Mohsen Rezai, bivši glavnokomandujući iranskog Korpusa islamske revolucionarne garde, vratio se u središte bezbednosnog establišmenta zemlje u jednom od najvažnijih trenutaka u njenoj istoriji.
Pošto je 16 godina, tokom i posle iransko-iračkog rata, veći deo 80-ih godina bio na čelu IRGC-a i skoro četvrt veka proveo u još jednoj ključnoj državnoj instituciji, Rezai je sada sekretar Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost, čime je u srži odlučivanja o ratu, nuklearnim pregovorima i odnosima sa stranim silama.
Posle ubistva vrhovnog vođe ajatolaha Alija Hamneija i dolaska njegovog sina Modžtabe na njegovo mesto, Rezaijevo imenovanje vraća u prvi plan ličnost čija karijera obuhvata skoro celu istoriju Islamske Republike.
Od aktiviste u borbi protiv šaha do komandanta IRGC-a
Rođen 1954. u jugozapadnom gradu Mesdžed Soleiman u porodici Bahtijara, Rezai se još kao tinejdžer uključio u opozicione aktivnosti protiv šaha Mohamada Reze Pahlavija.
Početkom 1970-ih uhapsila ga je šahova obaveštajna služba SAVAK i zatvorila u Ahvaz. Bio je i član Mansuruna, ilegalne islamističke militantne grupe čiji su članovi kasnije imali ulogu u formiranju revolucionarnog bezbednosnog establišmenta.
Posle Islamske revolucije 1979. Rezai je učestvovao u osnivanju IRGC-a, ušao u njegov centralni savet i učestvovao u pisanju osnivačke povelje.
Vrhovni vođa ajatolah Ruholah Homeini, osnivač Islamske Republike, u septembru 1981. postavio je Rezaija, koji je tada imao samo 27 godina, za glavnokomandujućeg IRGC-a.
Godine u IRGC-u
Rezai je komandovao IRGC-om od 1981. do 1997. nadgledajući njegove operacije tokom većeg dela osmogodišnjeg rata s Irakom.
Pod njegovim rukovodstvom IRGC se razvio iz revolucionarne vojne snage u širu vojnu i bezbednosnu instituciju, proširivši svoje organizacione kapacitete i uticaj.
Rezai je postao jedna od glavnih figura u donošenju vojnih odluka tokom rata, radeći uz najviše komandante i političke zvaničnike, među kojima je bio i tadašnji predsednik Ali Akbar Hašemi Rafsandžani.
Njegov vojni učinak je, međutim, kontroverzan.
Jedna od najspornijih epizoda je operacija Karbala-4, pokrenuta u decembru 1986. Iranska ofanziva, čiji je cilj bio da probije iračku odbranu kod Basre, završila se velikim iranskim gubicima pošto su iračke snage očigledno predvidele napad.
Rezai je 2018. za operaciju rekao da je bila obmana s ciljem da pripremi teren za kasniju ofanzivu Karbala-5. Njegove izjave izazvale su kritike veterana, porodica poginulih i bivših vojnika. Kasnije je pojasnio da je Karbala-4 prvobitno bila prava operacija, pa je potom iskorišćena za obmanjivanje iračkih snaga.
Zamena uniforme politikom
Rezai se povukao s mesta komandanta IRGC-a 1997. i nasledio ga je Jahja Rahim Safavi. Međutim, odlazak s vojnog vrha nije značio i izlazak iz establišmenta.
Hamnei ga je postavio za sekretara Savet za procenu celishodnosti, državne institucije zadužene za rešavanje sporova između parlamenta i Saveta čuvara, ustavnog tela koje nadzire zakonitost u Iranu, i za savetovanje o široj politici zemlje.
Tu funkciju obavljao je skoro 24 godine, do 2021.
U tom periodu Rezai je pokušavao da se afirmiše i kao politička ličnost na nacionalnom nivou. Četiri puta se kandidovao za predsednika, 2005, 2009, 2013. i 2021, ali nikada nije pobedio.
Uprkos dugogodišnjim pozicijama u establišmentu, Rezai nije uspeo da izgradi značajnu biračku bazu. Na glasanju 2021. dobio je oko 3,4 miliona glasova, iza pobednika Ebrahima Raisija, koji je dobio više od 18 miliona, na izborima koji su imali jednu od najnižih izlaznosti u istoriji Islamske Republike.
Posle pobede Raisija, Rezai je postavljen za potpredsednika za ekonomska pitanja i na toj poziciji je bio do 2023. Njegov relativno kratak mandat nije ga afirmisao kao značajnog kreatora ekonomske politike, s čim se dugo mučio.
Još 2015. predložio je jednu čudnu strategiju: ako Amerika napadne, Iran bi u prvoj nedelji uzeo 1.000 talaca i za svakog tražio milijarde dolara. On je tvrdio da bi ta šema "rešila naše ekonomske probleme". Ideja da Iran može jednostavno da se otkupninom izvuče iz finansijske krize ubrzo je postala izvor podsmeha.
Optužbe za bombaški napad na AMIA
U zemlji je Rezai poznata ličnost već decenijama. Međunarodno, međutim, njegov profil oblikuje navodna povezanost s bombaškim napadom 1994. na jevrejski centar Argentinsko-izraelskog udruženja (AMIA) u Buenos Ajresu, u kom je poginulo 85 ljudi, dok su stotine ranjene.
Argentinski tužioci optužili su za umešanost nekoliko visokih iranskih zvaničnika, među njima i Rezaija, koji je u to vreme bio komandant IRGC-a.
Interpol je 2007. na zahtev Argentine izdao crvenu poternicu protiv njega i još pet osumnjičenih. Poternica je i dalje na snazi. Rezai i iranske vlasti odbacuju optužbe.
Crvena poternica je međunarodni zahtev za lociranje i privremeno hapšenje osobe do okončanja sudskog postupka; ona ne predstavlja osudu niti međunarodni nalog za hapšenje.
Povratak u bezbednosni establišment
Rezaijev povratak u središte moći ubrzan je posle ubistva Alija Hamneija u američko-izraelskim udarima u februaru 2026. i imenovanja Modžtabe Hamneija za novog vrhovnog vođu Irana.
U martu je novi vrhovni vođa imenovao Rezaija za svog vojnog savetnika.
Značajnija imenovanja usledila su u avgustu. Modžtaba Hamnei je Rezaija odredio za svog predstavnika u Vrhovnom savetu za nacionalnu bezbednost. Dan kasnije, predsednik Masud Pezeškijan imenovao ga je za sekretara Saveta, umesto Mohameda Bagera Zolkadra.
Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost koordinira iransku odbrambenu i bezbednosnu politiku, okupljajući visoke vojne, političke i vladine zvaničnike. Da bi njegove odluke stupile na snagu, mora da ih odobri vrhovni vođa.
Iako predsednik formalno predsedava Savetom, njegov sekretar ima centralnu ulogu u oblikovanju dnevnog reda, koordinaciji rada i nadzoru nad sprovođenjem odluka. U praksi, sekretar može imati znatan operativni uticaj, naročito kada je ujedno i jedan od predstavnika vrhovnog vođe u Savetu.
Rezai je imenovan u trenutku kada je Iran stajao pred presudnim odlukama o ratu, Ormuskom moreuzu i budućnosti pregovora s Vašingtonom.
Rezaijeva nova funkcija brzo je prerasla koordinaciju unutrašnje bezbednosti.
Krajem oktobra, potpredsednik SAD Džej Di Vens (JD Vance) mu je poslao pismo kojim je želeo da ispita mogućnost ponovnog pokretanja pregovora s Iranom. Vens je navodno naglasio da bi svaki diplomatski proces morao da obuhvati i iranski nuklearni program.
Izbor primaoca izazvao je podozrenje. Umesto da pismo uputi predsedniku parlamenta Mohamedu Bageru Kalibafu, koji se tokom rata nametnuo kao glavni iranski pregovarač, Vašington se obratio Rezaiju, koji je neposredno institucionalno povezan s Modžtabom Hamneijem.
Rezai se ujedno pojavio kao centralna figura u nuklearnoj diplomatiji Teherana, pošto se to pitanje sve više rešava u okviru Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost.
Njegovo međunarodno angažovanje proširilo se i na Moskvu. Posle telefonskog razgovora s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom, Rezai je 5. novembra otišao u Moskvu, preneo poruku vrhovnog vođe i razgovarao o regionalnoj bezbednosti i bilateralnoj saradnji.
Rezai naspram Kalibafa
Rezaijev uspon otvorio je pitanja o položaju Kalibafa, koji je u ranoj fazi rata bio jedna od najistaknutijih iranskih političkih figura.
Obojica imaju vojnu prošlost, iako Rezai pripada starijoj generaciji komandanata IRGC-a. On je bio je glavni komandant te snage dok je Kalibaf napredovao kroz njene redove.
Kalibaf je zadržao funkciju predsednika parlamenta i ulogu u vođenju iranske pregovaračke delegacije u razgovorima sa SAD o okončanju rata, koji je sada u devetom mesecu. Međuti, Rezai je imenovanjem na funkciju dobio poseban kanal vlasti, naročito u koordinaciji bezbednosne politike i komunikaciji s vrhovnim vođom.
Hamidreza Azizi iz Krizrne grupe rekao je za Radio Farda (Iranski servis RSE) da su Rezaija podržali ljudi bliski Modžtabi Hamneiju koji nisu bili zadovoljni Kalibafovim vođenjem pregovora i želeli su nekoga ko može da ujedini različite grupe, naročito vojsku.
Rezaijev povratak stoga ukazuje na rast značaja bezbednosnog establišmenta u oblikovanju političkog i diplomatskog pravca Irana tokom rata.
Ostaje nejasno da li će on postati glavni strateški donosilac odluka u zemlji. Međutim, posle decenija kretanja između vojne komande, političkih institucija i vlade, Rezai je još jednom obezbedio mesto u središtu strukture moći Islamske Republike.