IAEA poziva Teheran da sarađuje po pitanju iranskog nuklearnog materijala

Iran je saopštio da je u ponedeljak pogubio dva čoveka optužena za paljenje džamije, uništavanje javne imovine i blokiranje ulica tokom antivladinih protesta koji su se održali u decembru i januaru, pre nego što su snage bezbednosti brutalno ugušile nemire, ubivši hiljade ljudi u tom procesu.

Iranski portal Mizan povezana s pravosuđem identifikovao je pogubljene demonstrante kao Mehrdad Mohamadiniju i Aškana Malekija. Prema Mizanu, dva demonstranata bila su među glavnim počiniocima napada podmetanjem požara na džamiju Džafari u teheranskoj četvrti Giša.

Mizan navodi da su oni namerno oštetili i zapalili džamiju, uništili javnu imovinu, sukobili se s policajcima i pripadnicima obezbeđenja, blokirali ulice i ometali kretanje ljudi.

Prvobitni izveštaji koje su objavili Mizan i druge iranske novinske agencije nisu pružili detalje o okolnostima njihovog hapšenja ili sudskom postupku.

Mizan je naveo da je Vrhovni sud potvrdio smrtne kazne za dvojicu optuženih pre nego što su pogubljeni u ponedeljak ujutro.

Prema podacima organizacije Hengav za ljudska prava sa sedištem u Oslu, koja prati kršenja ljudskih prava u Iranu, pogubljeni muškarci bili su "dva kurdska politička zatvorenika".

Hengav je naveo da su pogubljenja izvršena u tajnosti i da je dvojici zatvorenika uskraćen poslednji susret s porodicama pre smrti.

Vlasti su ubile najmanje 7.000 ljudi u januaru dok su gušile masovne proteste na kojima je tražen kraj klerikalne vladavine, navode grupe za ljudska prava, mada se veruje da je stvarni broj žrtava znatno veći.

Demonstracije su izbile krajem decembra 2025. zbog ekonomskih problema, ali su se ubrzo pretvorile u najveću pretnju Islamskoj Republici u poslednjih nekoliko godina.

Stotine političkih zatvorenika i građana pritvorenih tokom protesta i dalje se nalaze u iranskim zatvorima pod političkim i bezbednosnim optužbama.

Aktivisti za ljudska prava upozorili su da su mnogi od njih u opasnosti da dobiju smrtne kazne, da im se kazne potvrde ili da budu pogubljeni.

Prema podacima organizacije Iran Human Rights (IHR) sa sedištem u Norveškoj i organizacije Together Against the Death Penalty (ECPM) sa sedištem u Parizu, najmanje 1.639 ljudi je pogubljeno 2025, uključujući 48 žena, čime Iranu ima jednu od najvećih stopa pogubljenja na svetu.

Svaki privremeni mirovni sporazum između Sjedinjenih Američkih Država i Irana morao bi da bude praćen dubljim pregovorima o nuklearnim zalihama Teherana, raketama i drugim ključnim pitanjima, izjavila je šefica spoljne politike Evropske unije Kaja Kalas (Kallas).

Govoreći na konferenciji za novinare u Islamabadu 1. juna, Kalas, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, rekla je da vidi "krhko diplomatsko otvaranje" za produženje postojećeg privremenog primirja i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza, uprkos razmeni napada između Irana i Sjedinjenih Država tokom noći.

"Svako privremeno razumevanje između SAD i Irana mora da bude praćeno dubljim razgovorima o teheranskim nuklearnim zalihama i drugim ključnim pitanjima", poručila je najviša diplomatkinja EU na zajedničkoj konferenciji za novinare sa pakistanskim zamenikom premijera i ministrom spoljnih poslova Išakom Darom.

Kalas je pohvalila ulogu Pakistana kao posrednika u krizi u Zalivu i izrazila spremnost EU da doprinese mirnom rešavanju spora između SAD i Irana, navodeći "ekonomsku moć Unije, teško stečeno iskustvo u nuklearnoj oblasti, dugogodišnje odnose sa partnerima širom Zaliva i direktan dijalog sa samim Iranom".

"Vidim konkretnu ulogu EU u tome da se svaki budući sporazum učini održivim – bilo kroz pomorske operacije ili ekonomske podsticaje koji podržavaju dugoročnu stabilnost", rekla je, uz napomenu da bi put ka ublažavanju sankcija za Iran morao da bude "pažljivo kalibrisan" i uz "stroge uslove".

Pročitajte više.

Kako sukob sa Iranom ulazi u četvrti mesec, svet čeka odluku da li će Vašington i Teheran prihvatiti privremeni sporazum ili rizikovati dublju konfrontaciju na Bliskom istoku.

Očekivanja o pomaku, međutim, ostaju neizvesna. Uprkos razgovorima o mogućem prekidu vatre od 60 dana i obnovljenoj diplomatiji, ostaju ključna neslaganja oko sankcija, iranskog nuklearnog programa i kontrole nad Ormuskim moreuzom.

Tina Fordam (Fordham), osnivačica Fordham Global Foresight i stručnjakinjom za geopolitiku, govorila je za RSE o stanju pregovora, reakciji tržišta na pregovore i širim geopolitičkim posledicama zastoja.

"Ono što mislim da ohrabruje jeste da ni Iran ni SAD ne deluju kao da žele da dalje eskaliraju sukob u ovom trenutku, što je nesumnjivo pozitivno iz ugla bezbednosti i odbrane. Međutim, Iran i dalje kontroliše i monetizuje Ormuski moreuz, i mislim da učesnici na tržištu precenjuju koliko brzo će se to rešiti, a možda i to da se Tramp zamara", navodi Fordam.

Više čitajte ovde.

Američki državni sekretar Marco Rubio razgovarao je sa libanskim predsjednikom Josephom Aounom i sa izraelskim premijerom Benjaminom Netanyahuom u sklopu američkih diplomatskih napora da se smanje tenzije između Izraela i Libana, rekao je američki zvaničnik 31. maja.

Kao dio tih napora, prema riječima zvaničnika koji je govorio anonimno, Washington je predložio "jasan tok" ka deeskalaciji: "Hezbolah mora obustaviti sve napade na Izrael. Zauzvrat, Izrael bi se suzdržao od eskalacije napada u Bejrutu. To bi stvorilo prostor za postepenu deeskalaciju i efikasan prekid neprijateljstava."

Zvaničnik je rekao da Hezbolah djeluje u skladu sa iranskim interesima, a ne interesima libanonskog naroda, dodajući da Teheran nastoji produžiti nestabilnost u Libanu kako bi kasnije mogao tvrditi da ima ulogu u rješavanju krize.

"Sjedinjene Države ne očekuju da Izrael trpi kontinuirane napade na svoje civile od terorističke organizacije," rekao je zvaničnik.

"Najbrži način za deeskalaciju i zaštitu civila na svim stranama jeste da Hezbolah odmah prestane s napadima."