Uživo Tramp rekao da ne želi da produži primirje s Iranom

Predsednik SAD Donald Tramp je nagovestio da bi razgovori između SAD i Irana mogli da se nastave u Pakistanu u naredna dva dana, objavio je u utorak Njujork post (The New York Post).

"Trebalo bi da ostanete tamo, zaista, jer bi se nešto moglo desiti u naredna dva dana, i mi smo skloniji da idemo tamo (nego negde drugde)", rekao je Tramp, prema navodima Njujork posta, novinaru koji je izgleda bio u Islamabadu.

"Više je verovatno, znate zašto? Zato što feldmaršal radi odličan posao", rekao je Tramp misleći na komandanta pakistanske vojske Asima Munira.

Pakistan je bio domaćin i posrednik u razgovorima visokih američkih i iranskih zvaničnika u subotu i nedelju, a američki tim je predvodio potpredsednik Džej Di Vens (J. D. Vance).

Razgovori – prvi te vrste u skoro pola veka – nisu doveli do sporazuma, a lideri američke delegacije otišli su iz Pakistana pošto su pregovori prekinuti rano u nedelju.

SAD i Iran su se dogovorili o dvonedeljnom prekidu vatre 7. aprila, pet nedelja pošto je rat počeo američkim i izraelskim vazdušnim napadima na Iran 28. februara.

Međunarodni pokret Crvenog krsta saopštio je da su njegove prve prekogranične pošiljke pomoći stigle u Iran od početka sukoba, dok su humanitarne linije snabdevanje i dalje ozbiljno poremećene.

Konvoj koji je organizovala Međunarodna federacija društava Crvenog krsta i Crvenog polumeseca koji je krenuo iz Turske 11. aprila, stigao je u Iran kako bi isporučio "jednu od prvih prekograničnih pošiljki medicinske opreme" neke organizacije od početka sukoba 28. februara, rekao je portparol MFDK-a Tomazo Dela Longa novinarima u Ženevi.

Dela Longa je rekao da je MFDK poslao komplete za prvu pomoć kod trauma, "namenjene pružanju hitne pomoći koja spasava živote".

"Ova operacija je ključna jer su humanitarni lanci snabdevanja ka Iranu ozbiljno poremećeni poslednjih nedelja zbog sukoba, zbog čega je sve teže i skuplje da osnovne medicinske potrepštine i pomoć dođu do onih kojima su potrebne", rekao je on.

Međunarodni komitet Crvenog krsta (MKCK) je zasebno poslao 171 tonu humanitarne pomoći iz Jordana, uključujući osnovne potrepštine za domaćinstva za više od 25.000 ljudi, zajedno s generatorima i pumpama za podršku operacijama spasavanja.

Šteta koju su naneli američki i izraelski napadi na Iran, na osnovu preliminarnih procena, iznosi oko 270 milijardi dolara, rekla je portparolka iranske vlade.

"Jedno od pitanja kojima se bavi naš pregovarački tim i o kojem se takođe razgovaralona pregovorima u Islamabadu, jeste pitanje ratne reparacije", rekla je Fatemeh Mohadžerani za rusku agenciju RIA Novosti.

"Preliminarne i vrlo grube brojke pokazuje da šteta zasad iznosi 270 milijardi dolara", rekla je ona.

Bez navođenja detalja, ona je sugerisala da ta brojka nije konačna i da se "šteta obično mora ispitati kroz nekoliko slojeva".

Tokom skoro šestonedeljnog američko-izraelskog rata s Iranom, napadnuti su mnogi vojni i bezbednosni centri zemlje. Prema navodima američke i izraelske vojske, to je uključivalo više od 16.000 meta.

Delovi iranske infrastrukture – uključujući čeličane, petrohemijske komplekse u Mahšaru i Asalujehu, kao i mostove – takođe su bili meta napada, što je dovelo do njihovog potpunog zatvaranja.

Stalna misija Irana pri Ujedinjenim nacijama takođe je navodno u pismu svetskoj organizaciji objavila da traži naknadu od pet zemalja Bliskog istoka – Bahreina, Saudijske Arabije, Katara, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Jordana – zbog njihovog učešća u američko-izraelskom ratu protiv Irana.

Iran je takođe gađao razne vojne i ekonomske objekte u tim zemljama tokom rata, a takođe je blokirao Ormuski moreuz, sprečavajući prenos nafte, gasa i drugih proizvoda iz Persijskog zaliva na globalna tržišta.

Brodovi povezani s Iranom, prema izvještajima, prošli su kroz Hormuški moreuz 14. aprila, prvog dana pune američke pomorske blokade usmjerene na plovila koja "ulaze ili napuštaju iranske luke i obalna područja".

Podaci servisa za praćenje brodova navode najmanje četiri broda, od kojih su dva nedavno bila u iranskim lukama, koja su prošla ili prolaze kroz ovaj 30 kilometara širok plovni put u satima nakon što je blokada stupila na snagu prethodnog dana.

Nije bilo izvještaja o tome da je Washington preduzeo direktne akcije protiv brodova kako bi proveo blokadu.

Ovo je prvi test za blokadu, koja je pokrenuta nakon neuspjelih američko-iranskih mirovnih pregovora u Islamabadu 11. i 12. aprila.

Pročitajte više.