Izrael je bez jasne parlamentarne većine i nakon ponovljenih izbora, pa je gotovo jedini izlaz vlada jedinstva koju bi činile dve grupacije: savez partija centra Plavo-belo i konzervativni Likud, koji su gotovo izjednačeni po broju glasova. U suprotnom Izraelci će i po treći put ove godine na izbore, što stranke žele da izbegnu.
Dve glavne političke grupacije - centristička plavo-bela alijansa bivšeg načelnika Generalštaba izraelske vojske Benija Ganca i konzervativna partija Likud aktuelnog premijera Benjamina Netanjahua - osvojile su, prema poslednjim izveštajima, svaka po 32 poslanička mandata u parlamentu, Knesetu sa 120 mesta, a ni jedna sa svojim prirodnim saveznicima ne može da formira većinsku koaliciju.
Tačnije Netanjahuov Likud neće imati većinu sa desničarskim i partijama ultraortodoksnih Jevreja bez nacionalističke stranke Izrael naš dom (Izrael bejtenu) bivšeg ministra spoljnih poslova i odbrane Avigdora Libermana, čije je odbijanje da uđe u vladu u aprilu i dovelo do novih izbora.
Ni glavni rival Netanjahuovog konzervativnog Likuda, savez partija centra Plavo-belo i druge centrističke stranke, kao i one na levici ne mogu da sastave vladu bez podrške Libermana, koji će imati ključnu ulogu kao jezičak na vagi, jer obema grupacijama nedostaje pet-šest mandata za većinu.
Liberman je ponovio je da insistira na osnivanju vlade nacionalnog jedinstva koja bi se sastojala od njegove partije i pomenuta dva vodeća bloka.
Netanjahu optužio arapske partije za nelojalnost
Obraćajući se pristalicama rano jutros, Netanjahu je odbio da prizna poraz i najavio da će osnovati novu vladu u kojoj nema arapskih partija nakon kampanje u kojoj je dovodio u pitanje lojalnost arapske manjine što je izazvalo optužbe arapskih lidera za rasizam i huškanje.
"U narednim danima organizovaćemo pregovore da okupimo jaku cionističku vladu i sprečimo opasnu anticionističku vladu", rekao je Netanjahu, tvrdeći da arapske partije "negiraju postojanje Izraela kao jevrejske i demokratske države i veličaju krvožedne ubice".
Međutim, u slučaju pregovora o velikoj koaliciji, pitanje je da li Netanjahu kao premijer sa najdužim stažem u istoriji Izraela, može da ostane na toj funkciji.
Naime, lider centrističke grupacije Plavo-belo Ganc isključuje mogućnost da sedi u vladi koju bi predvodio Netanjahu. U svakom slučaju, ukoliko aktuelni izraelski premijer ode sa funkcije, izgubiće imunitet i biće mu suđeno po optužbi za korupciju.
Ganc je izjavio da izgleda da je Netanjahu poražen, ali da to mogu potvrditi samo zvanični rezultati.
On je istakao je da se čini da je njegova stranka ispunila svoju misiju i obećao da će raditi na formiranju jedinstvene vlasti.
Savez arapskih partija treći po snazi
Predsednik Izraela Ruven Rivlin najavio je da će vršiti pritisak na lidere stranaka da brzo obrazuju vladu nakon što su izlazne ankete pokazale da nema jasnog pobednika na parlamentarnim izborima.
Rivlinov kabinet je saopštio da će on nominovati kandidata za narednog premijera vođen potrebom da se izbegnu treći izbori nakon dva glasanja u roku od pet meseci.
Predsednik Izraela ima uglavnom ceremonijalnu ulogu u političkom životu zemlje, ali takođe i važan zadatak da poveri formiranje nove vlade partijskom lideru koji ima najviše šansi da obrazuje vladajuću koaliciju.
Mandatar će imati na raspolaganju šest nedelja da to postigne, a u slučaju da ne uspe drugi kandidat ima na raspolaganju 28 dana da formira vladu. Ako ni on ne uspe održaće se novi izbori.
Po izlaznim anketama TV Kanala 13, koji je bio najtačniji posle aprilskih izbora, Likud je osvojio 31 poslaničko mesto, a Gancov savez 32. Po tim anketama blok desnog centra ima 54 poslanika od ukupno 120, četiri manje od bloka levog centra.
Savez arapskih partija Zajednička lista osvojio je 13 mesta, nacionalistička stranka Izrael naš dom bivšeg ministra odbrane Avigdora Libermana, za koga se predviđalo da će biti ključni faktor za obrazovanje koalicije osvojio je 8 do 10 mesta. Dve verske partije osvojile su takođe osam mandata, a po šest savez desnih partija Jamina i dve levičarske Demokratska unija i Laburosti-Gešer.
Ultranacionalistička partija Jevrejska snaga nije prešla izborni prag.
Izlaznost je bila 63,7 procenta, nešto više nego u aprilu.
Ključna uloga Libermana
Liberman je jutros ispred svoje kuće u jevrejskom naselju Nokdim na Zapadnoj obali rekao novinarima da neće dozvoliti da se glasa treći put.
"Uvek smo govorili da je vlada jedinstva jedino moguće rešenje u vanrednim situacijama, a ja vam kažem da je sadašnja situacija – i bezbednosna i ekonomska – vanredna. Zemlji je stoga potrebna široka, koaliciona vlada, koja se neće boriti za opstanak od jedne do druge sedmice, od jednog do drugog glasanja o nepoverenju," kazao je Liberman.
Njegova partija će osvojiti između osam i deset mandata, što je veliki skok u odnosu na aprilske izbore kada je jedva prešla cenzus dobivši pet poslaničkih mesta.
Tokom čitave kampanje ta sekularna partija je govorila da neće služiti u vladi sa ultraortodoksnim partijama i kritikovala ultradesničare.
On je izneo svoje zahteve od kojih su najvažniji regrutovanje u vojsku ultraortodoksnih Jevreja i javni transport na jevrejski dan odmora šabat, rekavši da nema nameru da razgovara ni sa jednom drugom partijom dok ne ispune njegove preduslove.
Liberman, rodom iz Moldavije, ipak je ublažio ton u odnosu na ultraortodoksne partije opisavši ih kao političke rivale a ne neprijatelje i izrazivši spremnost da služi u vladi sa Netanjahuom, a ideju o formiranju vlade s arapskim partijama je označio apsurdnom.
Liberman se inače smatra glavnim uzrokom ponovljenih izbora jer je odbio da uđe u vladajuću koaliciju koju je pokušavao da obrazuje Netanjahu posle glasanja u aprilu. Umesto da pokuša da pronađe jedan glas, koji mu je nedostajao za većinu, na drugoj strani, Netanjahu je odlučio da raspusti parlament, raspisao vanredne izbore i u kampanji se obrušio na svog nekadašnjeg štićenika.
Međutim, ti napadi kao da su išli u prilog Libermanu koji je skoro udvostručio broj mandata.
Liberman je podneo ostavku prošle godine na mesto ministra odbrane jer je Netanjahu blokirao njegove planove za odlučnijim oružanim udarima protiv palestinskih militanata u Gazi.
No, njegov sekularni program i žestoke kritike – koje je izgovarao monotono sa još uvek ruskim akcentom – nisu mu pomogli da postane spasilac zemlje u očima građana umornih od Netanjahuove duge vladavine, opterećene korupcionaškim skandalima, piše AP. I sam Liberman se suočavao sa ozbiljnim optužbama za korupciju.
S obzirom da su se imigranti sa prostora bivšeg Sovjetskog Saveza, kao okosnica Libermanovog biračkog tela, u međuvremenu integrisali u izraelsko društvo, na poslednjim izborima beleži sve slabije rezultate.
Zbog toga je promenio strategiju, možda procenjujući da Izraelci uglavnom nisu zainteresovani za sukob sa Palestincima, takođe da ključna podela među Jevrejima nije na levicu i desnicu već na sekularne i vernike. Tako je Liberman kao nekada jedna od najpolarizirajućih političara, sada postao sekularni pomiritelj koji gradi mostove, zbog čega je stekao podršku čak i biračima u bastionu liberala u Tel Avivu, prenosi AP.
Dva puta izbori u istoj godini nikada ranije od 1948.
Jučerašnji izbori bili su drugi u Izraelu ove godine, što se još nikada nije desilo od osnivanja zemlje 1948. godine.
Na aprilskim izborima i Netanjahuov Likud i Gancova stranka osvojili su isti broj poslaničkih mandata, 35, ali je izgledalo da Netanjahu, koji je težio da četvrti put uzastopno, a peti put ukupno bude premijer, sa svojim saveznicima ima više šansi da osnuje novu vladu, ali nije uspeo.
Facebook Forum