Okružni sud u Varšavi pustio je u petak uveče na slobodu čečenskog separatističkog lidera Ahmeda Zakajeva, predsednika čečenske vlade u egzilu koga su, po poternici Interpola a na zahtjv Rusije, poljske vlasti uhapsile u petak ujutro u Varšavi. Izručenje Zakajeva koji ima politički azil u Velikoj Britaniji od 2003. godine, Rusija traži zbog optužbi da je organizovao i da je umešan u niz terorističkih napada u Čečeniji i Rusiji.
Odluka suda nije pravosnažna jer tužilaštvo ima pravo žalbe Apelacionom sudu, pa još nije poznato da li će Zakajev na kraju biti izručen Rusiji
Hapšenje Ahmeda Zakajeva u Varšavi, treba posmatrati i u sklopu otopljavanja odnosa Poljske i Rusije, kaže Aslan Dukajev, direktor severnokavkaskog servisa Radija Slobodna Evropa. Međutim, on ne veruje da će ga poljske vlasti i izručiti Moskvi, s obzirom da mu je Velika Britanija, takođe članica EU, dala politički azil 2003.
Dukajev: Očigledno je Rusija vršila pritisak na Poljsku da uhapsi Zakajeva kada dođe u Poljsku. Tačno je da je on i ranije putovao u Poljsku, ali te posete nisu bile takvog značaja. Zakajev treba da učestvuje na 3 svetskom kongresu čečenske dijaspore što je privuklo mnogo veću pažnju Rusije nego u ranijim slučajevima.
Dukajev: Nije tajna da su odnosi ove poljske vlade s Ruskom federacijom mnogo topliji nego u slučaju prethodne. Postoji indikacija da Poljaci menjaju svoj odnos prema Rusiji, da topljenje leda nije tipično samo za ekonomiju, već se oseća i u politici. Odnosi između dveju vlada su jako dobri i to je moglo igrati neku ulogu u ovom slučaju, mada poljski zvaničnici insistiraju da je ovo isključivo stvar pravosuđa i državnih pravosudnih organa., te da je celi slučaj odvojen od političke sfere. Međutim, posmatrači i komentatori s kojima smo danas razgovarali, svi, bez izuzetka kažu da je hapšenje Zakajeva politički motivisano.
Dukajev: Lično ne verujem, jer bi to bilo dovelo poljske vlasti u veoma nezgodnu situaciju. Naime, Poljska je članicaEvropske unije, a Zakajev je dobio politički azil u drugoj njenoj članici – Britaniji. Rusija rutinski ponavlja optužbe protiv Zakajeva za terorizam. Međutim, u zahtevu britanskom sudu za izručenje ne pominje se optužba za terorizam. To je važno naglasiti. Britanski sud je doneo oslobađajuću presudu za Zakajeva i ubrzo je dobio politički azil u toj zemlji. Dakle, poljski sud bi sebe doveo u veoma nezgodnu situaciju ako bi presudio suprotno i izručio Zakajeva Rusiji i mislim da će nastojati da to izbegnu.
Dukajev: Zakajev je veom mudar političar. On sigurno nije nameravao da provocira posljske vlasti, ali moguće je da je podsvesno želeo da privuče što je moguće više pažnje čečenskom problemu u Poljskoj. Taj cilj je postignut. Pažnja javnosti u Poljskoj, u Rusiji, pa i u većem delu sveta sada je na Zakajevu i čečenskom kongresu koji je upravo počeo u Poljskoj. Zato se može reći da u izvesnom smislu ovo sve koristi umerenom krilu čečenskog pokreta otpora koje predvodi Zakajev. Sve ovo skreće pažnju na problem Čečnije, na to da se Zakajev zalaže za mirno rešenje i da traži od ruske federacije da otvori proces pregovora. U svetlu ovog hapšenja javio se novi interes za problem Čečenije kao i celog Kavkaza i u tom smislu to ide u prilog Zakajevu.
Zakajev je umereni političar
Dukajev: Poljska je tradicionalno u prošlosti ali i u novije vreme imala izuzetno prijateljske odnose sa narodima Kavkaza. Poljska je u prošlosti bila deo ruske imperije, ali su mnogi mladi Poljaci učestvovali u ratovima koje su narodi Kavkaza vodili protiv ruske ekspanzije u tom delu sveta. Postoji istorijska naklonost Poljaka prema Čečenima i drugim narodima Kavkaza, ali posebno prema Čečenima. Poljski aktivisti pomažu čečenske političare u egzilu i za njih uspostavljaju mrežu komunikacije, informativne centre i pomažu im na mnogo drugih načina, politički i moralno. Postoji veći broj političara, članova evropskog parlamenta, poljskog Sejma koji saosećaju sa Čečenima, tako za mene nije bilo iznenađenje kada sam saznao da će se treći svetski čečenski kongres održati u Poljskoj. Uslovi za takav skup su dobri i ima dovoljno političara koji su prijateljski raspoloženi.
Dukajev: To bi, s jedne strane, bio težak udarac čečenskom pokretu, ali s druge, to bi mobilisalo antiruske snage, ne samo u području Kavkaza, već širom sveta. Zakajev je umereni političar. On ima određenu reputaciju u Evropi i uživa podršku u nekim evropskim prestolnicama, u Briselu, Strazburu i na drugim mestima. Zakajev je politčar u egzilu u Velikoj Britaniji. Ovaj slučaj će svakako iskomplikovati odnose Evrope i Rusije, posebno Rusije i Velike Britanije. Otvara se i pitanje u slučaju da dođe do deportovanja, kako će Rusi tretirati Zakajeva. Iskustvo nam govori da brojni čečenski lideri koji su dospeli u rusko zarobljeništvo nisu imali fer suđenje i ako su bili poslani u zatvor, veoma često su umirali pod misterioznim okolnostima. Setimo se Salmana Radua, bivšeg vojnog komandanta, setimo se drugog gerilca Aslana Beketgarijeva koji je kao veoma mlad čovek umro u ruskom zatvoru. Svet će brinuti o tome kakav tretman Zakajev može očekivati u Rusiji, ali ja se nadam da do toga neće doći i da će Poljaci naći način da oslobde Zakajeva.
Dukajev: Postoje političke snage u Moskvi kojima je jasno da ruska politika prema Severnom Kavkazu vodi u slepu ulicu. Ruska opsesija silom samo je osnažila otpor toj sili, dovela je do širenja konflikta na susedne teritorije, povećala je nesigurnost, dovela do više nasilja i nestabilnosti na širem prostoru ruskog juga. Naravno, određeni krugovi u Moskvi shvataju da tu mora doći do promene. Prošle godine, uz nezvanično odobrenje Moskve predsednik čečenskog parlamenta zajedno sa dvojicom ministara u čečenskoj vladi bili su u Evropi s ciljem da se sastanu sa Zakajevim kako bi se uspostavio neki kanal komunikacije i našlo rešenje za čečenski problem. U to vreme dogovoreno je da treba sazavti čečenski svetski kongres, na kome bi se razmatralo to pitanje. Ali, ubrzo, su svi ti planovi pali u vodu i na ovom kongresu sada u Poljskoj nije predstavljna pro-moskovska vlada Čečenije. Ne treba zaboraviti da je Zakajev predstavnik umerenog krila čečenskog pokreta otpora i da se on zalaže za mirno rešenje. Pokušaj da se njegov glas priguši ne koristi onima koji su žrtve čečenskog konflikta.
Odluka suda nije pravosnažna jer tužilaštvo ima pravo žalbe Apelacionom sudu, pa još nije poznato da li će Zakajev na kraju biti izručen Rusiji
Hapšenje Ahmeda Zakajeva u Varšavi, treba posmatrati i u sklopu otopljavanja odnosa Poljske i Rusije, kaže Aslan Dukajev, direktor severnokavkaskog servisa Radija Slobodna Evropa. Međutim, on ne veruje da će ga poljske vlasti i izručiti Moskvi, s obzirom da mu je Velika Britanija, takođe članica EU, dala politički azil 2003.
RSE: Šta je u pozadini hapšenja Zakajeva?
Dukajev: Očigledno je Rusija vršila pritisak na Poljsku da uhapsi Zakajeva kada dođe u Poljsku. Tačno je da je on i ranije putovao u Poljsku, ali te posete nisu bile takvog značaja. Zakajev treba da učestvuje na 3 svetskom kongresu čečenske dijaspore što je privuklo mnogo veću pažnju Rusije nego u ranijim slučajevima.
RSE: Da li je to u izvesnom smislu posledica nedavnog rusko-poljskog približavanja, tačnije od kako je Donald Tusk postao poljski premijer?
Dukajev: Nije tajna da su odnosi ove poljske vlade s Ruskom federacijom mnogo topliji nego u slučaju prethodne. Postoji indikacija da Poljaci menjaju svoj odnos prema Rusiji, da topljenje leda nije tipično samo za ekonomiju, već se oseća i u politici. Odnosi između dveju vlada su jako dobri i to je moglo igrati neku ulogu u ovom slučaju, mada poljski zvaničnici insistiraju da je ovo isključivo stvar pravosuđa i državnih pravosudnih organa., te da je celi slučaj odvojen od političke sfere. Međutim, posmatrači i komentatori s kojima smo danas razgovarali, svi, bez izuzetka kažu da je hapšenje Zakajeva politički motivisano.
RSE: Da li očekujete da Zakajev bude izručen Moskvi?
Dukajev: Lično ne verujem, jer bi to bilo dovelo poljske vlasti u veoma nezgodnu situaciju. Naime, Poljska je članica
Poljski sud bi sebe doveo u veoma nezgodnu situaciju ako bi presudio suprotno i izručio Zakajeva Rusiji i mislim da će nastojati da to izbegnu
RSE: Vi ste samo dan ranije razgovarali telefonom sa Zakajevim, on je bio svestan opasnosti, ali da je unapred znao da će biti uhapšen, da li mislite da bi izbegao put u Poljsku?
Dukajev: Zakajev je veom mudar političar. On sigurno nije nameravao da provocira posljske vlasti, ali moguće je da je podsvesno želeo da privuče što je moguće više pažnje čečenskom problemu u Poljskoj. Taj cilj je postignut. Pažnja javnosti u Poljskoj, u Rusiji, pa i u većem delu sveta sada je na Zakajevu i čečenskom kongresu koji je upravo počeo u Poljskoj. Zato se može reći da u izvesnom smislu ovo sve koristi umerenom krilu čečenskog pokreta otpora koje predvodi Zakajev. Sve ovo skreće pažnju na problem Čečnije, na to da se Zakajev zalaže za mirno rešenje i da traži od ruske federacije da otvori proces pregovora. U svetlu ovog hapšenja javio se novi interes za problem Čečenije kao i celog Kavkaza i u tom smislu to ide u prilog Zakajevu.
Zakajev je umereni političar
RSE: Zašto je Poljska odabrana kao mesto održavanja čečenskog kongresa. Da li je i u izboru lokacije neka poruka?
Dukajev: Poljska je tradicionalno u prošlosti ali i u novije vreme imala izuzetno prijateljske odnose sa narodima Kavkaza. Poljska je u prošlosti bila deo ruske imperije, ali su mnogi mladi Poljaci učestvovali u ratovima koje su narodi Kavkaza vodili protiv ruske ekspanzije u tom delu sveta. Postoji istorijska naklonost Poljaka prema Čečenima i drugim narodima Kavkaza, ali posebno prema Čečenima. Poljski aktivisti pomažu čečenske političare u egzilu i za njih uspostavljaju mrežu komunikacije, informativne centre i pomažu im na mnogo drugih načina, politički i moralno. Postoji veći broj političara, članova evropskog parlamenta, poljskog Sejma koji saosećaju sa Čečenima, tako za mene nije bilo iznenađenje kada sam saznao da će se treći svetski čečenski kongres održati u Poljskoj. Uslovi za takav skup su dobri i ima dovoljno političara koji su prijateljski raspoloženi.
Ovaj slučaj će svakako iskomplikovati odnose Evrope i Rusije, posebno Rusije i Velike Britanije. Otvara se i pitanje u slučaju da dođe do deportovanja, kako će Rusi tretirati Zakajeva.
RSE. Ukoliko Zakajev ipak bude izručen Moskvi, kakve mogu biti posledice, ne samo za Čečeniju nego za celi prostor Kavkaza, imajući u vidu obnovljene sukobe izmedju islamističkih pobunjenika ruskih snaga?
Dukajev: To bi, s jedne strane, bio težak udarac čečenskom pokretu, ali s druge, to bi mobilisalo antiruske snage, ne samo u području Kavkaza, već širom sveta. Zakajev je umereni političar. On ima određenu reputaciju u Evropi i uživa podršku u nekim evropskim prestolnicama, u Briselu, Strazburu i na drugim mestima. Zakajev je politčar u egzilu u Velikoj Britaniji. Ovaj slučaj će svakako iskomplikovati odnose Evrope i Rusije, posebno Rusije i Velike Britanije. Otvara se i pitanje u slučaju da dođe do deportovanja, kako će Rusi tretirati Zakajeva. Iskustvo nam govori da brojni čečenski lideri koji su dospeli u rusko zarobljeništvo nisu imali fer suđenje i ako su bili poslani u zatvor, veoma često su umirali pod misterioznim okolnostima. Setimo se Salmana Radua, bivšeg vojnog komandanta, setimo se drugog gerilca Aslana Beketgarijeva koji je kao veoma mlad čovek umro u ruskom zatvoru. Svet će brinuti o tome kakav tretman Zakajev može očekivati u Rusiji, ali ja se nadam da do toga neće doći i da će Poljaci naći način da oslobde Zakajeva.
RSE: Ruski pokušaj da se Zakajev nađe u pritvoru u kontradikciji je s ruskim nastojanjem da smiri situaciju na terenu. Naime, prošle godine u Oslu su razgovarali predstavnici proruskih vlasti u Čečeniji i separatističke frakcije u izbeglištvu, u cilju nacionalnog pomirenja – navodno pod nezvaničnim pokroviteljstvom ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva.
Dukajev: Postoje političke snage u Moskvi kojima je jasno da ruska politika prema Severnom Kavkazu vodi u slepu ulicu. Ruska opsesija silom samo je osnažila otpor toj sili, dovela je do širenja konflikta na susedne teritorije, povećala je nesigurnost, dovela do više nasilja i nestabilnosti na širem prostoru ruskog juga. Naravno, određeni krugovi u Moskvi shvataju da tu mora doći do promene. Prošle godine, uz nezvanično odobrenje Moskve predsednik čečenskog parlamenta zajedno sa dvojicom ministara u čečenskoj vladi bili su u Evropi s ciljem da se sastanu sa Zakajevim kako bi se uspostavio neki kanal komunikacije i našlo rešenje za čečenski problem. U to vreme dogovoreno je da treba sazavti čečenski svetski kongres, na kome bi se razmatralo to pitanje. Ali, ubrzo, su svi ti planovi pali u vodu i na ovom kongresu sada u Poljskoj nije predstavljna pro-moskovska vlada Čečenije. Ne treba zaboraviti da je Zakajev predstavnik umerenog krila čečenskog pokreta otpora i da se on zalaže za mirno rešenje. Pokušaj da se njegov glas priguši ne koristi onima koji su žrtve čečenskog konflikta.
