Trojici pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije (JSO), određen je pritvor od 48 sati, zbog sumnje da su učestvovali u pobuni te jedinice 2001.godine.
Oni su u utorak uveče, više sati, saslušavani u policiji. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, prethodno je potvrdio da je policija privela nekadašanjeg pomoćnika komandanta JSO zaduženog za kontraobaveštajni sektor, a sada pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Veselina Lečića, zatim pripadnika Žandarmerije Miću Petrakovića i žandarma iz Protivterorističke jedinice Vladimira Potića.
"Tužilaštvo za organizovani kriminal je vodilo istragu i tome ima možda više od pola godine. Uzimane su izjave od raznih ljudi, a tužilaštvo će videti šta će dalje preduzeti", kaže Dačić.
Nakonadno je, uhapšen i nekadašnji pripadnik JSO, a danas žandarm Dragoslav Krsmanović.
Istragom za oružanu pobunu JSO, osim četvorice uhapšenih, biće obuhvaćeni i Milorad Ulemek Legija, kao i Duško Maričić Gumar i Zvezdan Jovanović, izjavio je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Tužilaštvo će podneti zahtev za sprovođenje istrage protiv svih njih zbog sumnje da su izvršili krivično delo oružana pobuna, dodao je Radisavljević.
On je potvrdio da je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal policijsko zadržavanje od 48 sati u utorak ujutru određeno četvorici pripadnika JSO, i napomenuo da će najkasnije u sredu oni biti privedeni na saslušanje kod istražnog sudije Specijalnog suda.
Sudija će posle saslušanja odlučiti da li će pokrenuti istragu protiv njih i da li će im odrediti pritvor.
Sva imena privedenih pripadnika JSO nalaze se u krivičnoj prijavi Srđe Popovića, advokata majke ubijenog premijera Zorana Đinđića i Mile Đinđić, podnetoj 11. novembra prošle godine.
Popović je tada rekao da ta krivična prijava može da pomogne istrazi o političkoj pozadini atentata na premijera Srbije 12. marta 2003.
Ministarka pravde, Snežana Malović, nada se da će privođenja biti korak ka otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića.
"Ubistvo premijera Đinđića je nateži zločin u savremenoj političkoj istoriji i dužni smo, kako porodici tako i građanima Srbije da damo odgovor na pitanje – ko je sve učestvovao u zaveri i da li je pobuna JSO u novembru 2001. godine bila uvod u zločin? Pronalaženje dokaza i rasvetljavanje ovog slučaja nije ni malo lako, ne samo zbog prirode krivičnog dela nego i zbog činjenice da je izgubljeno mnogo vremena", kaže Malović.
Hapšenje Banovića kao uvod u pobunu
Lider Socijal-demokratske unije, Žarko Korać, koji je u vreme pobune JSO bio potpredsednik Vlade, rekao je za RSE da je u pitanju zakasnela, ali ipak dobra reakcija tužilaštva.
"U ovom trenutku ovo sigurno ide ka neposrednim organizatorima (atentata). Ja nemam naročito mišljenje o moralu i karakteru ljudi koji su privedeni, ali ono što je zastrašujuće jeste da oni i danas rade u MUP-u, a jedan i u BIA i to samo pokazuje kakav je deo kadrovske strukture u MUP i BIA i onda se mogu postavljati još mnoga druga pitanje, ali ono što je suština i što želim da podvučem, jeste da verujem da će se kasnije ići i ka političkim podstrekačima te pobune i onda, zaista, prvi put otvaramo centralno pitanje – ko je imao političkog interesa i zašto bi neko podsticao, tada jedinicu MUP-a Srbije, da demonstrira protiv legalno izabrane Vlade Srbije? Dakle, ja očekujem, ako se istraga bude radila kako treba, da će se stići do onih koji su sve ovo politički, ne samo podstrekavali nego, na žalost, postoji mogućnost i organizovali", kaže Korać.
Žarko Korać, predsednik Socijal-demokratke unije i nekadašnji potpredsednik u vladi Zorana Đinđića
Pobuna pripadnika JSO, praktično je počela 8. novembra 2001. godine, neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.
Njih su "crvene beretke" uhapsile na pijaci u Obrenovcu, a iste večeri prebačeni su u pritvor u Sheveningenu.
Dan kasnije, JSO je otkazala poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta i blokirala sedište jedinice u Kuli, pod izgovorom da nisu znali koga i zašto hapse.
Tada je u Kuli govorio upravo jedan od privedenih, Vladimir Potić.
"S obzirom da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki akt u tom pravcu smatramo nezakonitim i protivustavnim, te s tim u vezi odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu", govorio je neposredno pre pobune Potić.
Tri dana kasnije, pripadnici JSO blokirali autoput u Beogradu kod Sava Centra. Pobuna je trajala je od 8. do 17. novembra 2001. godine.
Prvi deo dokumentarnog filma Jedinica autora Filipa Švarma možete pogledati OVDE.
