Dostupni linkovi

Čanak: Biće nemira na severu Kosova koji će ići na ruku Putinu


Čanak: Ruska propagandna mašinerija melje sve pred sobom
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:03:34 0:00

U narednom periodu biće dosta nemira na severu Kosova koji će ići na ruku Putinovoj administraciji, zato što će to dovesti do jačanja proruskih ekstremističkih snaga u samoj Srbiji. Izbijanje takvih nereda može se dogoditi i u Beogradu posle martovskih izbora, kaže u Intervjuu nedelje Radija Slobodna Evropa (RSE) Nenad Čanak, predsednik opozicione Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) i predsednik Odbora Skupštine Srbije za evropske integracije.

Spreman je, dodaje, da takve informacije ustupi nadležnim organima Srbije. Za ubistvo Olivera Ivanovića, ističe lider LSV-a, nikada nije optuživao Ruse, ali će uvek reći da su interesi Rusije ovog trenutka suviše bliski nestabilnosti kakvu donose takva politička ubistva.

Takozvani Ruski humanitarni centar u Nišu je nukleus ruske vojne baze i postoje ozbiljne indicije da je iz njega pripreman puč u Crnoj Gori, kaže Čanak. A ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, kaže on, priziva ukrajinski scenario u Srbiji. Srbija, međutim, ima evropsku viziju budućnosti i neće biti "nepotopivi ruski nosač aviona i raketa na Balkanu".​

RSE: Povodom izjave ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, dan pre posete Srbiji, ukoliko Evropska unija (EU) nastavi da stavlja Srbiju pred izbor "ili ste sa nama ili ste sa Rusijom", da to može dovesti do ukrajinskog scenarija, Vi ste poručili da ovde neće doći do ukrajinskog scenarija i upozorili da Lavrov takav scenario ovde priziva?

Čanak: Gospodin Lavrov je iskusan diplomata i svaka njegova reč se mora vrlo ozbiljno proanalizirati jer nijedna nije slučajna. Njegov način odnosa prema Srbiji i njegova česta osvrtanja na situaciju u Srbiji jasno govore o interesovanju koje postoji u aktuelnoj ruskoj administraciji prema Srbiji. Sasvim je jasno zašto je to tako.

Srbija je trenutno okružena, praktično, čim se Makedonija usaglasi sa Grčkom oko imena i ona će postati članica NATO-a - zemljama EU i NATO-a i ideja da Srbija bude nepotopivi nosač aviona u Rusiji je odavno prisutna. Međutim, poenta Lavrovljeve pojačane aktivnosti je u tome da se što više to sprečava, odugovlači i da se na neki način Srbija dovede pred svršen čin, da se to jednostavno učini nemogućim.

Lavrov: Lažna dilema Istok ili Zapad
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:58 0:00

Prema nekim informacijama kojima raspolažem, u protekloj godini, 2017, ruska administracija je opredelila oko 1,8 milijardi evra za propagandu na tlu Evrope, a naročito na rubna područja, a naročito na Balkan. Drugim rečima, vi ste došli u poziciju da ta ruska propagandna mašinerija neumitno melje sve pred sobom i stvara jedan okvir za delovanje ruske službe na prostorima koje sam naveo.

Sa druge strane, EU, ne shvatajući to dovoljno ozbiljno, opredelila je svega 400.000 evra kao kontramere ruskoj propagandi. Sada se to pitanje sve više i više aktualizuje jer se shvatilo da je to potpuno neravnopravna borba, da ruska propaganda je sve prisutnija, sve agresivnija i da mi sada praktično dolazimo u poziciju da se kompletna spoljna politika Rusije s fokusira na zauzimanje pregovaračke pozicije za budućnost prema EU i Sjedinjenim Državama.

Posebno sam se bavio humanitarnim centrom u Nišu, koji je jedno od najozbiljnijih svedočanstava ekspanzionističke politike Rusije, a fascinantno je to do koje mere se manipulišpe pričom o humanitarnom karakteru tog centra. Dovođeni su čak i mediji da se pokaže kako tamo nema ničega osim ćebadi i konzervi i samo četiri ruska državljanina koji tamo rade.

Ruski centar u Nišu
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:04:49 0:00

RSE: Vi ste gospodine Čanak rekli da je puč u Crnoj Gori iza kojeg stoje ruski elementi pripreman upravo u tom Rusko-srpskom humanitarnom centru u Nišu?

Čanak: To je Ruski humanitarni centar takozvani, a u stvari je nukleus ruske vojne baze. Sam Lavrov, koliko god bio spretan diplomata, ne može da se odupre porivu da stalno poredi ovlašćenja američkih vojnika u bazi Bondstil sa položajem ruskih humanitarnih radnika u toj "humanitarnoj" organizaciji.

RSE: Čime je, de fakto, priznao da to nije humanitarni centar.

Čanak: Čime je to potpuno priznao. S druge strane, vi kada pogledate ko je peta kolona, recimo, kod nas u okviru Republike Srbije i Republike Srpske (RS), šta vidite? Primetili ste, Lavrov se sreo sa Miloradom Dodikom u Beogradu, predsednikom jednog entiteta jedne države na Balkanu, i to ne najveće i ne najznačajnije. Zašto? Zato što je to fitilj kojim se može zapaliti balkansko bure baruta.

Evo, recimo, nekakva organizacija "Srbska čast" iz Banjaluke, ima "humanitarce" koji su obučeni u uniforme sa beretkama i vojnim oznakama, jasno se vidi da su natpisi iza njih na ruskom, a to je sve fotografisano u Banjaluci. Sada, neka mi neko objasni – zašto su se ti ljudi, eto, opredelili za "humanitarni" rad baš u uniformama i baš pod ruskim znakovima?

Objava na Fejsbuku: predstavnici Srbske časti sa Miloradok Dodikom
Objava na Fejsbuku: predstavnici Srbske časti sa Miloradok Dodikom

Zašto u samom Beogradu demonstriraju organizacije koje su zabranjene, koje je Ustavni sud zabranio? Kako to da ih niko ne sprečava u njihovom funkcionisanju, da lepe plakate u kojima kažu "dočekajmo našeg predsednika", sa slikom Vladimira Vladimiroviča Putina. To je inače, ako smem da priznam, mene jako zbunilo jer stavljati fotografije stranog državnika i potpisati "naš predsednik", to je apsolutno akt veleizdaje; to znači nepriznavanje državnih organa Republike Srbije.

Mi smo imali u Novom Sadu demonstracije kada je paljena zastava LSV-a ispred našeg sedišta, a palili su je oni koji su nosili zastave Srbije i zastave Rusije, sa sloganom "sa Rusijom do pobede".

Otkuda najedanput takvo impresivno interesovanje za Rusiju?

Otkuda najedanput takvo impresivno interesovanje za Rusiju? Neko će reći zbog tradicionalno dobrih odnosa, ali ti tradicionalno dobri odnosi su bili najbolji onda kada se još komunistička Jugoslavija suprotstavila Rusijom dominantnom SSSR-u i ideji da od Jugoslavije napravi rusku provinciju.

Mi smo u situaciji da, recimo, Nikolić master Tomislav, za vreme svog trodnevnog bivanja predsednikom Narodne skupštine Republike Srbije, stigne da izjavi da on ne vidi šta je problem u tome da Srbija bude ruska provincija. Predviđajući da time direktno čini akt veleizdaje!

Kada je gospođa Mogerini (Federika, visoka predstavnica EU za spoljnu politiku i bezbednost, prim. aut.) bila u Narodnoj skupštini Republike Srbije i govorila o proširenju EU, gde je 95 posto poslanika u Skupštini Srbije trenutno za pridruživanje Srbije EU, imali ste Srpsku radikalnu stranku koja skandira "Srbija – Rusija, ne treba nam Unija" i time onemogućava gošću Parlamenta da govori – i to sve vreme.

Beograd: Mogerini govori, radikali skandiraju
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:15 0:00

RSE: Imamo sada i zahtev Srpske radikalne stranke (SRS) da se osnuje još jedan centar u Vojvodini poput onog u Nišu?

Čanak: To što oni zahtevaju, to je potpuno neozbiljno, to je više politički stav, nego zahtev. Jer ako zahtevaju, onda treba da to zahtevaju od ruske države, a ne od ne znam koga ovde, nego je stvar druga. Koliko je "kulturnih centara" ruskih otvoreno u Srbiji u proteklih godinu dana? Prema nekim informacijama, sada ih ima već više od 70. Hajde da vidimo šta se tu sad zaista događa.

Najlakše se u neku zemlju ulazi tenkovima preko mostova kulture i obrazovanja.

Mi u Vojvodini imamo veoma strašno iskustvo između dva svetska rata, kada je bila formirana nemačka kulturna organizacija, zvala se Kultubund. Kultubundovci su bili vojvođanski Nemci, Donau Švabe, kako ih mi zovemo, koji su se listom vezivali za tu organizaciju za očuvanje nemačke kulture i jezika. Čim je počeo Drugi svetski rat, oni su se listom pridružili SS-u i tako je formirana nadaleko po zlu poznata SS divizija "Princ Eugen". Hoću da kažem, najlakše se u neku zemlju ulazi tenkovima preko mostova poezije, kulture i obrazovanja.

I zato je za mene strašno da gledam kako sada svi treba da se divimo, eto, pravoslavnom hramu Svetog Save u Beogradu kojem je, eto, sada kupola urađena u mozaiku i da se zahvaljujemo Rusiji za to. Istovremeno, niko neće da pogleda u kakvom su stanju, recimo, bolnice ili u kakvom su stanju škole. Investira se, dakle, tamo odakle se može vršiti direktan uticaj na stanovništvo.

Lavrov u hramu Sv. Sava
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:01:55 0:00

RSE: Zašto Rusija u poslednje vreme toliko ulaže u propagandu na području Srbije i šireg regiona Zapadnog Balkana? Oni se često pozivaju na to da smo iz iste verske porodice. Pa, nije Srbija jedina zemlja koja je pravoslavna u ovom području?

Čanak: I Makedonija, i Bugarska, i Rumunija su pravoslavne zemlje.

RSE: Da li oni preko Srbije hoće da "buše" jednog dana EU? Šta je, zapravo, cilj svega toga?

Čanak: Ne. Srbija treba da bude nepotopivi nosač aviona i raketnih baza, kao permanentna pretnja EU i izvor nestabilnosti na Balkanu, da bi se na osnovu toga trgovalo sa delovima Ukrajine, Gruzije ili drugih zemalja – ali, prevashodno Ukrajine.

Suština problema je u tome što Ruska Federacija želi da legitimizuje svoj uticaj nad delovima Ukrajine i da ih legalizuje, to jest, da se ta stvar završi tako što će ona pripojiti sebi određene delove ukrajinske teritorije.

Da bi se to desilo Kremlj mora imati čim da trguje – i mi smo taj deo za trgovinu. Zato najedanput dolazimo u situaciju da aktuelna Moskva toliko brine o Kosovu – otprilike, ko ne razume da je Kosovo deo Srbije, taj ne razume ništa. Previđa pritom da istu tu argumentaciju može da ima i Kijev i Tbilisi u odnosu na Osetiju i Abhaziju, koje su direktno pregažene ruskim trupama.

Potreba je Rusije da što bliže srcu Evrope ima čvrsto uporište – to je u ovom slučaju Srbija i RS.

Dakle, u pitanju je čisto licemerje. U pitanju je potreba da se što bliže srcu Evrope ima neko čvrsto uporište – to je u ovom slučaju Srbija i to je Republika Srpska, kao jedan nedovoljno definisani, nejasni, deo unutar Bosne i Hercegovine, koja je, nažalost, razorena ratom, podeljena i pocepana najrazličitijim uticajima i najrazličitijim interesima, dovedena u poziciju da bude izuzetno ranjiva na upravo takve provokacije kakve pravi, recimo, Milorad Dodik.

RSE: Ovo sve što kažete, naravno, upućuje na pitanje: zar to nije jasno predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću? Zašto to dozvoljava? Da li i on možda hoće da trguje sa EU, time što je plaši da Srbija ima alternativu u Rusiji? Šta stoji iza toga što stalno ovde gledamo red susreta sa zapadnim zvaničnicima, red sa ruskim?

Čanak: Srbija je mala i slaba zemlja, slaba i ekonomski i, nažalost, potresana ratovima i unutrašnjim sukobima već dugi niz decenija.

RSE: Pa neće valjda Rusija ekonomski da Srbiju ojačava umesto EU?

Čanak: Stvar je u tome da upravo ta vulnerabilnost Srbije zahteva jednu ozbiljnu dozu političke mudrosti. U političku mudrost sasvim sigurno ne bi spadao bilo kakav radikalni rez, zato što smo mi zbog pogrešne politike vođene dugi niz godina veoma energetski zavisni od Rusije.

Naša energetska zavisnost od Rusije je, praktično, energetska omča oko vrata Srbije koja može biti svakog trenutka zategnuta. Sa druge strane, EU je najveći donator brespovratnih sredstava i investicija, u Srbiji mi imamo 40 posto spoljnotrgovinskog prometa samo sa SR Nemačkom, znači ne sa EU, samo sa Nemačkom.

Vi imate jasnu sliku šta je u pitanju. U pitanju je prirodna potreba Srbije da bude u dobrim odnosima i sa Istokom i sa Zapadom. To nije ništa sporno. Ja ne govorim o Rusiji kao o državi, ja govorim o Rusiji koja je trenutno eksponent Putinovog režima, koji ide na jednu ekspanzionističku politiku koja ne preza ni od čega.​

RSE: Neposredno posle ubistva Olivera Ivanovića bilo je nekih stavova zapadnih obaveštajnih analitičara koji ne isključuju interese Kremlja iza njegove likvidacije. Kako Vi razmišljate o pozadini Ivanovićevog ubistva?

