Dostupni linkovi

Još jedna izborna godina u Srbiji


Uz redovne predsedničke izbore, govori se o mogućnosti još jednih vanrednih parlamentarnih

Godina za nama bila je burna... Održani su još jedni parlamentarni izbori. Osobe skrivene fantomkama rušile su objekte u beogradskoj četvrti Savamala, plate i penzije nisu vraćene na nivo od pre smanjenja. Bogoljub Karić se, nakon obustavljanja istrage, vratio u Srbiju. U naselju Jajinci, u blizini kuće roditelja premijera, pronađeno je oružje. Po prvi put protestovali su pripadnici vojske.

I 2017. obećava – uz redovne predsedničke izbore, govori se o mogućnosti još jednih vanrednih parlamentarnih. Čekaće se na epilog slučaja „Savamala“, najavljena je oštra borba protiv sive ekonomije, smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru...

Stiče se utisak da će se u 2017. godini vući repovi iz godine za nama. Pre svega, biće to još jedna izborna godina. Osim redovnog biranja novog predsednika, nije isključeno ni da ćemo ponovo glasati i za sastav parlamenta.

U svakom slučaju, izbori će biti reč koja će obeležiti barem prvu polovinu godine, ocena je političkog komentatora Bobana Stojanovića, doktoranta i saradnika na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Pitanje je sada da li ćemo imati samo predsedničke izbore ili ćemo opet imati parlamentarne. Tu se može povući paralela sa prethodnom godinom. Iako smo imali nepotrebne izbore u aprilu mesecu, gotovo je cela godina nekako prošla u tom izbornom procesu i deluje da su političari kod nas, da se tako izrazim, bukvalno shvatili termin ’izborna godina’ i nakon završenog izbornog procesa, imali smo nekoliko meseci koje mogu čak da nazovem i ’rijaliti programom’ oko formiranja vlade. Kada je formirana vlada, praktično smo odmah ušli u neku vrstu kampanje ili izbornog procesa za 2017. godinu. Tako da su očekivanja za 2017. godinu da će prva polovina godina proći upravo u tome“, ocenjuje Stojanović.

Mogući i novi parlamentarni izbori: Aleksandar Vučić
Mogući i novi parlamentarni izbori: Aleksandar Vučić


Ako bude samo predsedničkih izbora – stvari se mogu završiti već u aprilu, ako bude i parlamentarnih, ukazuje naš sagovornik „onda nas verovatno očekuje naredni proces formiranja vlade još nekoliko meseci i, u političkom smislu, još jedna godina izgubljena u izbornom procesu“.

Veliki su izazovi i u oblasti ekonomije. Iako je godina, po proceni državnih zvaničnika u toj oblasti završena veoma uspešno, čak sa usvajanjem budžeta koji, kako je rečeno, predviđa “istorijski deficit”, mnogo je toga na čemu još treba raditi.


Same vlasti za ovu godinu najavljuju oštru borbu protiv sive ekonomije, najavljuje se i konačno smanjenje broja zaposlenih u javnom sektoru – obećanje koje se prenosi iz decembra u decembar.


Ove godine, resorna ministarka Ana Brnabić, iznela je nešto racionalniji i skromniji plan nego prethodnih godina - oko 5.000 ljudi manje u javnoj upravi. „U smislu da se ne planiraju toliko velika otpuštanja kao što smo imali u prethodne dve godine. To je dobro iz ugla ozbiljnosti planova“, kaže Vladimir Vučković iz Fiskalnog saveta, tela koje ocenjuje kredibilitet fiskalne politike države. Vučković podseća da raniji planovi u toj oblasti nisu ispunjeni, a da sadašnja procena od 5.000 ljudi viška, ne deluje toliko nedostižno.


Tako da može da se desi da javni sektor bude rasterećeniji za ovaj broj ljudi. Da bi se to odigralo na najbolji mogući način, potrebne su nam reforme velikih sektora kao što su prosveta i zdravstvo. Rešavanja viška zaposlenih nema, ukoliko se ovi važni sektori ne reformišu“, ističe Vučković.


Ipak, kako ukazuje, najvažniji izazov koji na polju ekonomije iščekuje Srbiju u 2017. godini, jeste da se konačno sprovede reforma državnih i javnih predeuzeća.

Tu se malo toga uradilo. I dalje ova preduzeća ispostavljaju račun budžetu i praktično se njihovi gubici prelivaju preko leđa poreskih obveznika. Ključni je zadatak vlade da promeni menadžment, da uspostavi tržišne mehanizme funkcionisanja u ovim preduzećima i da, na taj način, da jednu zdravu podršku i privrednom razvoju i da rastereti budžet“.

Borba protiv sive ekonomije i dalje će biti izazov. Stara boljka, koja, prema ovogodišnjim procenama Nacionalne alijanse za lokalni razvoj (NALED) svakoga dana „proguta“ oko osam miliona evra koji bi mogli da završe u budžetu Srbije, nalazi se i u fokusu vlade za 2017. godinu.

U tom smeru, premijer Srbije Aleksandar Vučić je, pred sam kraj 2016. godine, najavio zapošljavanje 100 novih inspektora terenske kontrole i pooštravanje kazni za neplaćanje poreza.

Neće više biti da odete kod sudije za prekršaje pa da dobijete opomenu, pa onda drugi put sedam dana, pa drugi put 14 dana da zatvorite... Sada ćemo prvi put ići na oštru novčanu kaznu, drugi put tri meseca zatvaranje, treći put ili šest meseci ili godinu dana. Ko misli da se igra sa državom, nek izvoli“, rekao je Vučić.

Događaj koji je dobrim delom obeležio 2016. godinu jeste i noćno rušenje u beogradskoj četvrti Savamala, koje su izvršile osobe maskirane fantomkama.

Uz rušenje objekata koji su se nalazili na mestu predviđenom za gradnju državnog projekta ’Beograd na vodi’, fantomi su protivpravno lišili slobode i nekolicinu građana koji su se tu zatekli, a na čije pozive, kako tvrde, policija nije reagovala. Zbog, kako je ocenjeno, urušavanja pravne države, više desetina hiljada ljudi je u nekoliko navrata izašlo na ulice zahtevajući istinu. Istinu su tražile i institucije poput Zaštitnika građana, ali epilog nismo dobili.

To nezatvoreno poglavlje iz 2016. godine, preneće se i u narednu godinu, kaže nam politički komentator Boban Stojanović. Ipak, izražava i bojazan da epiloga, zapravo, neće ni biti.

Ali mislim da bi i građani i neke političke opcije morali da izvrše ozbiljan uticaj da se taj problem reši. To je nešto što definitivno opterećuje i pitanje vladavine prava i pitanje funkcionisanje države kao države, jer takve stvari su prosto nedopustive u današnjem svetu. Tako da, sa te strane se nadam da ćemo dobiti sudski epilog i da će stvarno oni koji su odgovorni odgovarati ne samo politički već i krivično. Ali, iskreno, kod mene postoji ta bojazan da se to nikada neće rešiti, a na nama je da ne dozvolimo da tako nešto zastari i da ostane nerešeno“, kaže Stojanović.


U društveni život Srbije vraća se i Bogoljub Karić, nakon što je Specijalni sud ukinio rešenje o pritvoru i naložio povlačenje poternice koja je raspisana pre 11 godina. U politički, navodno neće, ali će , prema rečima svog brata Dragomira, ostati u rukovodstvu Pokreta snaga Srbije.

U 2016. godini se, podstimo, na političku scenu Srbije vratio Vojislav Šešelj, nakon što je prvostepeno oslobođen u Hagu. U parlament su ušli njegovi radikali, a on je najavio kandidaturu za predsednika države.

Parlament je ove godine dobio još nekoliko osveženja – poslanike iz pokreta Dosta je bilo i Dveri, podseća Boban Stojanović.

To je za mene pozitivna stvar iako ne podržavam sve što oni rade – ni DJB ni pokret Dveri - ali mislim da je na neki način osvežena politička scena koja je praktično od dvehiljaditih do danas ostala ista i nepromenjena“, kaže Stojanović.

Na Srbiju će se, u narednoj godini, odraziti i dešavanja u svetu i regionu. Naši sagovonici ocenjuju da bi, gledajući 2016. godinu, moglo doći do regionalnih trzavica, ali da neće biti bure.

Što se ekonomije tiče, neizvesnosti je više – pre svega bi dešavanja u pogledu kamatnih stopa, cena primarnih proizvoda, nafte, kao i eventualni poremećaji iz međunarodnog okruženja, mogli da budu faktor koji bi uticao na ekonomske planove.

  • 16x9 Image

    Ognjen Zorić

    Diplomirao novinarstvo na Fakultetu za kulturu i medije u Beogradu. U beogradski biro RSE dolazi u oktobru 2010. godine gde radi kao novinar, reporter, te uređuje i vodi dnevne emisije.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG