Programi Evropske Unije (EU) pod nazivom Kreativna Evropa, Horizon 2020 i Evropa za građane, predstavljeni su u više gradova u Bosne i Hercegovine kako bi podstakli organizacije, institucije i pojedince da apliciraju i koriste novac koji im se nudi za oblast kulture. Još uvijek se na pozive za prijavu projekata, gleda kao na teško premostivu prepreku zvanu popunjavanje aplikacije, pa BiH koristi tek mali dio kolača koji nude evropski novčani fondovi.
Promoviranje raznolikosti evropske kulturne baštine, te povećanje konkurentnosti kulturnih i kreativnih sektora, cilj je programa Kreativna Evropa. U okviru njega nastoji se podržati kulturni i kreativni sektor, podstaći cirkulacija djela i profesionalaca kako bi doprli do nove publike, jačati finansijska sposobnost, posebno malih i srednjih preduzeća i organizacija.
Program Kreativna Evropa otvoren je za zemlje članice Evropske unije, zemlje članice EFTA-e, države pristupnice, zemlje kandidate i potencijalne kandidate Evropske unije, te projekte iz oblasti kulture, filma, televizije i video igara.
„Na godišnjem BiH povlači nekih 500.000 eura, što u principu nije loša suma, ako se zna da Bosna i Hercegovina plaća ulaznu kartu za učešće u ovom programu u iznosu od 205.000 eura. Međutim, ako uporedimo ove rezultate sa rezultatima u regionu, to nije zadovoljavajuće. Države, poput Slovenije, na primjer, donose desetine miliona eura u kulturni sektor. Što se tiče potprograma Media, koji se odnosi uglavnom na film, tu imamo bolje rezultate, dosta bh. filmova je producirano uz pomoć potprograma Media. Ono što mi moramo poboljšati jeste učešće naših kulturnih institucija i ustanova na programu Kreativna Evropa“, kaže Aida Kalender, voditeljica Deska Kreativna Evropa BiH.
Samo novčani fond programa Kreativna Evropa za podršku projektima u kulturi i audiovizualnom sektoru, za period 2014 - 2020 iznosi milijardu i 460 miliona eura. BiH mu je pristupila u julu 2014. godine potpisivanjem Memoranduma i svake godine plaća ulaznu kartu u iznosu od 205.000 eura.
U Bosnu i Hercegovinu stigne mali dio od novca koji je na raspolaganju, smatra i Andrej Bereta iz EU info centra u Banjaluci:
„Nedostaje ljudske proaktivnosti. Mi smo, ilustracije radi, imali prezentaciju u Prijedoru, i upravo pre početka, jedna žena kaže: Znate šta je nama najveća frka? Ljudi kažu – ja to ne znam, ja to neću uspeti, neće izabrati mene... ja ne poznajem u EU nikog... Dakle, o čemu je reč? Niste ni probali, već ste se postavili na jedan pogrešan način. Da krenemo od toga – pre ove priče o tome koliko ima novca i kako doći do njega. Drugo, hajde da razmišljamo drugačije. Često imate situaciju da sektori ne sarađuju ili da je taj nivo saradnje očajno nizak. Zašto je to tako? Ne postoji nijedna prepreka, ni zakonska, ni bilo koja. Da li je možda reč o sujeti ili ljudima koji nemaju iskustvo u saradnji? Ne znam. Možete konkretno da pitate ljude. To treba takođe menjati, zar ne?“
Na elektronskom nebu postoje stranice na kojim se nalaze informacije o raznim pozivima. Organizuju se i prezentacije te radionice kako bi se građanima približile mogućnosti apliciranja za sredstva iz evropskih fondova. U Banjaluci su prije nekoliko dana predstavljeni programi Evropske unije – Kreativna Evropa, Evropa za građane i Horizon 2020. Na prezentaciji je prisustvovalo tek nešto više od dvadeset predstavnika institucija i organizacija. I to dovoljno govori o nedovoljnoj zainteresovanosti.
Šef deska u Desku programa Kreativna Evropa za Bosnu i Hercegovinu Zoran Galić istakao je da je od 2014. godine, od kada se taj evropski program provodi, Bosna i Hercegovina povukla kroz projekte preko 2 i po miliona evra. No, ostvareno, ni izbliza nije ono što je bilo moguće ostvariti.
„Do sada, Bosna i Hercegovina je 2014. godine, odnosno aplikanti iz BiH, povukli su preko 2,5 miliona eura, najviše za filmske projekte. Razlog je vrlo jednostavan – filmadžije su nekako bile spremne, zato što su već imali ostvarene evropske koprodukcije, znali su šta je Evropa, jer Evropa je nekako jedinstven filmski prostor. Tako su se brzo prilagodili i počeli da povlače velike novce. Kulturni radnici malo po malo ulaze u tu sferu. Ja očekujem da bismo mi mogli u realnom periodu od recimo 2019.-2020. godine da povlačimo jedan milion eura svake godine za finansiranje kulture. Kad shvatite - to je vrlo blizu skoro ukupnog finansiranja kulture na nivou čitave Bosne i Hercegovine. To može da bude jedan veliki pokretač. Bosna i Hercegovina ima više sredstava, ali svakako može da bude jedan značajan dio kolača finansiranja“, kaže Galić.
Viši muzejski dokumentarista u Muzeju Republike Srpske Nikola Zagorac ispričao je kako u toj instituciji nastoje projektima privući sredstva iz evropskih fondova. Iako im nije prošao projekat za koji su aplicirali prošle godine, važno je stečeno iskustvo koje će biti iskorišteno za nove projekte:
„To ustvari i nije neki toliko veliki posao kao što se predstavlja. Kod nas ima neko mišljenje da su ti evropski projekti i povlačenje sredstava iz Evropske unije da je komplikovano. Projektni formulari kad se jednom prođu, zaista više nisu toliko komplikovani. Jednom kad se nauči taj jezik koji je potreban za pisanje tih projekata, može se dalje koristiti i aplicirati za sljedeće projekte.“
Zoran Galić posebno naglašava:
„Mi treba da se opustimo, da pokušamo, i da pogriješimo, i da ne prođemo, a da opet imamo neko novo iskustvo. Kad shvatimo, Evropska unija je na pedeset kilometara odavde, vrlo brzo će to postati jedan ozbiljan izvor i način finansiranja kulturnih projekata. U ovom konkretnom slučaju, ukoliko se ne budemo navikli da to radimo, iznenadiće nas sve to, i tek onda ćemo izgubiti projekat.“
Za evropske fondove mogu aplicirati ustanove, preduzeća, organizacije, javne ustanove kulture, umjetnička društva ili samostalni umjetnici. Osnovni uslov je da institucije legalno postoje i posluju najmanje dvije godine. Sve drugo je stvar volje, kreativnosti i upornosti.
Na kraju, evropske fondove treba posmatrati kao pristojnu šansu da se raznim projektima i privučenim finansijama učine, pozitivne razvojne promjene u zemlji. Sa druge strane, učenje pisanja projekata za mnoge bi bila i dobra prilika da riješe problem nezaposlenosti.
Prema riječima Lejle Čamo iz EU-info centra BiH, Evropska unija je najveći pojedinačni donator, koji je u Bosnu i Hercegovinu od 1996. godine uložio više od 3,5 milijarde eura:
„Bitno je samo, kada pristupamo raznoraznim konkursima i fondovima Evropske unije, da razmišljamo o ciljevima koje ti programi nude. Evropska unija daje bespovratna sredstva, koja su za institucije kulture itekako bitna i važna, tako da je bitno da samo zajedno sa vašim partnerima i projektima razmišljate šta treba i vašoj lokalnoj zajednici, zato što su svi projekti Evropske unije i svi fondovi Evropske unije okrenuti ka općem javnom dobru, ne nekoj privatnoj ideji, privatnom vlasništvu.“
Prvi veliki konkurs odnosi se na kulturnu saradnju partnera iz najmanje tri države, kroz projekte koji se finansiraju iznosima do 200.000 eura. Njegovo raspisivanje očekuje se početkom augusta.
Facebook Forum