Bijela kuća: Američka delegacija putuje u Pakistan na mirovne razgovore s Iranom

Iranski Korpus islamske revolucionarne garde (IRGC) potvrdio je da je general-major IRGC-a Džamšid Ešaki, savetnik načelnika štaba oružanih snaga, ubijen zajedno s nekoliko članova svoje porodice u američkim i izraelskim napadima.

Ahmad Vahidi, vrhovni komandant IRGC-a – koji su Sjedinjene Države označile kao terorističku organizaciju – izrazio je saučešće, ali nije naveo datum ili dodatne detalje o smrti Ešakija.

Ešakijeva sahrana zakazana je za 1. april u Teheranu, zajedno sa sahranom Alireze Tangsirija, komandanta mornarice IRGC-a koji je ubijen u izraelskom napadu prošle nedelje.

U februaru 2025. godine, Ministarstvo finansija SAD sankcionisalo je Išakija i niz pojedinaca, entiteta i brodova zbog, kako je navelo, "međunarodne mreže za olakšavanje transfera miliona barela iranske sirove nafte vredne stotine miliona dolara u Kinu".

Prema SAD, prihod od ovih aktivnosti je korišćen za finansiranje naoružanih grupa u regionu, uključujući Hamas u Gazi, Hute u Jemenu i Hezbolah u Libanu.

Ešaki je poslednji u nizu visokih iranskih zvaničnika za koje je Teheran potvrdio da su ubijeni u ratu.

Američki ministar odbrane Pit Hegset (Pete Hegseth) rekao je da je 28. marta posetio američke snage stacionirane na Bliskom istoku kako bi posmatrao vojne operacije protiv Irana.

Govoreći na konferenciji za novinare 31. marta, Hegset nije otkrio koju zemlju je posetio.

On je rekao da su nedavni američki napadi značajno oslabili iranske vojne kapacitete i naveo da je u poslednja 24 sata smanjen broj raketa koje je lansirao Iran.

Hegset je rekao da će narednih nekoliko dana biti "odlučujući" u sukobu.

On je takođe naveo obaveštajne procene koje ukazuju da su iranske snage oslabljene, uz pad morala, nedostatak osoblja i izveštaje o dezertiranjima posle kontinuiranih američkih napada.

Hegset je naglasio da SAD trenutno imaju vojnu prednost i sugerisao da su iranske opcije sve ograničenije.

On je dodao da predsednik Donald Tramp ostaje otvoren za sporazum, ali je upozorio da će se vojne operacije nastaviti ako se dogovor ne postigne.

Kina i Pakistan su se založili da će "jačati stratešku komunikaciju i koordinaciju" dok nastoje da pomognu u postizanju sporazuma o okončanju rata u Iranu, koji je sada u petoj nedelji bez jasnog kraja na vidiku.

Pakistanski ministar spoljnih poslova Išak Dar sastao se s kineskim kolegom Vang Jijem u Pekingu 31. marta i ponovio poziv Iranu i Sjedinjenim Američkim Državama da rade na okončanju rata, koji je odneo hiljade života u najmanje devet zemalja i nanosi dnevne u milijardama dolara.

Portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Mao Ning rekla je da su dve strane saglasile da rade na deeskalaciji i da će se "zajednički zalagati za mir i pravdu i uložiti nove napore za promociju pomirenja i sprečavanje sukoba".

Pakistan se pojavio kao ključni igrač u naporima za posredovanje u postizanju miru, koristeći svoje radne veze s američkim predsednikom Donaldom Trampom i dugogodišnje veze s Iranom.

Peking i Islamabad nastoje da se pozicioniraju kao stabilizujući akteri, izbegavajući direktno mešanje u sve širi sukob.

Pročitajte više.

Govoreći za Current Time, politički analitičar Anton Penkovski rekao je da kontakti između Irana i Sjedinjenih Država vjerovatno i dalje traju, uprkos javnim negiranjima Teherana.

"Iako Iran negira postojanje bilo kakvih kontakata s američkom stranom i tvrdi da se pregovori vode preko posrednika, mislim da je svima očigledno da kontakti postoje u jednom ili drugom obliku", rekao je. "Iran ovu informativnu strategiju vodi isključivo iz unutrašnjih političkih razloga, kako ne bi izgledao slab pred domaćom publikom, posebno s obzirom na to da društvene tenzije u Iranu ostaju veoma visoke."

Prema njegovim riječima, pregovori su blokirani u nekoliko ključnih oblasti:

"Čak i ako su se strane dogovorile o velikom broju tačaka, glavni problemi ostaju u tri oblasti. Prva je obim ograničenja iranskog nuklearnog programa, uključujući demontažu iranske nuklearne infrastrukture i predaju cjelokupnog nuklearnog materijala Sjedinjenim Državama - stav na kojem SAD insistiraju i, očigledno, nisu spremne da prave ustupke ili kompromise. Za Iran je to pitanje suvereniteta i strateškog odvraćanja neprijatelja u regionu."

"Drugo pitanje odnosi se na raketni program i podršku savezničkim grupama - posredničkim snagama na Bliskom istoku - koje primarno predstavljaju prijetnju, a koje su, u suštini, glavni instrument iranskog uticaja u regionu. Za iranske vlasti bilo bi vrlo bolno da se odreknu tih alata."

"Treća tačka tiče se sankcija i bezbjednosnih garancija koje Iran sada želi za sebe. Iran traži potpuno ukidanje sankcija, ali Sjedinjene Države se, očigledno, neće složiti s tim sve dok u potpunosti ne budu zadovoljne iranskim postupcima, jer je pritisak sankcijama jedan od glavnih dugoročnih mehanizama za vršenje pritiska na iranske vlasti. Upravo su oko tih pitanja pregovori posljednjih sedmica, u suštini, zapali u ćorsokak. Moglo bi se čak reći da je odluku o izvođenju udara i početku vojnih akcija donijela Bijela kuća zato što Iran krajem februara nije želio da napravi ustupke po navedenim pitanjima."

Govoreći o prijedlogu da se odgovornost za bezbjednost u Hormuškom moreuzu prebaci na američke saveznike, Penkovski je rekao:

"Ta ideja izgleda sasvim logično iz perspektive Washingtona ako žele da se ovaj sukob relativno brzo okonča. Međutim, u praksi bi to bio veoma težak zadatak, prvenstveno sa stanovišta vojne infrastrukture, budući da bi uključivao deminiranje, pratnju naftnih tankera i zaštitu od direktnih iranskih ili savezničkih grupa koje djeluju preko posrednika."