Kakvi su uslovi u kampovima na granicama Srbije?

Iz dana u dan raste broj građana koji se tokom vanrednog stanja zbog epidemije korona virusa smeštaju u kampove za prihvat državljana Srbije iz inostranstva i Zaštitnik građana prati da li su uslovi u tim kampovima u skladu sa pravilnikom, izjavio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) obmudsman Zoran Pašalić nakon što su pojedini građani koji su odvedeni u kampove izneli tvrdnje o neadekvatnim uslovima.

U kamp u Subotici, kojim upravlja Vojska Srbije, u utorak, 24. marta u ranim jutarnjim časovima dovedeni su srpski državljani koji su bili nekoliko dana "zaglavljeni" na aerodromu u Parizu.

Direktor policije Vladimir Rebić je gostujući na Radio-televiziji Srbije rekao da građane Srbije koji dolaze avionom sanitarna inspekcija i granična policija razdvajaju prema tome da li su došli iz područja koja su žarišta i da se na osnovu toga određuje karantin.

Međutim, jedan od putnika sa kojim je RSE stupio u kontakt, kaže da su putnici iz Pariza u Suboticu odvedeni bez objašnjenja i da su tamo boravili više od osam sati.

"Na aerodromu u Beogradu niko ništa nije znao da nam kaže. Na kraju smo mi u četiri ujutro završili u Subotici. Osim što smo dovedeni ovde bez ikakvog znanja, uslovi su nehigijenski. Sobe imaju po deset kreveta na sprat, male su, svi su jedni pored drugih. Kupatilo i wc su zajednički. Dva ili tri wc-a i dva ili tri tuša koji su u lošem stanju. U svakoj sobi vidimo bube. Jastuci su flekavi, posteljina je sa rupama", opisao je uslove u kampu u Subotici jedan od putnika, čije je ime poznato našoj redakciji, ali je želeo da ostane anoniman. Njegove navode su potvrdile još četiri osobe čiji je identitet poznat redakciji, a koje su takođe želele da ostanu anonimne.

Naš sagovornik ističe i da su građani negodovali i pokušali da izađu iz kampa, ali da je prihvatni centar u Subotici obezbeđivala vojska i policija. U utorak u popodnevnim časovima prebačeni su u Vojnu gimnaziju u Beogradu

Tvrdnje građana o lošim uslovima smeštaja u prihvatnom centru u Subotici, koje su u utorak preneli mediji, Ministarstvo odbrane je odbacilo u saopštenju za javnost, naglašavajući da su ispunjeni "svi uslovi za prihvat i smeštaj lica koja dolaze iz inostranstva i za koja se sumnja da bi mogla biti zaražena korona virusom“.

"Vojska Srbije obezbedila je smeštaj u objektima zidanog i kontejnerskog tipa koji se greju na gas, sa tuševima, toplom vodom, i svim drugim uslovima za ličnu higijenu. Centar je proteklih godina bio korišten za smeštaj migranata i kao takav često je kontrolisan od brojnih međunarodnih organizacija, bez i jedne primedbe", navodi Ministarstvo.

Dodaju i da se prostorije sterilišu, da u objektu dežura tim vojnih lekara, da su građanima obezbeđena tri obroka, kao i da u uslovima vanrednog stanja i epidemije korona virusa "nije realno očekivati da prihvatni centri imaju hotelske uslove", te da pozivaju građane koji su upućeni u prihvatne centre da "poštuju mogućnosti svoje države i instrukcije nadležnih državnih organa".

Kamp u Subotici, nadomak granice sa Mađarskom, otvoren je u subotu, 21. marta u prostorijama Prihvatnog centra za izbeglice i migrante. Prethodno je šatorsko naselje za građane Srbije koji dolaze iz inostranstva podignuto u mestu Morović kod Šida, na granici sa Hrvatskom. Razlog za otvaranje kampa u Subotici, kako je saopšteno, bio je pad temperature i pogoršanje vremenskih uslova.

Zaštitnik građana je prostorije prihvatnog centra u Subotici obišao u nedelju, 22. marta. Tada se, kako ističe, uverio da su u tim prostorijama, u kojima može da boravi do 100 lica, ispunjeni propisani uslovi za smeštaj, ishranu i medicinsku zaštitu.

"Uslovi u kojima se nalaze nisu idealni, nema tu posebnog komfora, ali su ispunjeni svi oni uslovi koje pravilnik zahteva", rekao je Pašalić i naglasio da se građani mogu obratiti ombudsmanu ukoliko imaju pritužbe na uslove u kampu ili proceduru trijaže.

Kako je saopštilo Ministarstvo odbrane, merama Vlade Srbije je predviđeno da se tokom pandemije korona virusa u kampove za prihvat građana iz inostranstva smeštaju srpski državljani koji nemaju prebivalište u Srbiji ili oni koji su u zdravstvenom riziku od oboljevanja od korona virusa.

"U ovom trenutku to su dve lokacije (Morović i Subotica), s time što se Morović zbog vremenskih uslova zatvara jer ne ispunjava one uslove koji su potrebni za smeštaj lica. Oni građani koji se nalaze u Moroviću prebačeni su iz šatora u čvrste objekte. Mi ćemo pratiti uslove pod kojima se nalaze građani u kampovima i po potrebi obaveštavati javnost", rekao je Zaštitnik građana Zoran Pašalić za RSE.

Pritužbe i iz kampa u Moroviću

U mestu Morović kod Šida, nadomak granice sa Hrvatskom, 19. marta je otvoreno šatorsko naselje kojim upravlja Vojska Srbije. Kamp, u kojem može da boravi 500 lica, podignut je u blizini vojnih objekata i vojnog odmarališta.

I sa otvaranjem kampa u Moroviću pojavile su se i prve pritužbe na higijenske uslove i proceduru na granicama. Zaštitnik građana, međutim, ističe da ta institucija nije dobila zvanične žalbe, ali da su imali indirektna saznanja o uslovima u kampu.

"O saznanjima koja su došla indirektno do nas, mi smo obavestili kamp Morović, ispitali sve te uslove i dobili saznanja da se građani nalaze u čvrstim objektima koja ispunjavaju ono što pravilnik nalaže", rekao je Pašalić.

Ministarstva odbrane, zdravlja i unutrašnjih poslova do objave teksta nisu odgovorili na pitanja RSE o tome koliko se ljudi trenutno nalazi u prihvatnim kampovima, koje se procedure sprovode i koliko dugo će građani tamo boraviti.

Takođe, nismo dobili ni reakciju na kritike da se na granicama ne sprovodi navedena procedura, odnosno da nije bilo lekarskih pregleda, kao i da u kampovima nisu ispunjeni higijenski uslovi za boravak građana.

Ministar zdravlja na konferenciji za novinare u Vladi Srbije 24. marta nije dao konkretan odgovor na pitanje gde se smeštaju građani koji dolaze iz inostranstva - da li u karantin u kampovima ili idu u kućnu samoizolaciju, i kako ministarstvo reaguje na pritužbe o nehigijenskim uslovima u Subotici.

On je u odgovoru "zamolio sve za razumevanje".

"Jednostavno, država će ponuditi sve ono što može i uradiće maksimalno. Pokušaćemo da obezbedimo maksimalne uslove, ali molim za razumevanje i jednu krajnju odgovornost. Mislim da nije trenutak da pričamo da li se nekome nešto sviđa ili ne sviđa", rekao je Lončar.

Iz aviona u Suboticu

Putnik iz Pariza za RSE navodi da je avion koji je Vlada poslala po građane Srbije sleteo na beogradski aerodrom "Nikola Tesla" u ponedeljak, 23. marta oko 11 časova uveče.

Kaže da je na aerodromu nakon sletanja procedura dugo trajala, kao i da nije bilo lekarskog pregleda. Po sletanju su građani dobili dokument koji su potpisali - rešenje sanitarne inspekcije da im se određuje "mera stavljanja u karantin u trajanju od 28 dana". U dokumentu je obrazloženje da je "u sprovođenju sanitarnog nadzora na državnoj granici, granični sanitarni inspektor utvrdio da je osoba boravila, ili se vraća iz zemlje u kojoj postoji zarazna bolest".

U tom rešenju se, međutim, ne precizira gde se karantin nalazi – da li se građani sprovode u karantin u prihvatnim kampovima, ili u kućni karantin.

Nakon toga građani su sprovedeni u autobuse. Jedan autobus je, prema rečima našeg sagovornika, putnike odveo u hotel u beogradskom naselju Rakovica. Dva autobusa su, kako priča putnik iz Pariza za RSE, krenula ka Subotici, a građanima nije rečeno kuda idu.

Po dolasku u kamp u Suboticu, objasnio je naš sagovornik, usledila je registracija.

"Čekali smo u redu. Bio je led, sneg. Mnogi od nas i nemaju zimsku garderobu, jer dolaze sa udaljenih destinacija. Poslali su nas u neku poljsku baraku gde su nam izmerili temperaturu. Kratko je trajala njihova provera. Temperatura se merila običnim toplomerom ispod pazuha", rekao je on.

Nakon pregleda su putnici, prema rečima našeg sagovornika, smešteni u sobe uz napomenu da će biti obavešteni o daljoj proceduri, a kako je naglasio, informacije su se menjale iz sata u sat.

Dodao je da im nisu podeljene maske, rukavice i dezinfekciona sredstva.

"Nemamo toalet papira, ni najosnovnija sredstva, a mi smo navodno u karantinu. Pričamo o potencijalno zaraženim, ugroženim osobama", naglasio je sagovornik RSE. Dodao je i da su svi građani boravili zajedno u dnevnim prostorijama.

Rekao je i da su od vojske koja upravlja kampom dobili flašice vode i obroke – pola vekne hleba, paštetu ili mesni narezak, i sok ili mleko u malom tetrapaku po osobi. Dozvoljeno im je da koriste svoje stvari i sredstva za higijenu, ukoliko imaju.

"Mi smo došli sa puta, vrlo smo ograničeni sa čistim stvarima i sredstvima za higijenu. Nismo se tuširali četiri ili pet dana, što dok smo stigli do Pariza, što tokom boravka na aerodromu. Ni u kampu se niko nije istuširao jer je prehladno. Hladno je u zajedničkoj prostoriji, i tu gde su toaleti i kupatilo, ja sam nosio tri para čarapa i patike", završio je priču naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, građani su u u utorak u popodnevnim časovima autobusima odvedeni u Vojnu gimnaziju u Beogradu, gde imaju "pristojniji smeštaj". Informacije o tome koliko će se tu zadržati i dalje nemaju.

Kako je izgledao kamp Morović?

RSE je u petak, 19. marta prvi put stupio u kontakt sa Zoranom Ašćerićem koji je tada boravio u kampu u Moroviću. Sa njim smo tada razgovarali putem video poziva i u "šetnji kroz kamp" Ašćerić nam je pokazao kakvi su uslovi tamo.

U kampu je proveo više od 24 časa, a nakon što je pušten kući, on je za RSE opisao kako je izgledala procedura na granici i boravak u Moroviću. Ašćerić je u Srbiju, preko Hrvatske, stigao iz Slovenije koja je na Vladinoj listi rizičnih zemalja koje su žarište epidemije korona virusa.

Ističe da ga je na graničnom prelazu Batrovci u petak ujutru dočekala "standardna procedura". Ipak, napominje da mu nije bilo jasno zašto ide u kamp, jer ima prebivalište u Srbiji. Na granici mu, kako kaže, niko nije merio temperaturu, niti je prošao bilo kakav sanitarni pregled.

Petak je proveo u Moroviću, zajedno sa građanima koji su pristizali u grupama. U šatorskom naselju je, prema njegovim rečima, tada boravilo više od 100 ljudi.

"Niko nam se nije obratio do petka u nekih 18 časova, kada je vojni starešina rekao da ćemo u subotu imati pregled, da će medicinsko osoblje doći da nas pregleda i ko nije pozitivan ide kući, ko je pozitivan ide u karantin u Suboticu", objašnjava Ašćerić.

Rekao je da po dolasku u kamp građani nisu imali sredstva za ličnu higijenu, te da je to organizovano tokom večeri. Maske, rukavice i sredstva za dezinfekciju nisu imali.

"Bilo je par montažnih slavina gde ste mogli da operete ruke hladnom vodom. U redu, sve je to napravljeno na brzinu i još je to u hodu bilo, pravilo se i dalje. Nismo imali struju, utikače da dopunimo telefone, posle je vojska i to organizovala. Imali smo one poljske toalete 'toi toi', desetak toaleta na sve nas", opisao je Ašćerić.

Vojska je, prema njegovim rečima, organizovala obroke za građane, pijaće vode je bilo, a uz dopust starešine kampa vojnici su sprovodili građane do njihovih automobila kako bi uzeli neophodne stvari. Ašćerić je prespavao u šatoru.

"To je pod šatorima u šumi, dobijete ćebad i spavate na metalnom krevetu, jastuci prljavi, a bilo je tu i čistih plahti. Većina nas je išla u druge šatore pa je uzimala dodatnu ćebad da bismo mogli da prespavamo pošto je bilo hladno. Nemate sa čime da se grejete, šatori nisu grejani".

Ipak, napominje da je starešina kampa organizovao da građani pređu u zidane objekte.

"Porodice sa malom decom su predveče prešle u neki bungalov, u zidani objekat, gde su imale bolje uslove, gde je toplo. Bilo je tu dosta žena, pa je njima isto omogućio vojni starešina da uđu u te sobe, apartmane, da imaju neku higijenu, grejanje, da se zbrinu. Muškim osobama je predloženo da se montažni kreveti prebace u prostorije restorana i da tu prespava ko hoće. Ali bismo tu bili grupisani, pa je dosta nas odbilo da ne bismo bili u bliskom kontaktu sa ljudima, pa smo ostali pod šatorom", rekao je Ašćerić.

Nakon što je utvrđeno da nema temperaturu, pušten je kući u samoizolaciju.

"Sad sam u svojoj kući sam, u samoizolaciji, sve poštujem. Ali nikakav papir nismo dobili", rekao je Ašćerić.

Ko ide u kamp?

Ministri u Vladi su u prethodnim danima davali oprečne izjave o tome ko od državljana Srbije ide u kampove za prihvat građana iz inostranstva.

Zaštitnik građana objasnio je za RSE da građani koji se sa granica upućuju u kampove moraju da ispune dva kumulativna uslova – da dolaze iz inostranstva, a nemaju prebivalište ili boravište u Srbiji, a drugi uslov je zdravstveni rizik koji utvrđuju nadležne osobe na granicama. U riziku su putnici koje dolaze iz žarišta korona virusa ili oni kojima je povišena temperatura.

"Apsolutno je potrebna lekarska procedura. Ona se obavlja tamo gde su za to predviđeni uslovi, ali to može raditi samo ono osoblje koje je za to nadležno i edukovano", rekao je Pašalić.

Ukoliko su građani upućeni u prihvatni kamp, prvo se radi provera njihovog zdravlja.

"Ona se radi ili na ulazu u kamp ako to vremenski uslovi dozvoljavaju, ili u samom kampu. Tu se prvenstveno meri temperatura. Kada se utvrdi da lice ima povišenu temperaturu, čak i ako je malo iznad 37 stepeni, onda se pristupa daljoj lekarskoj trijaži", objašnjava Pašalić.

Osobe koje imaju temperaturu upućuju se na drugi lekarski pregled.

"Meri se prisustvo kiseonika u krvi, odnosno saturacija, zatim stanje pluća, pritisak i temperatura. Oni koji imaju značajnije povišenu temperaturu, u toj situaciji se poziva odgovarajući zdravstveni centar koji ih svojim vozilom sprovodi na dalji tretman. Zašto naglašavam da je to vozilo zdravstvenog centra? Zato što oni imaju daleko bolji i rigorozniji postupak dezinfekcije", istakao je Pašalić. Dodao je i da oni građani sa povišenom temperaturom, a bez drugih simptoma, moraju biti izolovani od ostalih u kampu.

Objasnio je i šta se dešava sa osobama koje nemaju povišenu temperaturu.

"Oni koji nemaju zdravstveni rizik, upućuju se u njihovo prebivalište, pod kontrolom MUP-a se proverava da li se pridržavaju uredbe Vlade o kućnom karantinu. Dobija se pismeno da li su u karantinu 14 ili 28 dana, u zavisnosti od toga iz kojih zemalja dolaze", rekao je Pašalić.

"Oni koji imaju takvu situaciju da nemaju temperaturu, ali nemaju prebivalište ili boravište u Srbiji, stavljaju se u prihvatni kamp, odnosno karantin. Dužina njihovog boravka zavisi iz koje zemlje dolaze", objasnio je Zaštitnik građana.