Policija je upotrebila suzavac da bi rasterala hiljade demonstranata sa trga Azadi u Teheranu 12. januara, koji su protestovali zbog obaranja ukrajinskog putničkog aviona, koji je omaškom pogodila iranska raketa.
Izvinjenje vlasti u Teheranu nisu mnogo doprinela ublažavanju protesta i dok se iransko vođstvo suočava sa domaćim javnim nezadovoljstvom, jača međunarodni pritisak da se istraži nesreća a odgovorni snose posledice.
Okupljanja koja su počela kao odavanje pošte 176 poginulih putnika i članova posade, ubrzo su prerasla u antivladine demonstracije, sa zahtevom za povlačenje vrhovnog verskog vođe ajatolaha Alija Hamneija te suđenje odgovornima za obaranje aviona.
"Smrt diktatoru," "Stidi se, Hamneiju. Napusti zemlju", uzvikivali su pojedini demonstranti.
Hamnei je tri decenije vrhovni verski lider i nema ograničenja njegovog mandata.
Na video snimcima postavljenim na društvenim mrežama prikazane su scene demonstrate koji kašlju i beže od suzavca, dok policija očito nastoji da uhapsi pojedince, a drugi uzvikuju da ih puste.
Međutim, šef policije u Teheranu Huseni Rahimi je negirao da snage reda pucale na demonstrante, te da im je bilo naređeno da budu uzdržane, preneli su državni mediji njegovo saopštenje 13. januara.
"Tokom protesta, policija apsolutno nije pucala, jer je dobila naređenje da pokaže udržanost", naveo je Rahimi.
U ukrajinskom avionu bilo je putnika iz celog sveta, ali u Iranu mnogi doživljavaju ovaj slučaj kao domaću tragediju, prenosi CNN. Oni smatraju da je vlada ubila mnogo sopstvenih građana, jer su putnicom u većini bili iranski državljani ili iranskog porekla.
Nesreća ukrajinskog aviona u Iranu, poginulo 176 ljudi
Građani su protestovali i u drugim gradovima, pokazujući još jednom nezadovoljstvo režimom.
Slike razljućene mase su znatno drugačije u odnosu na prethodne koje su prikazivale ujedinjenu zemlju koja žali zbog smrti generala Kasema Solejmanija, ubijenog u američkom napadu dronom u Bagdadu prošle sedmice. Tada su desetine hiljada ljudi izašli na ulice noseći njegove slike, uzvikujući "smrt Americi."
Masovno iskazivanje poštovanje prema Solejmaniju, koji je uživao kultni status u zemlji, na prvi pogled je ujedinio Irance svi političkih opredeljenja u besu prema SAD.
Međutim, tokom protesta ovog vikenda, posteri sa Solejmanijevim likom su navodno cepani, javlja AFP.
Uprkos angažovanju jakih policijskih snaga, demonstranti nisu bili uplašeni testirajući granice i strpljenje iranskog režima poznatog po gušenju svakog disidentskog glasa, često i na brutalan način.
Krajem prošle godine hiljade Iranaca je protestovalo širom zemlje zbog skoka cene gasa.
Vlasti su reagovale zatvaranjem interneta i "krvavom kampanjom", kako ju je nazvao Amnesti Internešenel (Amnesty International), u kojoj je prema izveštaju ove organizacije, pozivajući se "kredibilne izvore" ubijeno najmanje 208 demonstranata u 21 gradu.
Ujedinjene nacije su saopštile da poseduju video dokaze da su iranske snage bezbednosti "pucale sa ciljem da ubiju."
Tramp: Ne ubijajte vaše demonstrante
Predsednik SAD Donald Tramp je na Tviteru pružio podršku demontrantima i upozorio tokom vikenda
"Ne ubijajte vaše demonstrante."
"Hiljade ljudi ste već ubili ili zatvorili, a svet posmatra", napisao je Tramp tvit koji je potom objavljen na farsiju.
Tokom sednice iranskog parlamenta 12. januara otvorenoj za javnost, glavni komandant Iranske revolucionarne garde Husein Salami, izvinio se zbog nenamernog obaranja ukrajinskog aviona, moleći za oproštaj.
"Napravili smo grešku. Pojedini naši sunarodnici su postali mučenici zbog naše greške, ali to je bilo slučajno. U celom mom životu nikada mi nije bilo žao kao sada. Nikada", kazao je Salami.
"Voleo bih da sam bio u avionu i spaljen sa njima", dodao je komandant Iranske revolucionarne garde.
Predsednik Irana Hasan Rohani je rekao da njegova zemlja "duboko žali zbog ove katastrofalne greške" te da je "u mislima i molitvama sa porodicama stradalih."
Iran je najpre odbacivao američke tvrdnje da je oborio avion, da bi u subotu priznao grešku.
Međutim, izvinjenja su malo doprinela ublažavanju protesta i dok se iransko vođstvo suočava sa domaćim javnim nezadovoljstvom, jača međunarodni pritisak da se istraži nesreća a odgovorni snose posledice.
Zatvaranje pa puštanje britanskog ambasadora
Iran je kritikovan i zbog privremenog zatvaranja 12. januara britanskog ambasadora u Teheranu Roba Makera (Rob Macaire).
Kako javlja agencija Tasnim, koja je delimično pod kontrolom iranskih vlasti, Maker je uhapšen dok je bio među demonstrantima ispred Univerziteta Amir Kabir.
Optužen je da je podsticao i usmeravao radikalne i rušilačke demonstracije, a kasnije je oslobođen.
Maker je kasnije napisao na Tviteru da nije bio deo bilo kakvih protesta – već da je otišao na događaj najavljen kao bdenje za žtrve tragedije srušenog ukrajinskog aviona, i da je normalna želja da se oda pošta žrtvama, tim pre što je među njima bilo i Britanaca.
Šef britanske diplomatije Dominik Rab (Dominic Raab) okvalifikovao je Makerovo hapšenje "flagrantnim kršenjem međunarodnog prava", što su saopštili i nemački i francuski ministri inostranih poslova.
U oborenom avionu stradalo je i 57 Kanađana. Premijer Džastin Trudo je izjavio da "Kanada neće odustati dok ne istera na čistac odgovorne, a porodice dobiju pravdu koju zaslužuju".
Hamnei: Koruptivno prisustvo SAD
U međuvremenu, iranski vrhovni verski vođa Ali Hamnei je optužio "koruptivno prisustvo SAD i njihovih kohorti" za "sadašnju turbulentnu situaciju" pozivajući na jačanje odnosa bliskoistočnih zemalja.
"Sadašnja situacija zahteva – kao nikada do sada – jačanje odnosa između zemalja regije i izbegavanje stranih uticaja", kazao je Hamnei nakon susreta sa vladarom Katara šeikom Tamimom bin Hamadom Al Tanijem.
Nekoliko sati pre obaranja ukrajinskog aviona, iranske snage su ispalile rakete na iračke baze u kojima su smeštene američke trupe.
Tenzije su nastavljene, pa je osam raketa tipa "kaćuša" pogodilo 12. januara iračku vazduhoplovnu bazu Balad severno od Bagdada.
Povređeno je četiri pripadnika iračke armije, saopštile su vlasti u Bagdadu.
Nije bilo žrtava među pripadnicima američkih snaga, kazao je izvor iz vojske SAD za CNN.
Facebook Forum