Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Iz Sarajeva odgovor Vulinu: Zna se politika Miloševićevog režima


Panorama Sarajeva, ilustrativna fotografija

Aljoša Čampara, ministar unutrašnjih poslova Federacije BiH i zastupnik Stranke demokratske akcije (SDA) u Skupštini Kantona Sarajevo, koja je inicirala donesenu odluku da se književnik Peter Handke proglasi personom non grata, odgovorio je ministru odbrane Srbije Aleksandru Vulinu, koji je oštro komentarisao ovaj potez vlasti Kantona Sarajevo.

"Poznati su stavovi gospodina Vulina, koji unosi konfuziju i stalne nemire u cijelom regionu, jer je on nasljednik jedne politike režima Slobodana Miloševića koja je završila u Hagu tako kako je završila, sa najčešćim presudama Međunarodnog suda. Tačno se zna politika Miloševićevog režima, šta je uradila i šta je sve donijela na ovim prostorima", rekao je ministar Čampara u izjavi za Radio Slobodna Evropa (RSE).

Zastupnici Skupštine Kantona Sarajevo u srijedu (11. decembra) proglasili austrijskog književnika, dobitnika ovogodišnje Nobelove nagrade za književnost Petera Handkea za nepoželjnu osobu na području sarajevskog kantona. Navedeno je, uz ostalo, kako je "Handke u svojim javnim nastupima, u vrijeme agresije na BiH javno podržavao agresorski režim na čelu s ratnim zločincem Slobodanom Miloševićem te više puta i pored svih presuda Međunarodnog suda u Haagu negirao zločin genocida u Srebrenici".

Vulin je ovu odluku prokomentarisao navodeći u saopštenju kako "Peter Handke neće ništa izgubiti time što neće imati priliku da vidi kako izgleda džamahirija na Balkanu, ali će Sarajevo izgubiti mnogo jer neće upoznati hrabrog i mudrog čoveka".

"Prije svega", komentariše ovo saopštenje ministar Aljoša Čampara, "Sarajevo je evropski Jerusalem, tako ga svi zovu. Sarajevo je poznato kao grad suživota, kao grad jedinstva različitosti, kao grad tolerancije, pa čak u najtežim vremenima agresije na Sarajevo, Sarajlije su to uspjele dokazati".

Priča o nekakvim džamahirijama i pokušajima predstavljanja Sarajeva Teheranom, samo je puki pokušaj nemoći: Aljoša Čampara
Priča o nekakvim džamahirijama i pokušajima predstavljanja Sarajeva Teheranom, samo je puki pokušaj nemoći: Aljoša Čampara

"Danas je Sarajevo centar regije, po svim društvenim i kulturnim događajima, tako da ta priča o nekakvim džamahirijama i pokušajima predstavljanja Sarajeva kao nekom džamahirijom, ili neki to nazivaju Teheranom, samo je još jedan puki pokušaj nemoći, jer ne mogu ništa drugo reći, pa onda potežu za takvim stvarima", kaže Čampara za RSE.

Vučićeva 'instrukcija'

Saopštenjem se nakon usvajanja Deklaracije kojom je Handke proglašen nepoželjnim na širem području Sarajeva oglasio još jedan ministar u Vladi Srbije, Vladan Vukosavljević, ministar za kulturu i informisanje, navodeći da je "ista ona pamet koja je svojevremeno srušila bistu Ive Andrića u Višegradu i rušila srpske manastire na Kosovu 1999. i 2004. godine, proglasila Handkea nepoželjnom osobom u tamnim prostorima nacionalne i verske isključivosti.

"Države i državice iz regiona koje nisu poslale svoje predstavnike na dodelu Nobelove nagrade, iz uskogrudih i srbofobskih motiva, propustile su priliku da, bar preko svojih ambasadora, budu ogrejane toplim sjajem velikog događaja, priređenog u slavu književnosti i čovekoljublja", naveo je Vukosavljević u pisanoj izjavi.

Od Vlade Srbije Radio Slobodna Evropa nije dobila odgovor na pitanje hoće li se ograditi od saopštenja ministara Aleksandra Vulina i Vladana Vukosavljevića povodom dodjela Nobelove nagrade austrijskom piscu Peteru Handkeu, odnosno, reakcije sarajevske vlasti na taj događaj.

"Opšti ton u reakcijama na Nobelovu nagradu Handkeu dao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je rekao da sada imamo dva 'nobelovca' – pored Andrića i Handkea", kaže za RSE Žarko Korać, univerzitetski profesor u penziji i nekadašnji potpredsjednik Vlade pokojnog premijera Srbije Zorana Đinđića.

"Iskreno ne znam kakve veze (Peter) Handke ima sa Srbijom. On je, kao što znamo, austrijski pisac, a ni tematski se nije bavio našim regionom niti istorijom ovog regiona, ako ne računam nekoliko nesrećnih i bednih tekstova koje je napisao kao podršku Slobodanu Miloševiću", izjavio je Žarko Korać.

Handke heroj za Srbe, za Albance branilac zločina
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:18 0:00

Korać ocjenjuje da su te izjave samo razrada onog što je predsjednik Srbije već rekao:

"Vulin je, naravno, po običaju, najagresivniji i najbezobrazniji, nazivajući Sarajevo džamahirijom, a ministar kulture Vukosavljević, koji je jedan apsolutno nekompetentan čovek i, uzgred, član Krunskog saveta, moli se za spas duša onih koji nisu razumeli veličinu Handkea, iako bih mogao da se zakunem da ministar Vukosavljević verovatno nije pročitao ni jedno jedino delo Handkea", kaže Korać.

"Sve u svemu", dodaje, "Srbija podrškom Handkeu, govorim o zvaničnoj Srbiji, ne o nezavisnim i demokratskim ljudima, pokazuje, u stvari, da sebe doživljava kao potpuni kontinuitet Miloševićevog vremena – po logici: Handke je podržavao Miloševića, Handke je nagrađen, bogami nagrađeni smo i mi jer to je bila ispravna politika".

Austrijski pisac je 2015. godine, odlukom gradske Skupštine, proglašen za počasnog građanina Beograda. Nagrađen je, kako je tada rekao predsednik Skupštine grada Nikola Nikodijević "za promovisanje Beograda i podršku u teškim vremenima".

Odluka Udruženja književnika Republike Srpske

Istovremeno, Udruženje književnika Republike Srpske uputilo je otvoreno pismo i poziv za dolazak u Banjaluku austrijskom piscu Peteru Handkeu. Kako navode iz ovog Udruženja, Handke je proglašen i za njihovog počasnog člana.

Eli Tauber, savjetnik za kulturu Jevrejske zajednice u BiH, izjave dva ministra Republike Srbije, kao i poteze udruženja književnika Republike Srpske, komentariše ovako:

"Žao mi ješto i ja nisam član te skupštine Kantona Sarajevo da se pridružim jednoglasnom stavu protiv dolaska i proglašenja Handkea nepoželjnom osobom u Kantonu Sarajevo. Drugo, naravno da svaka izjava koja dolazi iz Srbije po ovom pitanju, kad je bilo proglašenje za dobitnika Nobelove nagrade, nedvosmisleno govori o jednom stavu države Srbije prema Bosni i Hercegovini i onom stavu, koji ni u kom momentu nije uspio da prevaziđe one momente ratnog huškanja i onog svega što se dešavalo u ovoj našoj nesretnoj državi u toku proteklog rata."

"Ovo je sve nastavak", kaže dalje Tauber, "i sve to treba u tom kontekstu i posmatrati, a ne samo kao trenutnu izjavu jednogili dvaministra ili prolaznih ministara u državi Srbiji".

"Naravno, isto kao i ova odluka Udruženja književnika Republike Srpske da se pozove Handke u Bosnu i Hercegovinu, da mu se dodjeli titula počasnog člana. To je sve nastavak jedne iste igre, mogu slobodno da kažem, sramota za ovu državu i za te ljude koji daju takve izjave i povlače poteze koji im neće nikada služiti na čast", ističe Tauber.

Nakon što je Skupština Kantona Sarajevo (KS) usvojila na sjednici u srijedu deklaraciju kojom je ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost Peter Handke proglašen nepoželjnom osobom u tom kantonu, sličnu odluku donio je i odlazeći ministar vanjskih poslova Kosova Behgjet Pacolli.

Peter Handke, austrijski pisac koji je podržavao Slobodana Miloševića dobio je 10. decembra na Međunarodni dan ljudskih prava Nobelovu nagradu za književnost za 2019. godinu.

Dodjelu nagrade Handkeu ranije su bojkotovale Bosna i Hercegovina, Kosovo, Albanija, Hrvatska, Sjeverna Makedonija i Turska.

Još od najave Nobelovih nagrada, brojne organizacije, pojedinci u BiH kao i na Kosovu izražavali su svoje negodovanje zbog dodjeljivanja nagrade piscu koji je branio politiku Slobodana Miloševića.

Na sam dan dodjele nagrade, u glavnom gradu Švedske održana su dva protesta, a brojni ratni reporteri koji su izvještavali iz ratova u Bosni i Hercegovini i na Kosovu su se oglasili na Twitteru, sa tekstovima koje su pisali ratnih devedesetih.

Protiv Nobela Handkeu: #BosniaWarJournalists
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:02 0:00

  • 16x9 Image

    Branka Trivić

    Radila kao novinar i urednik u Informativnom i Kulturnom programu Radio-televizije Beograd od 1983. do 1992. Na Radiju Slobodna Evropa radi od 1993. godine.

  • 16x9 Image

    Gordana Sandić-Hadžihasanović

    Saradnik Radija Slobodna Evropa od 1996. godine. Uređivala emisije posvećene izbjeglim i raseljenim osobama. Među osnivačima prve mreže bosanskohercegovačkih radio stanica i Jutarnjeg programa "Radio 27", što je jedan od zapaženijih projekata RSE. Trenutno uređuje emisiju "Na vratima Evrope", posvećenu evropskim integracijama i obavezama BiH na evropskom putu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG