Zvaničnik UN upozorio da poremećaji u Ormuzu mogu produbiti globalnu krizu gladi
Visoki zvaničnik Ujedinjenih nacija upozorio je da bi poremećaji u isporukama đubriva kroz Ormuski moreuz mogli izazvati veliku humanitarnu krizu i pogoršati globalnu glad.
Žorže Morejra da Silva, šef Kancelarije UN za projektne usluge i vođa posebne radne grupe UN za transport đubriva, rekao je da svet ima samo "nekoliko nedelja" da spreči "masovnu humanitarnu krizu".
On je upozorio da bi kontinuirani poremećaji u Ormuskom moreuzu mogli gurnuti "još 45 miliona ljudi u glad i izgladnjivanje".
Radna grupa UN je osnovana da pomogne u održavanju isporuka đubriva i srodnih materijala – uključujući amonijak, sumpor i ureu – kroz strateški plovni put u jeku tenzija na Bliskom istoku.
Tramp rekao da je prekid vatre s Iranom na 'aparatima'
Američki predsednik Donald Tramp ocenio je da je prekid vatre s Iranom 'na aparatima' i rekao da razmatra ponovno pokretanje pomorskih pratnji kroz Ormuski moreuz dok nastoji da ostvari "potpunu pobedu" u ratu.
Tramp je novinarima u Beloj kući u ponedeljak rekao da je prekid vatre, dogovoren 8. aprila, sada "neverovatno slab".
"Rekao bih da je trenutno jedno od najslabijih, na aparatima", rekao je on. "Rekao bih da je prekid vatre na ozbiljnim aparatima (za održavanju života)".
Američki lider je potom za Foks njuz rekao da razmatra obnavljanje operacije Trajna sloboda za praćenje brodova da mogu da prođu kroz Ormuski moreuz, iako konačna odluka još nije doneta. Operacija Trajna sloboda je pokrenuta 6. maja, ali je obustavljena manje od dva dana kasnije.
"Imaćemo potpunu pobedu", rekao je Tramp. "(Teheran misli) umoriću se od ovoga. Dosadiće mi se ili ću biti pod pritiskom. Ali nema pritiska."
Liban apeluje na SAD da pomognu u zaustavljanju izraelskih napada
Libanski predsednik Džozef Aun rekao je u ponedeljak da je tražio od SAD da izvrše pritisak na Izrael da poštuje primirje i obustavi napade na civilne kuće na jugu Libana.
Libanska vlada je saopštila da je 74 osobe ubijeno u izraelskim napadima od 9. maja.
Borbe između Izraela i Hezbolaha nastavljene su 2. marta nakon što je taj militantni pokret kojeg podržava Iran, pokrenuo napade na Izrael, što je ta organizacija opisala kao podršku Teheranu.
Hezbolah je i militantna grupa i politička stranka koja kontroliše veliki deo juga Libana. SAD ga smatraju terorističkom organizacijom, dok je Evropska unija stavila na crnu listu samo njegovo oružano krilo.
Iako je primirje između Izraela i Hezbolaha, dogovoreno uz posredovanje SAD, stupilo na snagu u novembru 2024. godine, neprijateljstva su se povremeno nastavljala, a na jugu Libana su prijavljeni izraelski udari i napadi Hezbolaha.
Teheran je saopštio da predlozi koje je predstavio Vašingtonu za okončanje šireg sukoba takođe uključuju okončanje izraelskih napada na libansku teritoriju. Američki predsednik Donald Tramp je opisao predlog kao "potpuno neprihvatljiv".
Prema podacima libanske vlade, 2.869 ljudi je ubijeno u izraelskim napadima od nastavka borbi u martu.
Velika Britanija sankcioniše nekoliko pojedinaca i entiteta zbog veza s Iranom
Britanska vlada u ponedeljak je saopštila da je sankcionisala 12 pojedinaca i entiteta povezanih s Iranom, optužujući ih za umešanost u "neprijateljske aktivnosti, uključujući planiranje napada i pružanje finansijskih usluga grupama koje žele da destabilizuju Veliku Britaniju i druge zemlje".
Rojters je izvestio da su sankcionisani optuženi za učešće u neprijateljskom delovanju protiv Velike Britanije i nekoliko drugih zemalja.
Nove sankcije uključuju zamrzavanje imovine i zabrane izdavanja viza.
Sankcije u uvedene i članovima i saradnicima, kako je navela britanska vlada, "Zindašti kriminalne mreže".
Poslednjih meseci spekulisalo se o mogućoj podršci Irana antisemitskim napadima u Velikoj Britaniji.
Islamistička grupa za koju se sumnja za veze s Iranom, Harakat Ašab al-Jamin al-Islamija, preuzela je odgovornost za neke napade u Velikoj Britaniji, kao i za slične incidente u nekoliko evropskih zemalja.