Oni su u utorak uveče, više sati, saslušavani u policiji. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić, prethodno je potvrdio da je policija privela nekadašanjeg pomoćnika komandanta JSO zaduženog za kontraobaveštajni sektor, a sada pripadnika Bezbednosno-informativne agencije (BIA) Veselina Lečića, zatim pripadnika Žandarmerije Miću Petrakovića i žandarma iz Protivterorističke jedinice Vladimira Potića.
"Tužilaštvo za organizovani kriminal je vodilo istragu i tome ima možda više od pola godine. Uzimane su izjave od raznih ljudi, a tužilaštvo će videti šta će dalje preduzeti", kaže Dačić.
Nakonadno je, uhapšen i nekadašnji pripadnik JSO, a danas žandarm Dragoslav Krsmanović.
Istragom za oružanu pobunu JSO, osim četvorice uhapšenih, biće obuhvaćeni i Milorad Ulemek Legija, kao i Duško Maričić Gumar i Zvezdan Jovanović, izjavio je tužilac za organizovani kriminal Miljko Radisavljević.
Tužilaštvo će podneti zahtev za sprovođenje istrage protiv svih njih zbog sumnje da su izvršili krivično delo oružana pobuna, dodao je Radisavljević.
On je potvrdio da je po nalogu Tužilaštva za organizovani kriminal policijsko zadržavanje od 48 sati u utorak ujutru određeno četvorici pripadnika JSO, i napomenuo da će najkasnije u sredu oni biti privedeni na saslušanje kod istražnog sudije Specijalnog suda.
Sudija će posle saslušanja odlučiti da li će pokrenuti istragu protiv njih i da li će im odrediti pritvor.
Sva imena privedenih pripadnika JSO nalaze se u krivičnoj prijavi Srđe Popovića, advokata majke ubijenog premijera Zorana Đinđića i Mile Đinđić, podnetoj 11. novembra prošle godine.
Popović je tada rekao da ta krivična prijava može da pomogne istrazi o političkoj pozadini atentata na premijera Srbije 12. marta 2003.
Ministarka pravde, Snežana Malović, nada se da će privođenja biti korak ka otkrivanju političke pozadine ubistva premijera Đinđića.
"Ubistvo premijera Đinđića je nateži zločin u savremenoj političkoj istoriji i dužni smo, kako porodici tako i građanima Srbije da damo odgovor na pitanje – ko je sve učestvovao u zaveri i da li je pobuna JSO u novembru 2001. godine bila uvod u zločin? Pronalaženje dokaza i rasvetljavanje ovog slučaja nije ni malo lako, ne samo zbog prirode krivičnog dela nego i zbog činjenice da je izgubljeno mnogo vremena", kaže Malović.
Hapšenje Banovića kao uvod u pobunu
Lider Socijal-demokratske unije, Žarko Korać, koji je u vreme pobune JSO bio potpredsednik Vlade, rekao je za RSE da je u pitanju zakasnela, ali ipak dobra reakcija tužilaštva.
"U ovom trenutku ovo sigurno ide ka neposrednim organizatorima (atentata). Ja nemam naročito mišljenje o moralu i karakteru ljudi koji su privedeni, ali ono što je zastrašujuće jeste da oni i danas rade u MUP-u, a jedan i u BIA i to samo pokazuje kakav je deo kadrovske strukture u MUP i BIA i onda se mogu postavljati još mnoga druga pitanje, ali ono što je suština i što želim da podvučem, jeste da verujem da će se kasnije ići i ka političkim podstrekačima te pobune i onda, zaista, prvi put otvaramo centralno pitanje – ko je imao političkog interesa i zašto bi neko podsticao, tada jedinicu MUP-a Srbije, da demonstrira protiv legalno izabrane Vlade Srbije? Dakle, ja očekujem, ako se istraga bude radila kako treba, da će se stići do onih koji su sve ovo politički, ne samo podstrekavali nego, na žalost, postoji mogućnost i organizovali", kaže Korać.
Pobuna pripadnika JSO, praktično je počela 8. novembra 2001. godine, neposredno posle hapšenja braće Nenada i Predraga Banovića, koje je Haški sud optužio za ratne zločine počinjene u logoru Keraterm.
Njih su "crvene beretke" uhapsile na pijaci u Obrenovcu, a iste večeri prebačeni su u pritvor u Sheveningenu.
Dan kasnije, JSO je otkazala poslušnost Resoru državne bezbednosti, a većina pripadnika te jedinice povukla se sa radnih mesta i blokirala sedište jedinice u Kuli, pod izgovorom da nisu znali koga i zašto hapse.
Tada je u Kuli govorio upravo jedan od privedenih, Vladimir Potić.
"S obzirom da zakon o saradnji sa Haškim tribunalom još nije donet, svaki akt u tom pravcu smatramo nezakonitim i protivustavnim, te s tim u vezi odbijamo svako naređenje izdato u tom pravcu", govorio je neposredno pre pobune Potić.
Tri dana kasnije, pripadnici JSO blokirali autoput u Beogradu kod Sava Centra. Pobuna je trajala je od 8. do 17. novembra 2001. godine.
Prvi deo dokumentarnog filma Jedinica autora Filipa Švarma možete pogledati OVDE.