Čanak: Nikada nisam rekao da su Rusi ubili Olivera Ivanovića, ali ću uvek ponovo reći da su interesi Rusije ovog trenutka suviše bliski nestabilnosti kakvu donose takva politička ubistva. Razlog je jednostavan: sa nestabilnim Balkanom oni se pojavljuju kao vatrogasci. Vatrogasci bez požara nemaju posla.

Rusi hoće da se pokažu međunarodnoj zajednici kao vatrogasci koji mogu da smire divlja balkanska plemena, a da zauzvrat mogu da trguju sa delovima ukrajinske teritorije.

Oni, dakle, hoće da se pokažu međunarodnoj zajednici kao vatrogasci koji mogu da smire divlja balkanska plemena, a da zauzvrat mogu da trguju sa delovima ukrajinske teritorije. To je cela priča.

RSE: Zašto onda, prema Vašem mišljenju, predsednik Vučić, kada govori o tome čiji interes može stajati iza ubistva Olivera Ivanovića i iza izazivanja nereda i haosa, navodi na to da su to oni koji bi hteli da zauzmu sever Kosova? Ako se time misli na Prištinu, šta to ona ima da zauzmime kad je institucionalno Sever već sastavni deo Kosova? Ili se misli na Zapad, ali to opet nije jasno?

Čanak: Ne bih tako jednostrano tumačio izjave predsednika Vučića.

RSE: Šta to može da znači, kada on kaže ...

Čanak: Ako želite da znate šta on misli, onda pitajte njega.

RSE: U redu, šta Vi mislite da on misli?

Čanak: Ne bih ni da mislim šta on misli. Evo, mogu da kažem šta ja mislim. Mislim da ćemo imati dosta nemira na severu Kosova koji će ići na ruku Putinovoj administraciji, zato što će to dovesti do jačanja proruskih ekstremističkih snaga u samoj Srbiji.

RSE: Imaćemo, rekli ste, dosta nereda na severu Kosova i to će odgovarati Putinovim ekspanzionističkim planovima i ekstremističkim snagama u Srbiji. Da li time kažete da će inspiratori i nalogodavci tih nereda zapravo biti elementi koji mogu da se povežu sa Kremljom?

Čanak: Ruskoj administraciji bi takav scenario jako odgovarao. Isto kao što bi ruskoj administraciji jako odgovarao i scenario da posle beogradskih izbora dođe do nemira u Beogradu.

RSE: Zašto bi odgovarali Rusima nered na Kosovu i, eto, i neredi u Beogradu posle izbora?

Čanak: Razlog je vrlo jednostavan. Onog momenta kada vi napravite taj tip nestabilnosti u jednoj državi, tog momenta vi možete da počnete da iznutra razarate njene organe i njenu unutrašnju strukturu. Ko god kaže danas "Skupština ne vredi ništa", "Vlada ne radi ništa", "Sudovi su svi od reda korumpirani", on praktično govori nešto drugo – da sve to treba baciti pod noge i uvesti vojnu diktaturu. To je ono što je poruka svega toga.

Zato ja grčevito branim parlamentarizam, iako smo svedoci niza nepravilnosti i pogrešnih stvari u parlamentu Srbije, a imam prilike to da gledam, evo već šesti mandat.

RSE: Vi ste rekli ne u kondicionalnu nego u budućem vremenu, da će u narednom periodu doći do nemira na Kosovu. To je vrlo ozbiljna izjava i upućuje na to da imate izvore iz kojih ste to saznali. Ko stoji iza takvih informacija koje posedujete?

Čanak: Imam određene informacije na tu temu i apsolutno sam spreman da ih predočim javnosti. Međutim, da bih ih predočio javnosti, ako interesuje nadležne organe Republike Srbije, spreman sam prvo njima da ih ustupim, zato što ne bih hteo da se dopisujem s organima rođene države preko medija – to nije moj stil. Hoću da kažem nešto drugo.

Ako je pokušaj puča u Crnoj Gori bio organizovan i vođen iz baze u Nišu, ako iza toga stoji ruska administracija – sve govorim pod ako, a velike su indicije da je upravo tako kao što sada govorim – ako to je sve tako, zašto mislite da će se na tome završiti?

Zar nije jasno da onog momenta kada se sklopi interes jedne crne rupe, što sada predstavlja sever Kosova u nekakvom fiskalnom monetarnom smislu, raja za organizovani kriminal i razne podzemne radnje svih mogućih službi na svetu, da je potpuno jasno da je u takvim uslovima samo pitanje vremena kada će da eksplodira.

Moskva saznala za 'državni udar'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:49 0:00

RSE: Da li inspiratori tog eventualnog nereda i haosa o kojem govorite na severu Kosova, pa, eto, moguće je, kažete, i u Beogradu posle izbora, imaju prolaz do Vlade Srbije? Da li je Vlada Srbije u tom smislu "izbušena"? Vi imate ministre za koje nema nikakve tajne da su proruski ljudi?

Čanak: Nije uopšte sporno da tu ima ljudi koji su veoma bliski ruskoj politici i nema ničega lošeg u biti joj blizak, ali biti eksponent tuđe politike u svojoj zemlji – to je već nešto sasvim drugo.

RSE: Da li je ministar spoljnih poslova eksponent ruske politike?

Čanak: On je čovek koga je Lavrov došao da odlikuje. Ne mogu od toga da više zaključujem jer nemam nikakve podatke da je Ivica Dačić ruski špijun, ali moram da postavim pitanje – kako je to moguće da nismo videli nijednom da se Ivica Dačić u bilo kom delu sukobi sa mišljenjem bilo kog ruskog zvaničnika. To me malo čudi.

Ne možete biti ministar spoljnih poslova Srbije i raditi za Rusiju. Svako ko je ministar u Srbiji mora da radi za ovu zemlju.

Ja razumem da se mora lavirat i na Istok i na Zapad, ali stalno imati nekakav tvrd stav prema Zapadu i pokazivati odlučnost prema Zapadu i prihvatati sve stavove Moskve kao najmudrije što se u ovom trenutku može učiniti, to mi zvuči malo čudnovato i u tom smislu dopuštam mogućnost da Ivica Dačić ima nesebičnu ljubav prema aktuelnom režimu u Rusiji, koja se, međutim, unekoliko ne slaže sa njegovom aktuelnom funkcijom u Vladi.

Ne možete vi biti ministar spoljnih poslova Srbije i raditi za Rusiju. Svako ko je ministar u Srbiji mora da radi za ovu zemlju. Ko god je javni zvaničnik u ovoj zemlji mora da radi u interesu ove zemlje. Upravo tu sada nastaje nesporazum.

Lavrov odlikuje Dačića
molimo pričekajte
Embed

No media source currently available

0:00 0:02:04 0:00

Kada neko dočekuje Putina kao "dočekajmo svog predsednika" u Beogradu 16. oktobra 2014. godine, i to organizacije "Obraz" i "Naši", tog trenutka u svakoj zemlji sveta takve organizacije bi morale biti zabranjene, raspuštene, njihovi članovi pohapšeni i podvrgnuti ozbiljnom kontraobaveštajnom radu. Umesto toga "Naši" daju saopštenje da su išli da ruskom ambasadoru predaju listu neprijatelja Srbije. O čemu onda mi razgovaramo?

Direktor tog humanitarno-raketnog centra u Nišu da izjavu u kojoj kaže za Srbe da su Srbi u stvari mali Rusi koji su, kada su Rusi krenuli sa Severnog pola, malo duže išli jer nisu stigli da stranu kod Odre i Visle, pa su malo produžili na jug. Šta to znači, ostali Rusi koji su nastavili postali su pingvini?

RSE: Stavite sada u taj kontekst doskorašnjeg premijera, sada predsednika, Aleksandra Vučića. Stalno imamo ta dva pola, te dve stolice, EU na jednoj strani, Rusiju na drugoj. Primiče se, međutim, taj trenutak kada Srbija mora da završi pregovore sa EU. To je 2023. godina, ako je cilj da se 2025. godine Srbija nađe u evropskom klubu. Koliko dugo, prema Vašem mišljenju, Vučić još može voditi takvu politiku?

Čanak: To ne zavisi od Vučića, to ne zavisi od EU. To zavisi od ruskog strpljenja.

RSE: Kako mislite? Da politika ove zemlje, naši i životi naše dece, budućnost Srbije, zavisi od ruskog strpljenja?

Čanak: Da, upravo tako kako sam rekao. Nisam rekao ruskog, rekao sam od strpljenja Putinove administracije. Rusija nije Putin. Lično mislim da Aleksandar Vučić, gde se može naći mnogo zamerki na njegovo vladanje Srbijom – jer on upravo vlada Srbijom, on nije puki predsednik, on baš ozbiljno vlada Srbijom – uz sve ono što smo imali prilike da vidimo i što ćemo još da gledamo na raznim izborima i tako dalje, ima ozbiljan problem u međunarodnom smislu, kada se spomene pitanje EU. Ne sumnjam, zato što sam iznutra imao priliku da gledam i pregovore i sve ono što se radi na temu približavanja EU, ne sumnjam, dakle, u iskrenost njegove namere da Srbija uđe u EU.

Ne sumnjam ni malo u to – koliko god se može ni malo ne sumnjati u bilo čije poteze – prema svemu onome što sam do sada video i u šta imam uvid, ne vidim nigde lošu nameru, ne vidim nigde da se nešto usporava. Mislim da je to balansiranje između Rusije i EU stvar koja će trajati dok Rusija ne posegne za oštrijim merama.

U te oštrije mere mislim da treba ozbiljno računati mogućnost izazivanja nereda na severu Kosova, a ne bih se iznenadio kada bi se posle izbora u Beogradu i tu dogodile demonstracije.

U te oštrije mere mislim da treba ozbiljno računati mogućnost izazivanja nereda na severu Kosova, a ozbiljno se ne bih iznenadio kada bi se posle izbora u Beogradu i tu dogodile nekakve demonstracije, gde čak ljudi koji bi u njima učestvovali uopšte ne bi bili svesni u čemu učestvuju, jer ne bi bilo prvi put da iza demonstracija u koje ljudi ulaze najčistije i najčasnije namere stoji nešto sasvim drugo. I upravo je to ono što mene lično ispunjava zabrinutošću za naredni period.

Gledajući šta se ovog trenutka događa oko nas, mislim da je od izuzetnog značaja biti svestan da ako se dozvoli da Srbija postane moneta za potkusurivanje Rusije i međunarodne zajednice oko toga koliko Ukrajine će Rusija da uknjiži na svoje ime, onda Srbiju čeka jako tužna budućnost.

RSE: Da li na nekakvom simboličkom planu to o čemu pričate može biti dovedeno u vezu sa činjenicom da Putin nije nikakav orden dodelio Vučiću, a jeste Tomislavu Nikoliću i Ivici Dačiću?

Čanak: Aleksandar Vučić sasvim sigurno, uz sve što mu se može u biografiji zapisati po zlu, nije čovek koji je u prvoj listi prioriteta koje bi odlikovao bilo ko ko želi od Srbije da napravi rusku provinciju. Koliko ja ovoga trenutka rezumem stvari, on se trudi da napravi balansiranu spoljnu politiku. Koliko god unutar zemlje mi imali ovakvu ili onakvu situaciju, van zemlje, na napolje, mislim da je ovo najdalje što se može otići.

Šta god ja mislio i Vučiću, a o hiljadu stvari bismo mogli da polemišemo, čak ne o stvarima iz prošlosti, ne iz njegove radikalsko-ekstremističke faze, ne iz faze "za jednog Srbina sto muslimana", ne pričam o tome. Mi se svega toga sećamo, ali nije stvar u tome. Stvar je u tome da ovoga trenutka, kada razgovaramo, postoje pitanja koja traže odgovore, koje ova vlada i Aleksandar Vučić ne daju.

Međutim, što se tiče Rusa i cele te igre vlasti oko Srbije, ko će da vlada Srbijom, mislim da bi ovoga trenutka bilo neodgovorno sa moje strane da kažem da imam neko rešenje koje bi bilo bolje i neko koje bi bilo mudrije. Nije nikakav problem reći "mi nećemo Ruse, hoćemo samo u EU i zdravo", ali tog momenta bismo došli u takvu energetsku krizu koja bi nas onda dovela na prosjački štap. Nisam siguran da bi Evropa u svojoj tromosti uspela da nam pomogne dovoljno brzo da uopšte preživimo taj prvi udarac.

U krajnjoj liniji, Jugoslaviju koja je bila peta vojna sila u Evropi posle Drugog svetskog rata, Sjedinjene Države su spasavale od toga da je ne pregaze ruski tenkovi 1948. godine, a da se mi ne bismo šalili na tu temu. Ovoga trenutka nisam siguran da bi se takvo šta dešavalo kada je Srbija u pitanju, tako da je samo mudrost i hladna glava i razumevanje prioriteta ono što mora voditi svako ko se bavi politikom i vođenjem države.

RSE: Ali, ako govorite o velikoj verovatnoći tih nereda na severu Kosova, pa i u Beogradu, kako kažete, pa ko bi onda tu Srbiji mogao pomoći?

Čanak: Upravo ovo o čemu Vi i ja sada razgovaramo jeste ono što se ja nadam da će biti od koristi. Prvo, rasvetliti i razjasniti o čemu se zaista radi. Ne dozvoliti da nas događaji dočekaju nespremne i da se ne zna šta stoji iza toga. Kome to ide u korist? Cui bono, što bi rekli stari Latini? Da vidimo kome ide u korist destabilizacija Srbije, kome ide u korist destabilizacija Zapadnog Balkana. Kome ide u korist usporavanje približavanja Srbije EU?

Često se ljudi koji imaju na rečima isti politički program glože najviše oko stvari oko kojih bi trebalo da se najviše slažu. Nije poenta da li to neko hoće, hoće i jedni i drugi, ali nije samo to bitno nego je bitno ko će to da uradi. Onda zbog samog prestiža ko će to da uradi, razne opcije vuku za noge jedne druge i onda na kraju ne stigne ni jedna od tih opcija da to napravi.

Da je za vreme Borisa Tadića, kada smo mi iz LSV-a podržavali vladu Mirka Cvetkovića urađeno deset posto onoga što je urađeno sa Briselskim sporazumom, nas bi obesili na sred Terazija kao izdajnike zato što je jednostavno bila takva atmosfera.

RSE: Terazije su metafora za "izgubili bismo vlast". Pa, šta?

Čanak: Bilo bi jako zgodno da je samo izgubiti vlast. Mislim da bi tu bilo i malo glava u pitanju.

RSE: Ali, Boris Tadić i sada kaže da ne bi potpisao Briselski sporazum.

Čanak: Ja upravo o tome govorim. Dođete u poziciju da se ljudi, iz razloga koji im nisu do kraja čak ni jasni, zainate, da teraju nekakvu tvrdu liniju koja se posle obija o glavu celoj državi.

Ako ne normalizujemo odnose sa Kosovom, nema nam putovanja u Evropu.

Mi ako ne normalizujemo odnose sa Kosovom, nema nam putovanja u Evropu. Pri tome, da se mi razumemo, treba reći da EU nije gotov projekat, EU je projekat u nastajanju, tu ima još mnogo da se radi da to na nešto ozbiljno zaliči. Pre svega, po mom ličnom mišljenju, EU mora imati evropsku vojsku, ne može EU da se oslanja na NATO, pa da onda EU daje pare i vojnike, a da o tome odlučuju Sjedinjene Države.

RSE: Postoji sada i nemačko-francuska inicijativa za stvaranje evropskih odbrambenih snaga.

Čanak: To je jedna stvar. Druga stvar je to da EU ne podrazumeva samo nekakvo uterivanje maka na konac što se tiče pravne regulative, nego harmonizaciju pravne regulative između različitih država i kultura. Tu je poenta, i kada to imate umu, onda je potpuno jasno da je to jedan mukotrpan i bolan proces prilagođavanja na nešto što je drugačije; ne mora čak ni u svemu biti bolje, ali je drugačije. Taj proces mora da se uradi uz puni konsenzus svih koji na tom cilju rade.

RSE: Ali imate činjenicu u Srbiji da ni proevropski deo opozicije apsolutno neće da učestvuje u tim procesima, u razvezivanju Kosova, uslovu svih uslova. Kada je u pitanju pridruživanje Srbije EU, ostavlja, dakle, Vučića na ledini, uz poruku da je on sa svojim radikalskim nacionalistima sve zakuvao, pa nek' sad taj problem sam reši. Šta je Vaše mišljenje o tome?

Čanak: To je vrhunski neozbiljno. To je isto kao kad čujem da su uslovi za ove izbore glupi i loši i nakaradni i da na ovakve izbore ne vredi izaći. Hoće neko da mi kaže da su za vreme Slobodana Miloševića bili bolji uslovi za izbore, da je bila bolja zastupljenost opozicije na televiziji? Ne. Sada imate i društvene mreže, i internet, i portale i šta god hoćete, koje niko ne može ni da zaustavi ni da spreči.

Pre dvadeset osam godina, kada je počelo višestranačje na ovim prostorima da se obnavlja, količina slobodne reči u ovoj zemlji merila se time koliko ima slobodnog roto papira na tržištu, to jest koliko se moglo kupiti roto papira da se štampaju opozicione novine, pri čemu je država praktično otkupljivala sve. O elektronskim medijima nisu mogli ni da sanjaju.

Te priče o B92 ili Studiju B i nekoliko drugih elektronskih medija koji su funkcionisali u Beogradu – njihov uticaj je u kranjoj liniji bio samo simbolički a ne faktički, pa smo opet posle šest godina osvojili lokalne vlasti, a posle deset oborili Miloševića. Sada imate mnogo bolje uslove, ali je problem drugi.

Problem je taj što su se uloge promenile, što najveći deo opozicije kaže – nama je Vučić ukrao program. Nije on vama ukrao program, nije on nikome ukrao program, on se samo zalaže za stvari za koje smo se mi zalagali oduvek. Da li ja, zato što on ima lošu prošlost, treba da odbacim svaku ideju koju on ponudi? Da li to treba da znači da sopstvenu ideju treba da prezrem samo zato što je izgovaraju usta koja su izgovorila – za jednog Srbina sto muslimana. E, to je večito pitanje.

"Vučić (na fotografiji) se samo zalaže za stvari za koje smo se mi zalagali oduvek."
"Vučić (na fotografiji) se samo zalaže za stvari za koje smo se mi zalagali oduvek."

RSE: Imate, međutim, nespornu činjenicu da on svojim autoritarnim ponašanjem zatvara kanale za dijalog.

Čanak: To uopšte nije sporno, ali mi imamo situaciju da u svakom poglavlju u pregovorima sa EU imamo razgovore – ja predsedavam time – sa nevladinim organizacijama, sa civilnim sektorom, sa stručnjacima, sa svima koji hoće da daju svoje predloge – i to nije forma, mi zaista na tim sastancima razmatramo svaki predlog koji dođe do Odbora za evropske integracije u Narodnoj skupštini Republike Srbije i mi dajemo sve što možemo od sebe da se to ugradi u našu pregovaračku poziciju.

Može se raditi. Možda to nije idealno, ali znate kako je, naučio sam kao višedecenijski opozicionar, mnogo je lakše biti u opoziciji kada treba biti apriorno protiv nečega, onda tu čovek može da daje paušalne ocene. Vi ne možete davati paušalna rešenja, rešenja su uvek vrlo konkretna.

Ne možete dozvoliti situaciju da se ne otkriju počinioci i nalogodavci rušenja u Savamali, to je zaista planetarna svinjarija, ali ne možete mi reći da je to veća svinjarija od toga što posle deset godina od paljenja Ambasade SAD u Beogradu imate ljude koji su kažnjeni uslovnim kaznama zbog bacanja kamenja na Ambasadu, a da niko nije odgovarao za paljenje Ambasade koje je imalo, uzgred budi rečeno, i jedan smrtni ishod. Dakle, jedan je život je izgubljen i niko nikada nije za to odgovarao. Nisu pronađene ni ubice gardista i opet se o tome ćuti, ali o rušenju u Savamali se priča.

Paljenje Američke ambasade u Beogradu
Paljenje Američke ambasade u Beogradu

Niko se ne seća da je pre petnaest godina i Mira Marković otišla za Rusiju koja joj je dala politički azil. Ako smo mi najbliskije zemlje na svetu, nokat i meso, Srbi su mali Rusi, pa zašto onda nama velika Rusija ne isporuči malu Miru koju tražimo već tolike godine, da dâ nekoliko odgovora oko ubistava ljudi na ulicama istog ovog grada. To je ono što mene interesuje. Kako je to sve moguće?

To je, u stvari, slabost koju opozicija u Srbiji trenutno pokazuje, što neprincipijelnošću, držeći se politički aktuelnih tema, prenebregava da su političke aktuelnosti politička bižuterija. Ono što je ozbiljno to je doslednost i principijelost u svakom pogledu. To je ono što sada tu malo nedostaje.

Setimo se, do pre gotovo dve decenije imali smo sa jedne strane Slobodana Miloševića, nacionalistu, ratnog huškača, zlikovca, a sa druge demokratsku opoziciju koja je protiv njega, situacija je, dakle, bila politički sasvim jasna. Pa, ko je onda i zašto nakon rušenje Miloševića vratio na političku scenu njegovu Socijalističku partiju Srbije (SPS)?

Ko je taj ko je dozvolio da ona opstane? Pa, isti taj DOS (Demokratska opozicija Srbije) koji je nije zabranio. Ja sam lično tražio da se zabrani SPS, SRS, Stranka srpskog jedinstva i JUL, i to sam tražio oktobra 2000. godine. Nadglasan sam. Tri glasa sam imao kada smo glasali o tom predlogu. Na svakom sastanku predsedništva DOS-a sam tražio da se zabrane ove stranke. Svaki put smo glasali i Svaki put sam bio preglasan.

Intervju nedelje: Nenad Čanak
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:22:35 0:00
Direktan link

RSE: I tako smo došli dotle da Demokratska stranka 2008. godine napravi nacionalno pomirenje sa Socijalističkom partijom Srbije, poistoveti bol za Đinđićem i bol za Miloševićem.

Čanak: Ali još pre toga, u vladi od 2003. godine premijer Vojislav Koštunica je imao podršku SPS-a koji je rekao – mi ne tražimo ništa, ali mi ćemo te podržati. SPS se na taj način prošvercovao nazad u vlast, pa je onda došlo i to nesrećno pomirenje koje je Tadić iz meni potpuno nepoznatih razloga izveo sa ta dva bola, bolom za Đinđićem i bolom za Slobodanom Miloševićem.

To je, nažalost, mene strašno podsetilo na priču o susednoj nam Hrvatskoj o dva masakra, jednom u Jasenovcu i drugom u Bleiburgu. S tim što je Stjepan Mesić, veliki antifašista, o tome rekao jednu veliku istinu, a to je: mnogo je ljudi stradalo u Jasenovcu, ali nijedan od njih nije bio odgovoran ni za jednu smrt u Bleiburgu, a mnogo ljudi je stradalo u Bleiburgu, ali je mnogo njih bilo odgovorno za mnogo smrti u Jasenovcu.

Samim tim se Jasenovac i Bleiburg ne mogu poistovećivati. Iz istog razloga se ne mogu poistovećivati mrtav Zoran Đinđić i mrtav Slobodan Milošević.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG