Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Diže li akademska zajednica glas protiv vlasti u Srbiji?


Proteste su prvi u većem broju podržali profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu (njih 105), sa čijeg platoa i kreću šetnje svake subote

Više od 700 profesora, docenata, asistenata i stručnih saradnika fakulteta iz svih univerzitetskih gradova Srbije stavilo je svoj potpis na zajednički proglas podrške građanskim protestima koji se već dva meseca svake subote održavaju u Beogradu, a šire se i na ostale gradove Srbije - u ovom trenutku u preko 30 njih.

„U ime profesije i naše moralne obaveze prema studentima da negujemo slobodno mišljenje, slobodno izražavanje, pravo na istinito informisanje, kulturu dijaloga, da se zalažemo za vladavinu prava – sve ono što podrazumeva fundamentalne civilizacijske vrednosti i uvažavanje različitosti – dužni smo da dignemo svoj glas, u uverenju da građani Srbije zaslužuju bolje od onoga što im nudi ova vlast“, stoji između ostalog u tekstu koji potpisuju profesori i drugi nastavni kadar sa 31-og fakulteta Univerziteta u Beogradu, sva četiri fakulteta beogradskog Univerziteta umetnosti, kao i sa velikog broja fakulteta Univerziteta u Nišu, Novom Sadu, Kragujevcu, uz naučne savetnike, saradnike i istraživače brojnih naučnih instituta i drugih visokoškolskih ustanova.

„Potpisala sam podršku građanskim protestima zato što smatram da to jeste odgovornost nas doktora univerziteta, da iskažemo svoje mišljenje o načinu na koji se trenutno ovo društvo vodi“, rekla nam je Milena Dragičević-Šešić, redovna profesorka Fakulteta dramskih umetnosti (FDU) u Beogradu.

„Mislimo da se (država) vodi bez odgovarajućih demokratskih procedura, da su se izvršna i zakonodavna vlast praktično spojile, da se ne poštuju demokratske institucije, o medijskim neslobodama da i ne govorimo... Dakle, sve ono što se dešava u javnom prostoru ove zemlje je prilično strašno i mislimo da na to ovi građanski protesti sa pravom ukazuju“, rekla je Dragičević-Šešić.

Potpisala sam podršku građanskim protestima zato što smatram da to jeste odgovornost nas doktora univerziteta: Milena Dragičević Šešić
Potpisala sam podršku građanskim protestima zato što smatram da to jeste odgovornost nas doktora univerziteta: Milena Dragičević Šešić

I ’levi’ i ’desni’ oko istih ideja

Broj potpisa ispod takozvane „Univerzitetske podrške“ raste iz dana u dan.

Ipak, treba imati u vidu i da brojni članovi akademske zajednice imaju drugačije političke poglede i da su se mnoga imena sa te scene marta 2017. godine našla na spisku podrške predsedničkoj kandidaturi Aleksandra Vučića.

Istovremeno, pojedini intelektualci poput pisca Filipa Davida, penzionisanog profesora FDU, mada su podržali proteste, nisu saglasni sa činjenicom da se na spisku nalaze i imena sa takozvanog građanskog i imena sa takozvanog desnog političkog pola.

„Moje dvoumljenje, moje sumnje uprkos tome što podržavam proteste i mislim da ima razloga za proteste itekako, mislim da se ciljevi protesta moraju mnogo jasnije, preciznije postaviti da bi se onda o tome moglo razgovarati. Mora se imati jasan cilj i meni to ovde nedostaje. Kada ja na tom spisku vidim krajnje desne profesore i profesore koji su, da kažem građanski orijentisani, meni to dovodi u sumnju zapravo kako se sve to može završiti“, kaže David.

Mora se imati jasan cilj i meni to ovde nedostaje: Filip David
Mora se imati jasan cilj i meni to ovde nedostaje: Filip David

Profesorka Milena Dragičević-Šešić saglasna je da se ideološko šarenilo potpisnika može smatrati složenim. Ipak ističe i da, barem u ovom trenutku, njoj lično to ne predstavlja problem.

