Pravi razlog za rusku agresiju na Ukrajinu jeste san gospodina Putina da obnovi carstvo u određenoj formi, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) ruski istoričar, Andrej Zubov.
"Ukrajina je ključna tačka za ostvarivanje tog sna. Putin ima to na umu od početka svoje vladavine. Aneksijom Krima 2014. započeo je realizaciju tog projekta. On to nije učinio ranije jer se nadao da će se Ukrajina postepeno reintegrisati u neku varijantu ruskog carstva po modelu Belorusije," ističe ruski istoričar.
On dodaje da posle revolucije na Majdanu (u Kijevu) to nije bilo moguće i Putin je počeo da razmišlja o pravoj agresiji i ratu.
"Dakle, ovde se ne radi o odbrani stanovništva u Ukrajini koje govori ruski jezik, već o osvajanju teritorije i obnovi carstva," smatra Zubov.
Prema njegovom mišljenju, poslednji uspesi ukrajinske armije pokazuju da ruska armija nije tako snažna kao što je prikazivana.
"Ruska armija je, kao i svi delovi ruske ekonomije, sada u veoma komplikovanoj poziciji. Na primer, ruski automobili nisu tako dobri i svako ko je mogao u Rusiji pre rata, radije bi kupovao evropska, japanska ili južnokorejska vozila. Ista je situacija i sa vojnom opremom," ocenjuje Zubov.
Iz tih razloga, smatra, ruska armija nije dobro opremljena i moćna, kao što je ceo svet pretpostavljao pre ovog rata.
On ukazuje da je drugi problem motivacija za borbu.
"U Ukrajini je ona veoma visoka u pružanju otpora ruskom napadu, što je iznenadilo Putina. Međutim, motivacija ruskih građana za borbu nije tako visoka, jer većina njih ne razume zbog čega se ovaj rat zaista vodi i zašto treba da žrtvuju svoj život. Zato ruska invazija nije uspešna", kaže Zubov.
On procenjuje da ako zapadne zemlje nastave da podržavaju Ukrajinu, "rat će se završiti ukrajinskom pobedom za nekoliko meseci, možda za pola godine".
Profesor Andrej Zubov je 2014. uporedio aneksiju Krima sa Hitlerovim anšlusom Austrije 1938. zbog čega je dobio otkaz na državnom Institutu za međunarodne odnose (MGIMO).
Do 17. veka Ukrajinci nisu sebe doživljavali kao posebnu naciju
RSE: Postoje suprotstavljeni istorijski narativi. Naime, Putin tvrdi da su Rusi i Ukrajinci isti narod da je "modernu Ukrajinu u potpunosti stvorila Rusija".
On je precizirao da je reč o boljševičkoj, komunističkoj Rusiji. "Ovaj proces je počeo odmah nakon revolucije 1917. Lenjinovi principi izgradnje države nisu bili samo greška. To je bilo gore od greške. Posle raspada SSSR-a 1991. to je postalo apsolutno očigledno", kazao je Putin.
Istovremeno, Ukrajina insistira da nije samo nezavisna država, već i da su Ukrajinci posebna nacija. Da li istorija daje odgovor na ovo pitanje jer se i Rusija i Ukrajina tvrde da vode poreklo od Kijevskog Rusa u 9. veku?
Zubov: Istorija nema uticaja na današnja zbivanja. Čak i ako se eksperti saglase da Ukrajina nije bila nezavisna država, a Ukrajinci poseban narod – pre nekoliko vekova – to uopšte nije bitno. Ukrajina je sada suverena država, a Ukrajinci poseban narod.
Iako Englezi i Australijanci imaju isto etničko poreklo i govore istim jezikom, reč je o dve posebne države. U Srbiji i Crnoj Gori ljudi govore sličan jezik, ali se radi o dve nezavisne države. To se odnosi i na Ukrajinu i Rusiju. Dakle, pozivanje na istoriju nema prevelikog značaja.
Međutim, ako vas interesuje istorija – da, ukrajinska nacija je nastala u 14-15. veku, kada su zapadni deo Kijevskog Rusa oslobodili Litvanci od mongolske Zlatne Horde. Nakon toga sve je vidljivija distinkcija između zapadnog dela drevnog Kijevskog Rusa i njenog istočnog dela, odnosno Moskovske kneževine.
Međutim, do kraja 17. veka Ukrajinci nisu sebe doživljavali kao posebnu naciju, već kao deo Rusije, ali sa drugačijom tradicijom. No, u 18. veku došlo je do ukrajinske renesanse, koju su predvodili mislioci poput Grigorija Skorovade. U 19. veku je ojačao pokret za emancipaciju ukrajinskog jezika i kulture u odnosu na velikorusku.
Lenjin sprečavao nezavisnost Ukrajine
Lenjin nije igrao nikakvu posebnu ulogu u proglašenju nezavisnosti Ukrajine u januaru 1918., možda samo negativno. Naime, sve ukrajinske partije su podržale ovu odluku u ustavotvornoj skupštini, a ne ruske.
Međutim, Lenjin je zabranio Ustavotvornu skupštinu Ukrajine, naredivši vojnu invaziju na njenu teritoriju. Ofanziva Crvena Armija je bila uspešna u prvih nekoliko meseci, ali se ona povukla nakon ulaska nemačkih trupa u Ukrajinu.
Dakle, Lenjin nije imao nikakvu ulogu u tadašnjem proglašenju nezavisnosti Ukrajine, već ukrajinski narod. U stvari, Lenjin je povukao okidač odlukom da raspusti ukrajinsku ustavotvornu skupštinu.
Naime, nakon Februarske buržoaske revolucije 1917, Ukrajina je proglasila autonomiju, a nezavisnost tek nakon Oktobarske revolucije iste godine, jer nije želela da ostane u istoj državi sa komunistima na vlasti.
Put Ukrajine ka nezavisnosti 1991.
Termin 'mali Rusi' nastao u Vizantiji
RSE: Kakva je priroda Unije između Rusije i Ukrajine dogovorene 1654. godine? Vođa zaporoških kozaka Bogdan Hmeljnicki je težio da sklopi savez sa Rusijom, koja je bila u usponu nakon oslobođenja od Mongola, da bi se zaštitio od Poljsko-litvanske unije.
Ruski car Aleksej je, pak, kozačke zahteve interpretirao kao priznavanje svoje vrhovne vlasti nad Ukrajinom. Kasnije se, početkom 18. veka, Ivan Mazepa priključio Šveđanima u borbi protiv Rusije. Ruska imperija je kroz istoriju tretirala Ukrajince kao "male Ruse".
Zubov: Da, "mali Rusi", odnosno "Mala Rusija" i "Velika Rusija". Pri tom se radi o terminima koji su skovani u Vizantiji u 13. i 14. veku, nalik na "Veliku (Megali) Grčku". To uključuje i kolonijalnu periferiju, kao što su Sicilija i Crno more, odnosno reč je o velikoj vizantijskoj državi. Istovremeno, "Mala (Mikro) Grčka" je podrazumevala središni deo, izvornu Grčku sa Konstantinopoljem.
Isto je i slučaju Rusije i Ukrajine, na grčkom je centralni, izvorni deo nekadašnjeg Kijevskog Rusa nazvan "Mikro (Mala) Rusija", a periferne severne i južne teritorije "Megali (Velika) Rusija" (Velika Rusija). Dakle, ovaj termin nisu izmislili Rusi i u početku nije imao negativno značenje.
Međutim, ne verujem da je u 18. i 19. veku iko razmišljao o nezavisnosti Ukrajine. Ukrajinci su tada imali u vidu kulturnu i jezičku autonomiju. Najradikalnije je bilo bratstvo Kirila i Metodija, u kome je bio angažovan i Taras Ševčenko (poznati pesnik).
Oni su se zalagali za Slovensku federaciju, u koju bi ušli i balkanski narodi, pa čak i Sloveni iz Centralne Evrope – Česi, Slovaci i Poljaci. Međutim, niko od Poljaka nije želeo da uđe u takvu federaciju.
Masovniji dolazak Rusa u Donbas tek u 19. veku
RSE: Donjeck i Luganjsk, u kome sada živi znatan deo ruske populacije, u 19. veku je bio prilično prazan prostor. Rusko stanovništvo masovnije dolazi tek krajem 19. i početkom 20. veka, te nakon Holodomora (Velike gladi) 1930-ih.
Zubov: U ovim oblastima je pre otvaranja rudnika (19. vek) živelo stanovništvo koje je uglavnom govorilo ukrajinski i bavilo se poljoprivredom. Međutim, sa industrijskim razvojem ove regije u nju su počeli da stižu ljudi iz cele ruske imperije u potrazi za poslom.
U područjima u kojima je poljoprivreda bila glavna delatnost, većinu su i dalje činili Ukrajinci. Međutim, u industrijskim centrima stanovništvo se mešalo, jer su dolazili radnici i izvan ruske imperije, na primer iz Nemačke, zatim češkog dela Austrougarske carevine.
Ideja savremene Evrope podrazumeva pravo na korišćenje različitih jezika na određenoj teritoriji, kulturnu autonomiju, ali ne i na politički separatizam.
Tačno je da se u pojedinim delovima Ukrajine govori ruski, u drugim ruski, pa čak i mađarski u Trankarpatskoj oblasti. Ali, zašto je to problem. U mnogim delovima Rusije, stanovnici govore druge jezike, poput tatarskog, jakutskog, ali to ne vodi njenoj dezintegraciji.
Ideja savremene Evrope podrazumeva pravo na korišćenje različitih jezika na određenoj teritoriji, zatim kulturnu autonomiju, ali ne i na politički separatizam.
I građani koji ne govore ukrajinski sada se osećaju Ukrajincima
RSE: Kako biste opisali identitet građana koji se izjašnjavaju kao Ukrajinci, ali govore ruski jezik?
Zubov: Pre ovog rata, većina Ukrajinaca na jugu i istoku zemlje, koji govore ruski, imali su sovjetski a ne ruski mentalitet. Oni su gajili nostalgiju prema bivšem Sovjetskom Savezu, bez razmišljanja o etničkom identitetu i kvotama.
Sasvim je drugačija situacija na zapadu Ukrajine, gde je snažan ukrajinski identitet i govori se ukrajinski, jer se tamošnje stanovništvo priseća kako je KGB nastojao da pripoji ovu teritoriju Sovjetskom Savezu nakon Drugog svetskog rata i borba za nezavisnost Ukrajine je trajala do 1953-4. godine.
Da se vratim na situaciju u istočnoj Ukrajini, stariji ljudi su skloniji pomenutom sovjetskom mentalitetu. Međutim, situacija se menja posle izbijanja ovog rata.
Mnogi ljudi koji čak ne govore ukrajinski – i osećali su se Rusima – sada doživljavaju sebe kao Ukrajince, kao državljane Ukrajine. Znatan deo njih priključio se ukrajinskoj armiji boreći se protiv ruske invazije.
U Holodomoru stradali svi narodi
RSE: Kakva je bila situacija u vreme Sovjetskog Saveza. Rusija tvrdi da se ne mogu njoj pripisivati greške prethodne države. Takođe, kritikuje Hruščova koji je Krim dao Ukrajini 1954.
S druge strane, u Ukrajini ističu da su, naročito nakon Holodomora, njihov jezik i kultura bili potiskivani. Takođe, da je sam Holodomor bio uperen protiv Ukrajinaca.
Zubov: Ne samo ukrajinska, već i kultura drugih naroda, uključujući i rusku, bile su gušene tokom sovjetske vladavine. Kada je reč o jeziku, ruski je smatran ne jezikom ruskog naroda već nadnacionalnim, dakle celog Sovjetskog Saveza.
Na udaru Lenjinove i Staljinove represije bili su svi narodi u tadašnjoj zajedničkoj državi. Recimo, u Kazahstanu tvrde da su procentualno stradali više od Ukrajinaca u Holodomoru.
RSE: Dakle, tokom Holodomora u Ukrajini na udari su bili i drugi narodi, a ne samo Ukrajinci?
Zubov: Represiji su bili izloženi pre svega bogatiji seljaci. Tačno je da je 1930-ih bila užasna represija u Ukrajini, ali i u južnim delovima Rusije. U slučaju Ukrajine, arhivi su otvoreni kada je predsednik bio Viktor Juščenko (2005-2010.), tako da su postali dostupni dokumenti o Holodomoru.
Međutim, u Rusiji su svi arhivi o ovom i drugim događajima iz tog doba i dalje zatvoreni, tako da niko nije voljan da govori o Holodomoru i ostalim represalijama zbog straha od kazne.
Tako je istoričar Jurij Dimitrov osuđen na kaznu zatvora (15 godina) zbog obelodanjivanja podataka o zločinima u vreme Staljinove vladavine.
Dakle, dok ukrajinski i kazahstanski zvaničnici govore o Holodomoru i drugim zločinima iz tog perioda, ruski i beloruski se ne oglašavaju o tome.
Vremenski Krim više ukrajinski nego ruski
RSE: Hruščov je pripojio Krim Ukrajini, što mnogi u Rusiji danas kritikuju kao samovoljni i neutemeljeni potez, navodeći da su na ovom poluostrvu Rusi uvek bili u većini, te da je ono njihova istorijska teritorija.
Međutim, Rusija je anektirala Krim krajem 18. veka nakon pobede nad Otomanskom imperijom. Na Krimu su vekovima pre toga muslimani bili u većini, tako da se istorija selektivno tumači.
Zubov: Apsolutno ste u pravu. Krim je nakon 1780-ih postao deo ruske imperije u kojoj su živeli i mnogi drugi narodi, a ne Ruske Federacije u današnjem smislu te reči.
U to vreme su i Estonija, Latvija, Litvanija, Poljska, pa čak i Finska, bili delovi ruske imperije, ali to nije argument da sve te države treba da danas budu u okviru Ruske Federacije. To je suluda ideja.
RSE: Često se kritikuje kolonijalna vladavina velikih sila kroz istoriju, pre svega Velike Britanije i Francuske. Nakon Drugog svetskog rata potlačene zemlje u Africi i Aziji su stekle nezavisnost, tako da su nekadašnje kolonijalne sile svedene na svoju prvobitnu teritoriju. Rusija je jedina velika sila koja je uspela da zadrži većinu oblasti koje je osvojila, tvrdeći da joj pripadaju.
Zubov: Postoje dva načina oslobođenja od kolonijalne vladavine. Jedan je raspad imperije, kao što se desilo britanskoj i francuskoj. Drugi je kada deo bivše imperije postane ravnopravni deo nove, demokratske države.
Na primer, SAD su anektirale Havaje 1898, ali su oni sada jedna od 50 američkih država (od 1959. godine). Ne verujem da sada iko razmišlja o nezavisnosti Havaja od SAD.
Takođe, indijski potkontinent, u vreme britanske vladavine, nazivan je i "Indijskim carstvom" koje je okupljalo mnoge kneževine, plemena, različite nacije, čak i rase. Veći deo njih je danas okupljen u Indiji kao federalnoj državi. Ima separatističkih težnji, kao u slučaju Tamila, ali sve ove različite nacije žive danas u jednoj državi.
Protesti koji su Sovjetski Savez bacili na koljena
U slučaju carske Rusije, koja je okupljala različite nacije, postojala je prilika da se transformiše u federalnu državu. Međutim, republike tadašnjeg Sovjetskog Saveza odlučile su da 1991. proglase nezavisnost.
Kada je reč o Krimu, on je bio deo Ruske Federacije (Ruske sovjetske republike) samo 33 godine (1921-1954), a Ukrajine (Ukrajinske sovjetske republike i kasnije Ukrajine) od 1954. do 2014. Stoga je Krim više ukrajinski nego ruski.
Ruska armija nalik ruskoj ekonomiji
RSE: Rusija se nadala brzoj pobedi u Ukrajini. Međutim, rat traje skoro sedam meseci. Kako je moguće da se moćna ruska armija pokazala neuspešnom, a poslednjih dana se čak i povlači u oblasti oko Harkova pred ukrajinskom kontraofanzivom?
Zubov: Pokazalo se da ruska armija nije tako snažna kao što je prikazivana. Ruska armija je, kao i svi delovi ruske ekonomije, sada u veoma komplikovanoj poziciji.
Na primer, ruski automobili nisu tako dobri i svako ko je mogao u Rusiji pre rata, radije bi kupovao evropska, japanska ili južnokorejska vozila. Ista je situacija i sa vojnom opremom. Zato ruska armija nije dobro opremljena i moćna, kao što je ceo svet pretpostavljao pre ovog rata.
Drugi problem je motivacija za borbu. U Ukrajini je ona veoma visoka u pružanju otpora ruskom napadu, što je iznenadilo Putina. Međutim, motivacija ruskih građana za borbu nije tako visoka, jer većina njih ne razume zbog čega se ovaj rat zaista vodi i zašto treba da žrtvuju svoj život. Zato ruska invazija nije uspešna.
- Zašto Putin nije Petar Veliki?
- Lough: Putin se ponaša kao car
- Paikin: Putin želi dugoročni rat da bi zaoštrio energetsku krizu u Evropi
Rusi radije prate rat na TV-u nego da se bore
RSE: Pošto nije proglašena opšta mobilizacija u Rusiji, prema nezvaničnim izveštajima najviše regruta se angažuje iz udaljenih delova zemlje i redova etničkih manjina, a ne veliki centara kao što su Moskva i Sankt Petersburg.
Zubov: Situacija se menja. Ruski zvaničnici nastoje sada da regrutuju što više vojnika iz Moskve, Sankt Petersburga i drugih većih mesta u centralnom delu Rusije, jer nema rezervi za popunjavanje jedinica.
Udaljeni regioni su retko naseljeni, a u pojedinima kao što su Biratija (u Sibiru) mnogi građani su protiv učešća u ovom ratu. Inače, većina stanovnika Ruske Federacije ne želi da se bori. Oni više vole da prate ovaj rat na televiziji, a ne da se angažuju na bojnom polju.
RSE: Istraživanja javnog mnjenja, barem ona pod kontrolom vlasti, sugerišu da većina ruskih građana podržava invaziju na Ukrajinu.
Zubov: Da, podržavaju.
RSE: Koliko će rat u Ukrajini potrajati i kako će se završiti.
Zubov: Niko ne zna koliko će ovaj rat trajati, ja nisam vojni ekspert.
Ukrajina će pobediti ako Zapad nastavi da je podržava
RSE: A u političkom smislu, kako će se okončati?
Zubov: Ne mislim da će rat trajati predugo, jer su ruski kapaciteti prilično ograničeni. Istovremeno, svet obilato pomaže Ukrajinu. Ako se situacija ne promeni, odnosno ako zapadne zemlje nastave da podržavaju Ukrajinu, rat će se završiti ukrajinskom pobedom za nekoliko meseci, možda za pola godine.
U slučaju da Evropa, NATO i ostali zapadni akteri ograniče ili uskrate pomoć Ukrajini, onda će Rusija svakako pobediti. Međutim, ova opcija nije previše izgledna.
