Dostupni linkovi

Vanredna vijest

Bećev: Srbi vole Rusiju pre svega jer su kivni na Zapad


Dimitar Bećev: Rusija je daleko iza Zapada u ekonomskom i vojnom prisustvu na Balkanu, ali ima uticaj na oblikovanje narativa.

Srbi podržavaju Rusiju ne toliko zbog iskrene ljubavi prema njoj ili zainteresovanosti za rusko društvo, njenu modernu kulturu i institucije, već zato što su kivni na Zapad, kaže za Radio Slobodna Evropa (RSE) Dimitar Bećev (Bechev), istraživač na Univerzitetu Severna Karolina i autor nedavno objavljene knjige "Rivalska sila: Ruski uticaj u jugoistočnoj Evropi" (Rival Power: Russia's Influence in Southeast Europe).

On ističe da je Rusija daleko iza Zapada u ekonomskom i vojnom prisustvu na Balkanu, ali ima uticaj na oblikovanje narativa, pre svega u Srbiji, što ne košta mnogo.

"Dakle, sa ograničenim materijalnim resursima može se maksimalizovati učinak, odnosno da se dobro odigra sa slabom kartom. Ako pogledamo Srbiju, kao najbližu rusku saveznicu na Balkanu, kakva će ona biti članica EU? Da li će biti antiruski, hladnoratovski, borbeno nastrojena poput Estonije i Poljske? Ili će biti mnogo bliža zemljama članicama kao što su Grčka, Kipar, Bugarska i druge saveznice Rusije?", smatra Bećev.

RSE: Šta Rusija želi da postigne na Balkanu?

Bećev: Imajući u vidu da je Balkan politički ranjiv, te da se Rusija nadmeće ne samo sa SAD-om već i EU, ona nastoji da ostvari uticaj, uznemirava aktere u regionu i stekne prednost nad Zapadom u kontekstu njihovog globalnog nadmetanja, koje je eskaliralo u poslednjih nekolilko godina.

Rusija vešto oblikuje narativ na Balkanu

RSE: Imajući na umu da, barem formalno, sve balkanske zemlje vide svoju budućnost ili kao članice EU u slučaju Srbije, ili i NATO-a kada je reč o ostalim balkanskim zemljama, u kojoj meri je Rusija u stanju da ostvari svoje ciljeve? Kojim polugama raspolaže s obzirom da je, na primer, pre nekoliko godina obustavljena realizacija gasovoda Južni tok, zatim da je neizvesna sudbina Turskog toka?

Bećev: Rusija je uspešna u ostvarivanju svojih ograničenih ciljeva. Ona ne želi da u potpunosti zameni Zapad u regiji, jer nema finansijska sredstva niti političku volju da to uradi. No, ona stvara probleme i destabilizuje region čime otežava nastojanja Zapada da ga stabilizuje i integriše. Projekti gasovoda, koje ste pomenuli, iziskuju milijarde dolara i njihova realizacija nije trenutno realistična. Stoga nisu na dnevnom redu ili, u najmanju ruku, nisu važni kao što su bili pre 2014.

No, postoje i drugi jeftiniji načini mešanja u politiku u regiji. Možda je dovoljno da se bude prisutan u javnoj sferi, u medijima i da Moskva na taj na način pokuša da kontrira zapadnom narativu, što nije tako teško imajući u vidu da je veliki broj ljudi na Zapadnom Balkanu ali i u široj regiji, razočaran Evropskom unijom, a naročito sa NATO i SAD-om. Srbi podržavaju Rusiju ne toliko zbog iskrene ljubavi prema njoj ili zainteresovanosti za rusko društvo, njenu modernu kulturu i institucije, već zato što su kivni na Zapad.

Demokrate SAD o 'malignom' uticaju Rusije na Balkan
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:07 0:00

Rusiji ide u prilog proširenje EU

RSE: Jasno je da je Rusija svesna da nema na raspolaganju poluge kojima bi parirala EU i NATO. Ona sada nastoji da oteža Zapadu ostvarivanje svojih ciljeva na Balkanu. Međutim, ako će sve balkanske zemlje pre ili kasnije ući u EU – pominje se da bi Crna Gora i Srbija mogle da to učine 2025. godine – koji je onda krajnji cilj Rusije? Možda da koristi nove članice EU iz ove regije kao Trojanske konje?

Bećev: Upravo to. Ako pogledamo Srbiju, kao najbližu rusku saveznicu na Balkanu, kakva će ona biti članica EU? Da li će biti antiruski, hladnoratovski, borbeno nastrojena poput Estonije i Poljske? Ili će biti mnogo bliža zemljama članicama kao što su Grčka, Kipar, Bugarska i druge saveznice Rusije?