„Ovoga puta, čini mi se da svi mi ukazujemo na neke suštinske vrednosti koje su poništene. Nakon toga sledi bitka kroz političke institucije da se uspostavi vlast koja će stvarno odgovarati ne samo većini stanovništva koje često i kada glasa možda baš i nije sigurna za šta i kako glasa, već vlast koja će stvarno raditi u javnom interesu“, rekla je Šešić.

Proteste su prvi u većem broju podržali profesori Filozofskog fakulteta u Beogradu (njih 105), sa čijeg platoa i kreću šetnje svake subote, a potom im se pridružio i veći deo kolektiva Fakulteta političkih nauka (84). Nakon toga, proglas je potpisao i deo profesora Pravnog fakulteta, da bi danas na spisku bilo imena sa svih fakulteta Univerziteta u Beogradu i drugih gradova.

Potpisnici, istovremeno, insistiraju na tome da su zajednički stali iza temeljnih vrednosti koje smatraju ugroženim, a ne iza određene politike, mada je građanski protest jasno usmeren protiv načina na koji zemljom upravlja aktuelni režim na čelu sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem.

Ivošević i Čupić: Vučiću, podnesi ostavku
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:06:27 0:00

Na to ukazuje i tekst proglasa ispod koga su stavili svoja imena, a podršku koju je pružila tako doživljava i naša sagovornica, potpisnica Milena Dragičević-Šešić.

„Mislim da ovde apsolutno nije reč o zastupanju nekih konkretnih političkih stranaka, već je reč o zastupanju vrednosti demokratskog društva i demokratije“, rekla je.

U međuvremenu su proglas koji poziva na iste vrednosti, uputili i umetnici.

"Mi dole potpisani umetnici, saradnici u kulturi, istrajavajući u odbrani slobode govora i stvaralaštva, podržavamo građanske proteste, branimo osnovna načela demokratije, nezavisnost institucija, pravo da uputimo principijelnu kritiku, da jezikom argumenata ukazujemo na probleme u društvu", stoji u proglasu koji je potpisalo preko 330 glumaca, dramaturga, reditelja...

Ministar: Nema tu ozbiljnih imena

Rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović je o akademskoj podršci protestima za list Danas dala neutralnu izjavu u kojoj je skrenula pažnju da su „okviri političkog delovanja na univerzitetu utvrđeni odgovarajućim propisima“ i da „nalažu svim članovima akademske zajednice da unutar univerziteta deluju politički neutralno“.

Istovremeno međutim, veliku je prašinu podigla uvredljiva izjava resornog ministra Mladena Šarčevića koji je, gostujući na TV N1 rekao da mu podrška koju su profesori dali građanskim protestima ne smeta jer, kako se izrazio, „nema tu ozbiljnih imena”.

"Nema tu ozbiljnih imena", komentar je ministra prosvete Mladena Šarčevića na podršku koju su profesori dali građanskim protestima
"Nema tu ozbiljnih imena", komentar je ministra prosvete Mladena Šarčevića na podršku koju su profesori dali građanskim protestima

U inicijativi „Univerzitetska podrška“ navode da je broj potpisa dovoljan odgovor ministru, a profesorka Dragičević-Šešić ga poziva da još jednom pročita spisak imena. O tonu kojim se obratio akademskoj zajednici kaže da pokazuje „veliku aroganciju“

„I da, uopšte, vlast u celini pokazuje veliku aroganciju načinima kako vlada. To odbacivanje ’nema tu ozbiljnih imena’ - naravno da ih ima - samo pokazuje nedostatak znanja ministra prosvete koji se potpuno slučajno našao na mestu na kome se našao. Mislim da trenutna vlast nema kapaciteta, nema znanja, ali ima aroganciju koju joj daje ta neslućena moć koja je personalizovana u liku predsednika zemlje“, kaže Dragičević-Šešić.

O izjavi Šarčevića se u međuvremenu oglasio se i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je u četvrtak rekao da je uveren da ministar prosvete „nije imao nameru da bilo koga uvredi“.

Na konferenciji za novinare nakon sastanka sa predsedavajućim Predsedništva BiH Miloradom Dodikom u Beogradu, Vučić je rekao i „da mu se izjava Šarčevića učinila pogrešnom“ i da „smatra da je svaki čovek u Srbiji važan“.

„Meni je i te kako stalo do mišljenja svakog čoveka, nastavnika i svakog drugog. Verujem da ćemo umeti zajednički oko najvažnijih stvari da razumemo koliko je važno da svoje probleme rešavamo, a ne da ih ostavljamo za budućnost“, rekao je Vučić.

Nekada su studenti bili pokretači

Univerzitetski profesori su po prvi put od protesta 1996. – 1997. godine masovno i organizovano podigli glas, zastupajući zajedno iste ideje uprkos ideološkim razmimoilaženjima potpisnika proglasa.

Upadljiva razlika je međutim u tome što su tada studenti bili ti koji su se organizovano, noseći zastave svojih fakulteta, priključili protestima pokrenutim zbog krađe glasova na lokalnim izborima novembra ’96. i režima Slobodana Miloševića, a profesori su potom stali uz njih.

„Zajedno sa kolegama smo učestvovali u protestima“, podseća pisac, u to vreme i aktivni profesor Filip David.

Danas je inicijativa krenula od profesora, a studenti su, za sada samo sa dva fakulteta, u danima nakon toga počeli da im pružaju podršku.

„Ljudi generalno, naročito naša generacija, milenijalci, imaju utisak da ne postoji način bilo šta značajno promeniti, a taj stav je nastao delimično zbog neinformisanosti“, rekao nam je Ivan koji u Beogradu studira biologiju.

Sličnog je mišljenja i Sandra, studentkinja Farmaceutskog fakulteta. Rođena je 1996. godine, u vreme tadašnjih studentskih protesta. Za svoju generaciju studenata kaže da su letargični, kao i, dodaje, većina građana Srbije.
„Okolina oko mene nema svoje mišljenje ili prosto nema dovoljno hrabrosti da ga iznese“, kaže Sandra koju upravo zbog toga i ohrabruje podrška koju su protestima pružili profesori.

„Mislim da je važno da ljudi koji imaju nešto da kažu, to i učine. Naročito ukoliko su to ljudi koji su školovani – mada ne smatram da je to jedini parametar – ili neko ko prati političku scenu naše zemlje i istovremeno neko ko je kulturološki dovoljno upućen da i sa neke druge strane to prokomentariše“, kaže ova studentkinja farmacije.

Studenti Fakulteta političkih nauka su saopštili da su “ponosni na svoje profesore“
Studenti Fakulteta političkih nauka su saopštili da su “ponosni na svoje profesore“

Protestima i svojim profesorima su organizovano podršku pružili studenti Fakulteta organizacionih nauka i Fakulteta političkih nauka.

U svom proglasu, studenti FON-a su naveli da su „odlučni da se bore protiv nasilja, urušavanja demokratije i ukidanja osnovnih društvenih prava i sloboda i žele da stanu u odbranu časti svog fakulteta i pokažu da ’ni Fonovci ne ćute’“.

Dodaje se i da su „svesni pritisaka i zastrašivanja sa kojima su suočeni svi zaposleni u državnim institucijama, kao i profesori fakulteta, ne isključujući pritom FON“.

Studenti Fakulteta političkih nauka su saopštili da su “ponosni na svoje profesore“, a istovremeno su najavili i da će na naredni protest, u subotu 2. februara, doći organizovano, pešačeći od zgrade njihovog, do šest kilometara udaljenog platoa Filozofskog fakulteta u Beogradu.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao na odseku za novinarstvo Fakulteta za kulturu i medije u Beogradu. Radijskim i TV novinarstvom profesionalno se bavi od 2005. godine u RTV B92. U beogradski biro Radija Slobodna Evropa dolazi 2010. gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG