba i da će insistirati na punom priznanju od strane Srbije. Njeno omogućavanje Kosovu da uđe u međunarodne organizacije, pri tom odbijajući da ga prizna –nije dovoljno.
Bajden zainteresovaniji za Balkan
RSE: U međuvremenu, kakve su garancije da će ovaj sporazum biti primenjen. Početkom godine u Berlinu je potpisan sporazum o uspostavljanju vazdušnog i železničkog saobraćaja između Beograda i Prištine, ali dosada je malo toga urađeno.
Da li je dovoljan garant da je jedan od potpisnika američka vlada? Takođe, šta će se desiti ako na predsedničkim izborima pobedi Džo Bajden (Joe Biden), koji će verovatno imati drugačiji pristup?
Kapčan: Nema garancija da će biti primenjen. Kao što ste rekli, prethodni sporazumi nisu realizovani. Stoga je sasvim moguće zamisliti da ni ovaj dogovor ne bude u potpunosti ostvaren. Jedan od problema je što će Tramp u potpunosti biti fokusiran na domaću politiku do kraja godine.
Ukoliko Bajden pobedi, ne verujem da će SAD umanjiti angažman o ovom pitanju. U stvari, Džo Bajden posvećuje veću pažnju Balkanu nego Donald Tramp i više je angažovan u toj regiji. Mogu da pretpostavim da će biti veoma zainteresovan da insistira na normalizaciji odnosa Srbije i Kosova. Stoga ne verujem da će biti smanjeno interesovanje SAD za ovo pitanje bez obzira da li će Tramp pobediti ili izgubiti na izborima.
EU i SAD treba da koordinišu aktivnosti
RSE : U ponedeljak će Vučić i Hoti razgovarati u Briselu pod pokroviteljstvom EU.
"Primili smo k znanju potpisivanje dokumenta u Vašingtonu," izjavio je jedan od portparola EU Peter Stano. On je dodao da će biti nastavljen rad na sveobuhvatnom sporazumu u cilju normalizacije odnosa između Kosova i Srbije, fokusirajući se na sva nerešena pitanja.
Istovremeno, specijalni izaslanik EU Miroslav Lajčak je izjavio da EU ima ‘crvene linije’. Kakva je uloga EU? Stiče se utisak da njene aktivnosti nisu koordinisane sa SAD-om kada je reč o sporazumu od petka?
Kapčan: Mislim da EU i SAD treba da zajednički rade kada je reč o Kosovu. Obe strane žele isti ishod. Ne mislim da je štetno da gledamo neku vrstu ping ponga u kome su jedan dan SAD angažovane, a drugi EU. Međutim, bilo bi bolje ako bi svi bili na istoj strani i zajedno radili.
Nije tajna da Trampova administracija nije veliki ljubitelj EU. Stoga me ne iznenađuje da Grenel i Tramp žele da vode sopstveni šou na ovom frontu. Međutim, bilo bi bolje da SAD i EU tešnje koordinišu. Mislim da će se to desiti ako Bajden pobedi. Smatram je on mnogo svesniji potrebe zajedničkog rada sa partnerima s druge strane Atlantika.
RSE: Međutim, ako Tramp ponovo pobedi, da li će SAD i EU nastaviti da nekoordinisano deluju kada je reč o dijalogu Srbije i Kosova, ili su se prećutno dogovorili da Vašington insistira na ekonomskoj, a Brisel na političkoj komponenti?
Kapčan: Ne znam šta se dešava iza pozornice. Tramp generalno voli da SAD same deluju. To je zaštitni znak njegovog predsednikovanja. Ukoliko ponovo pobedi, samo će pojačati takav pristup, jer će smatrati da je na izborima dobio za to potvrdu.
Možda ima nekih dogovora iza scene, ali bilo to dobro ili loše, SAD na mnogim diplomatskim frontovima preferiraju samostalno delovanje.
Evropa je ključna za Balkan
RSE: Stiče se utisak da je Kosovo sklonije da prihvati vodeću ulogu SAD u dijalogu nego EU, kao i Srbija dok je Tramp predsednik. Međutim, kao što je i sam Vučić rekao, Balkan je geografski u Evropi, te da ako zemlje regiona žele da postanu članice EU, moraju da sarađuju sa njom.
Kapčan: Da, ako ste Srbin ili Kosovar i zapitate se koja vam je zemlja ili deo sveta najbitniji u narednih nekoliko decenija – SAD ili Zapadna Evropa?
Lako je odgovoriti na to pitanje – Zapadna Evropa. Radi se o geografskoj poziciji te stepenu integracije, pre ili kasnije, Balkanskog poluostrva u širi evropski dom.
To ne znači da SAD nisu važan igrač, ali, kao što sam rekao, prava nagrada za Srbiju na kraju puta je članstvo u EU, a ne specifične veze sa SAD-om ili pristup njihovim kreditnim garancijama. Naravno, to je važno i može produbiti odnose Vašingtona i Beograda, ali na kraju Evropa je ključna.
Đukanovićev poraz pozitivan znak promena
RSE: Ishod parlamentarnih izbora u Crnoj Gori je očito udarac za Mila Đukanovića. Da li je ključno za ovakav rezultat sporni Zakon o slobodi veroispovesti, ili nezadovoljstvo građana njegovom sve autoritarnijom vladavinom i rasprostranjenom korupcijom?
Kupčan: To me podseća na zbivanja u Ukrajini, gde je Ukrajinska pravoslavna crkva nastojala da stekne samostalnost u odnosu na Rusku pravoslavnu crkvu. Srpska i Ruska pravoslavna crkva teže da zadrže moć i uticaj.
U tom kontekstu, Đukanović je tim zakonom težio da se distancira od Srbije i sačuva autonomiju Crne Gore. Doduše, njen slučaj je složeniji nego ukrajinski. Naime, u Ukrajini je Rusija anektirala Krim, intervenisala u Donbasu, što je uticalo na jačanje ukrajinskog identiteta uperenog protiv Rusije.
U Crnoj Gori postoji snažniji osećaj jezičke, kulturne i verske sličnosti sa Srbijom, što čini ovo pitanje mnogo složenijim i možda je igralo ulogu u Đukanovićevom porazu.
Međutim, šire posmatrano, svedoci smo veće političke fluidnosti, pozitivnih promena u regionu, čak i u Belorusiji. Lukašenko se bori da ostane na vlasti. U drugim delovima Balkana bilo je pozitivnih promena, na primer, dogovor Severne Makedonije i Grčke o promeni imena. Stoga, silazak Đukanovića sa političke scene nakon što je toliko dugo bio na vlasti, pozitivan je znak promena koje se generalno dešavaju u Evropi, naročito na Balkanu.
RSE: Đukanović je veoma dugo igrao na kartu da je brana Miloševićevom ekspanionizmu, širenju ruskog uticaja, zbog čega je Zapad često prećutno tolerisao korupciju i autoritarnu vladavinu u Crnoj Gori. Da li mu je Zapad na kraju povukao podršku uoči ovih izbora?
Kapčan: Ne znam. Nemam mnogo informacija o poziciji Zapada uoči izbora.
RSE: Međutim, u poslednjih nekoliko godina bilo je veoma kritičnih izveštaja poznatih organizacija sa Zapada, na primer Fridom hausa, koji je Crnu Goru po prvi put ove godine, posle dužeg vremena, svrstao u 'hibridne režime'.
Kapčan: Verujem da je postojala izvesna spremnost da se toleriše Đukanovićev čvrst pristup, zbog prozapadne orijentacije. Uspeo je da je uvede zemlju u NATO, uprkos nastojanjima Rusije da to spreči.
Sada, kada je Crna Gora čvrsto ukotvljena u Severnoatlantskoj alijansi, moguća je da mu je opala podrška Zapada, jer na kraju SAD i EU najviše brinu o slobodnim i fer izborima i mirnu promenu vlasti, ako je to izgledno da se desi u Crnoj Gori.