Sadašnja retorika Kremlja protiv EU nije nužno njegova dugoročna politika. Na kraju krajeva, Rusija malo šta može da učini da bi sprečila proširenje Evropske unije na Balkan. Stoga će i ona možda nastojati da, zapravo, od toga profitira. Kao članica evropskog bloka, Srbija će biti kao Grčka, Mađarska ili Kipar – prijateljski nastrojena prema Moskvi.

Moskva saznala za 'državni udar'
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:49 0:00

Ironija je da Rusija može da ima koristi od proširenja EU zbog ulaska ranjivih i nestabilnih zemalja u kojima demokratija još nije razvijena, kao i da veliki broj njihovih građana i elite imaju pozitivan stav prema Rusiji, što je svakako u njenom interesu. Stoga ovo treba posmatrati izvan i dugoročnije nego što je trenutni sukob Moskve i Brisela, odnosno ruska retorika protiv EU. Treba imati u vidu šta je trajniji interes Rusije. Ona bi u stvari mogla da prigrli proširenje Unije, jer bi njime mogla dobiti a ne izgubiti.

RSE: Imajući u vidu pomenute zemlje, plus Mađarsku, da li to znači da Rusija nije protiv proširenja EU na Balkan?

Bećev: Upravo tako, Rusija ne može mnogo toga da uradi da bi to zaustavila, jer ekonomski pokazatelji su jasni. Oko 70 odsto trgovine balkanskih zemalja je usmereno ka EU. Takođe, Evropska unija je najveći izvor investicija. Ona je poželjni prostor za studiranje, gde ljudi žele da se usele. Na mnoštvo načina Zapadni Balkan je već u EU. Stoga Rusija malo šta može da uradi da bi sprečila ili preokrenula taj trend.

No, Moskva može biti fleksibilna, da se uključi u proces, pokuša da izgradi veze, što bi moglo da joj pomogne na duge staze. Naravno, u sadašnjim okolnostima su velike tenzije i nepoverenje između Rusije i EU zbog zapadnih sankcija.

Međutim, sve do nedavno Rusija nije imala ništa loše da kaže o EU. Naprotiv, u Moskvi se smatralo da bi evropske države mogle da budu ekonomski partneri i saveznici. Mislim da mogu da se vrate na to stanje, te da će Zapadni Balkan sigurno odigrati svoju ulogu, jer Rusija vidi priliku da se uključi u ekonomske I političke prilike u zemljama regije.

Anketa: Mi smo Putinovi, Putin je naš!
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:17 0:00

RSE: Možda Rusija računa na suštinsko restrukturiranje EU nakon čega bi izgledala potpuno drugačije u budućnosti: u više brzina, sa različitim nivoima članstva i integracija. Da li to može stvoriti praznine koje bi Rusija popunila?

Bećev: Da, različiti nivoi integracija i članstva. Međutim, ovde nije važna samo formalna strana, već i neformalna, jer članstvo u EU ne znači nužno i širenje demokratije i vladavine prava. Svedoci smo nazadovanja u zemljama Centralne i Istočne Evrope, kao što su Mađarska i Poljska. Dakle, moguća je situacija da i balkanske države postanu članice EU, ali ne nužno i demokratskije, prosperitetnije, sa većom vladavinom prava, a što bi bilo u skladu sa ruskim interesima, jer su slabe institucije uvek velika prilika za upliv i ostvarivanje uticaja sa strane.

Proruske poruke se šire i bez delovanja Moskve

RSE: Rusija koristi različite taktike kao što je snabdevanje Srbije oružjem, ili veće prisustvo u medijskoj oblasti. Da li su to kratkotrajne metode u cilju ometanja evropskih integracija regije, ili su sračunate i na dugoročnije efekte?

Bećev: Trenutno je Rusija više sklona sukobljavanju zbog odnosa sa EU. I to je problematično, jer ne treba vam Sputnjik kad postoji mnogo tabloidnih medija u regionu, naročito u Srbiji, koji objavljuju antizapadne sadržaje. To znači da se ruske poruke šire bez obzira da li ih Moskva neposredno inicira ili ne. Takođe, političke elite prave svestan i sračunat izbor.

Kada je reč o Srbiji, mnogo je storija u medijima u kojima predsednik Vučić naglašava važnost saradnje sa Rusijom, što je neka vrsta dimne zavese da bi se umanjio značaj saradnje sa Zapadom, uključujući SAD i NATO. Dakle, može se igrati ta dvostruka igra. Fokusiranjem na Rusiju skreće se pažnja sa manje popularnih poteza kao što je jačanje saradnje Srbije sa SAD-om u sektoru bezbednosti i NATO. Priča o Rusiji služi kao pokriće, dimna zavesa. Međutim, to nema mnogo veze sa samom Moskvom, jer se Beograd odlučio za takvu politiku.

RSE: Beograd pokušava da sedi na dve stolice: s jedne strane ne žele članstvo u NATO-u, a s druge strane, sarađuju sa njim?

Bećev: Baš tako. Srbija sarađuje sa NATO, ali o tome ćuti. U domaćim medijima je mnogo više storija o saradnji sa Rusijom nego sa Severnoatlantskom alijansom. Moskva služi kao pokriće i za druga pitanja, kao što su evropske integracije, razgovori o normalizaciji odnosa sa Kosovom. Preterujući u medijima o vezama sa Rusijom, vlasti nastoje da ojačaju svoju patriotsku poziciju. Stoga se razlikuju medijska realnost i ona – stvarna. Naime, veze Srbije sa Zapadom su veoma jake, čak i u bezbednosti, a naročito u ekonomiji.

Veze sa Rusijom daju manevarski prostor Srbiji na Zapadu

RSE: S druge strane, čini se da srpske vlasti koriste Rusiju u smislu da ukoliko ih pritisne Brisel – mogu da kažu: ako od nas tražite previše mi ćemo se okrenuti Rusiji.

Bećev: Naravno, to je takođe adut kojim se, istovremeno, skreće pažnja sa važnih domaćih pitanja kao što su funkcionisanje demokratskih institucija, vladavina prava. Mnogo je probitačnije igrati na tu geostratešku kartu nego rešavati svakodnevne probleme jer to omogućava Srbiji da vaga različite opcije. To znači ako pritisnete vlasti u Beogradu oko odgovornosti za vladavinu prava i drugim domaćim pitanjima, ona može da predoči da je moguć i zaokret u njenom kursu.

Dakle, veze koje Srbija ima sa Rusijom daju joj izvestan manevarski prostor u Briselu, ali i drugim velikim evropskim prestolnicama.

RSE: No, Rusija ima određenu prednost kada je u pitanju energija, o čemu smo govorili, takođe, u snabdevanju oružjem. Rusija je nedavno dala stare avione Srbiji. Otprilike 70-80 odsto naoružanja Vojske Srbije je sovjetskog, odnosno ruskog porekla. Kako komentarišete pomenuti dogovor koji je Srbija nedavno postigla sa Rusijom, koji je Vučić toliko hvalio?

Bećev: Treba biti veoma oprezan kada je reč o ovom dogovoru, jer on izgleda odlično u PR smislu. Međutim, ako se analizira pažljivije, onda se vidi da Srbija mora da plati za servisiranje i održavanje starih aviona. Dakle, to nije besplatno i Rusija će imati koristi od, navodno, besplatne pošiljke borbenih aviona MIG 29. Međutim, da ponovim, Vučić može da to prikaže biračima i javnosti u celini kao ispunjenje obećanja o saradnji sa Rusijom, imajući u vidu da u drugim oblastima to ne ide tako glatko.

Moskva je odustala od gradnje gasovoda Južni tok, krajnje je neizvesna sudbina najavljenog Turskog toka. Nema ruskih investicija u obimu u kojem je obećano, a ni trgovinska saradnja nije bez trzavica. To znači da treba pokazati da makar nešto funkcioniše. Ali, to je samo za oči javnosti, jer ako se zapitate kolika je stvarna cena ovakve saradnje, dobićete drugačiju sliku.

Ruski MiG-ovi poleću sledeće godine
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:02:46 0:00

RSE: No, stiče se utisak da je Rusija veoma vešta u uticanju na stvaranje dominantnog narativa u Srbiji. Ako se vratimo na ratne 1990-e, većina Srba smatra da su bili žrtve takozvane zapadne zavere što je, u kombinaciji sa nezadovoljstvom neoliberalnom zapadnom agendom koja je dovela do produbljivanja nejednakosti, veoma plodno tle za delovanje Moskve. Tako mediji u Srbiji prilično često preuzimaju sadržaje ruskih. Dakle, Rusija je veoma efikasna u uticanju na ove i stvaranju novih narativa.

Bećev: Naravno, to je suština politike ruskog narativa, koja pri tom ne košta mnogo. Dakle, sa ograničenim materijalnim resursima može se maksimalizovati učinak, odnosno da se dobro odigra sa slabom kartom, kako bi rekao Primakov (ruski premijer iz 1990-ih). No, to je virtuelna strana, za koju ne možemo reći da nije važna, ali činjenica je da Rusija nije ojačala svoj ekonomsko ili vojno prisustvo u regionu, u čemu zaostaje za Zapadom. Međutim, sposobnost oblikovanja narativa takođe nije nebitna.

Zapad daje preterani značaj ruskom Centru u Nišu

RSE: Sudbina Ruskog centra u Nišu mogla da bude prekretnica u rusko-srpskim odnosima, jer Beograd godinama odlaže da mu da diplomatski status, na čemu Moskva insistira. Srpske vlasti su pod pritiskom Zapada da to ne učine. Da li će odbiti ili podleći zahtevu Kremlja i kakve bi u tom slučaju bile posledice po Beograd?

Bećev: Mislim da će Srbija odugovlačiti sa rešenjem koliko je god moguće, jer je jasno da je teško zadovoljiti obe strane. No, nisam siguran kakva će biti finalna odluka. Jasno je da postoje i neke razlike u kabinetu, jer Vučić ima drugačiji stav od ministara Dačića i Vulina koji žele da ruski Centar dobije diplomatski status. Čini mi se da će Srbija, barem što se tiče Vučića, na kraju odbiti zahtev Rusije. No, pitanje je kako će onda to iskoristiti u trgovini sa Briselom. Da li će to biti direktna trgovina po sistemu - usluga za uslugu.

Nije mi ni jasno zašto Zapad toliko insistira da Centar u Nišu ne dobije diplomatski status. Čini mi se da je čitav slučaj dobio veći značaj nego što objektivno zaslužuje.

RSE: U slučaju da Vučić odbije da ovaj Centar dobije diplomatski status, da li bi Rusija mogla reagovati povlačenjem podrške Srbiji u Savetu bezbednosti u blokiranju prijema Kosova u UN?

Bećev: Ne mislim da će Moskva otići tako daleko. Naime, ako Kosovo ostane privrženo Zapadu, zašto bi Rusija napravila takav zaokret omogućavajući mu da postane članica UN. Možda će Srbija u slučaju negativnog odgovora oko statusa Centra u Nišu, pokušati da nađe druge načine da kompenzuje Rusiju kao što su novi sporazumi u vojnoj oblasti. Dakle, mogli bi se očekivati razni potezi u cilju balansiranja. Vučić će pokušati da postigne neki kompromis. Ne očekujem u tom slučaju dramatičan zaokret.

Setimo se da je Rusija zapretila žestokim merama Crnoj Gori u slučaju ulaska u NATO. To se u međuvremenu i desilo, ali Moskva osim uglavnom retorike - kao što su pozivi u medijima ruskim turistima da ne letuju u Crnoj Gori – i zabrane uvoza vina, nije ozbiljnije reagovala iako je mogla, kao što je to učinila u Gruziji uvevši joj, između ostalog, vizni režim 2000. godine kako bi kaznila njenu vladu. Moskva je bila čak rigoroznija prema Ankari 2016. kada je otkazivala turističke aranžmane na turskoj obali. To je mogla da uradi i prema Crnoj Gori, mada bi to nanelo štete i ruskim građanima.

Na kraju krajeva, Srbija je mnogo važnija za Rusiju nego Centar u Nišu i nastojaće da dobije ustupke od vlasti u Beogradu na drugim stranama.

EU ima ključnu ulogu na Balkanu

RSE: Paradoksalno, kako se balkanske zemlje približavaju EU, stiče se utisak da, istovremeno, evropski blok zbog zamora oko proširenja gubi poluge uticaja u ovoj regiji, te da to Rusija obilato koristi. Stoga se sve češće čuju inicijative, uključujući i nedavni izveštaj Atlantskog saveta, da bi SAD trebalo da se odlučnije ponovo angažuju na Balkanu. Kako gledate na taj trougao između Rusije, EU i Balkana?

Bećev: Ne verujem da je EU izgubila poluge uticaja na Balkanu jer se proces proširenja nastavlja, nema promene u ciljevima zemalja regiona da se priključe evropskom bloku. Problem je što ponekad previše očekujemo od EU, dok su manja očekivanja od SAD i Rusije.

Nekako se podrazumeva da Evropska unija treba da nam donese ekonomski prosperitet i vladavinu prava i stoga su zahtevi prema njoj veoma visoki. Istovremeno, mnogo su manja očekivanja od Rusije, koja je uglavnom prisutna u medijima, u srcima i mislima ljudi – i to se računa kao uticaj. SAD su postale prisutnije u poslednje vreme. Svakako su odigrale značajnu ulogu u formiranju Vlade Makedonije nakon višemesečne krize. Takođe, posetom potpredsednika SAD Pensa Crnoj Gori je poslat jasan signal.

Pens: Zapadni Balkan sam odlučuje o svojoj budućnosti
molimo pričekajte

No media source currently available

0:00 0:01:42 0:00

Međutim, na kraju ne treba očekivati da će Vašington obaviti poslove na Zapadnom Balkanu jer je on evropsko dvorište a ne američko. Kao što sam rekao, EU obezbeđuje mnogo više investicija nego Rusija ili SAD. Dakle, bez obzira na sve nedostatke i probleme, Evropska unija će imati glavnu reč u regionu i u tom smislu ne treba očekivati dramatični zaokret.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG